NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » KIJEVO-PEČERSKI PATERIK

KIJEVO-PEČERSKI PATERIK

 

KIJEVO-PEČERSKI PATERIK

 

SLOVO 21.
O ERAZMU CRNORISCU,
KOJI SVOJ IMETAK POTROŠI NA IKONE
I RADI NJIH OBRETE SPASENJE

 
Beše u tom istom Pečerskom manastiru crnorizac po imenu Erazmo, koji beše imao veliko bogatstvo i sve što imade potroši na crkvene potrepštine, i ikone mnoge okova, koje su i dosad kod vas nad oltarom. I on osiromaši veoma, i niko ne maraše za njega, te se on baci u očajanje zato što mu, biva, nema plate za bogatstvo koje potroši na crkvu a ne upotrebi za milostinju. Kad mu to đavo umetnu u srce, poče nemarno da živi, u svakom nehatu i nepristojno dane svoje provodeći.
Razbolevši se vrlo, na kraju beše osam dana nem i ništa ne videći, a u prsima imaše malo disanja. Osmog dana dođoše mu sva bratija, i videći njegovo strašno izdisanje, čudeći se govorahu: „Jao, jao duši brata ovog! Jer u lenjosti i u svakom grehu prožive, a sada nešto vidi i uzrujava se, ne mogući da izađe.“
A ovaj Erazmo, kao da nikada ne bolovaše, ustade i sede, i reče im: „Braćo i oci, poslušajte, uistinu je tako. Kao što svi vi znate, grešnik sam i nisam se pokajao sve dosad. I evo danas mi se javiše sveti Antonije i Teodosije, govoreći mi: „Molismo se Bogu, i darova ti Gospod vreme za pokajanje.“ I gle, videh Svetu Bogorodicu koja na rukama imaše Sina Svoga, Hrista Boga našega, i svi Sveti behu sa Njom. I kaza mi: „Erazmo! Pošto ti ukrasi crkvu moju i ikonama poveliča, i ja ću tebe proslaviti u Crastvu Sina moga, jer uboge svagda imate sa sobom[1]. Nego ustani i pokaj se, i primi veliki anđelski obraz, i treći dan ću te uzeti sebi čistog, jer ti uzljubi divotu doma moga.“
I ovo rekavši bratiji, poče da ispoveda svoje grehe, pred svima nezazorno, radujući se u Gospodu, i bi postrižen u shimu, i treći dan ka Gospodu otide u dobrom ispovedanju. Ovo čuh od tih svetih svedoka i očevidaca, blaženih staraca.
Polikarpu. Pa ovo znajući, brate, nemoj da misliš: „Uzalud potroših ono što imadoh“, jer je sve pred Bogom do pare izbrojano. Očekuj od Boga milost radi svoga truda. Dvoje dveri si pribavio toj svetoj velikoj crkvi Svete Bogorodice Pečerske, i Ona će ti otvoriti dveri milosti svoje, jer jereji u toj crkvi za takve svagda uzvikuju: „Gospode, osveti one koji ljube divotu doma Tvoga i proslavi ih božanskom silom Tvojom.“ Seti se i onoga patrikija koji naredi da se iskuje krst od čistog zlata. Na njega se ugleda mladić i priloži malo svoga zlata, te posta naslednik svega njegovog imanja.[2] A ti, ako istrošiš svojinu na slavu Božiju i Prečiste Matere Njegove, nećeš izgubiti svoju platu, nego reci sa Davidom: Pridodaću svakoj pohvali Tvojoj[3]; da tebi Gospod kaže: One koji me proslavljaju proslaviću[4]. Jer ti sam mi reče: „Bolje mi je da sve što imam na crkvene potrepštine potrošim, da ne uzme to iznenada rat ili lopov ili oganj.“ A ja pohvalih dobru nameru tvoju. Obećajte – reče – i dajte.[5] Bolje je ne obećavati, nego kad obećaš ne dati.[6]
A ako se desi da šta takvo u ratu ili od lopova bude pokradeno, nemoj pohuliti, niti se smutiti, već blagohvali Boga za to, i sa Jovom reci: Gospod dade, Gospod uze.[7]
I još ću ti uz ovo ispričati i o Areti crnoriscu.
 


 
NAPOMENE:

  1. Up. Mt 26:11.
  2. Sv ep. Simon misli na 281. (kod Minja 200.) slovo Sinajskog paterika (Duhovnog travnjaka): „Ispriča jedan od Otaca kako neki nadareni momak ode i obuči se kod nekog zlatara, i do kraja se izvežba u toj veštini. Naruči mu (zlataru) jedan od patrikija da iskuje krst sa dragim kamenjem, da bi ga prineo Crkvi. I pošto momak beše veoma pobožan, naloži mu njegov gazda da uradi taj posao. A momak pomisli: ‚Kad se toliki imetak prinosi Hristu, zašto i ja ne bih pomešao u ovaj krst svoj prilog, da mi uračuna Hristos kao dve lepte one udovice (Mk 12:42; Lk 21:2).’ I razmisli koliki će prilog dati, i uzevši pomeša ga u krst. Došavši patrikij izmeri krst pre ugrađivanja dragog kamenja, te nađe da u njemu ima više od težine koju on beše dao. Tad poče sa pretnjama da optužuje momka da mu je učinio štetu patvorivši zlato. A momak će njemu: ‚Onaj Koji jedini poznaje srca, zna da nisam ništa takvo učinio. Nego videh koliki imetak prinosiš Hristu, pa pomislih da i ja dodam svoj prilog, da i ja imam udela s tobom, da mi primi Hristos kao dve lepte one udovice.’ A onaj se začudi i reče: ‚Ta čedo, tako li si ti pomislio?!’ ‚Da’, reče mu. A patrikij mu kaza: ‚Pošto si tako pomislio iz sve dobre namere svoje i dao Hristu, hoteći da imaš udela sa mnom, evo te od danas nazivam svojim sinom i naslednikom.’ I uze ga sa sobom i učini ga naslednikom.“
  3. Ps 70:14.
  4. 1.Cars 2:30.
  5. Up. Pnz 23:21,23; Ekl 5:3.
  6. Up. Ekl 5:4.
  7. Jov 1:21.

 

   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *