NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » KIJEVO-PEČERSKI PATERIK

KIJEVO-PEČERSKI PATERIK

 

KIJEVO-PEČERSKI PATERIK

 

SLOVO 19.
O SVETOM ATANASIJU ZATVORNIKU,
KOJI UMRE I OPET DRUGI DAN OŽIVE
I OSTADE JOŠ 12 GODINA

 
U tom svetom manastiru beše i ovo. Brat jedan, po imenu Atanasije, koji življaše strog i bogougodan život, mnogo bolovavši, umre. Dva brata obrisaše njegovo mrtvo telo i otidoše, uvivši ga, kako priliči pokojniku. Slučajno dođoše još neki, videše ga umrlog i odoše. Ostade mrtvi sav dan nepogreben – beše, naime, veoma ubog, i ne imaše ništa od ovoga sveta, i zato bi zanemaren; a bogatim se svako upinje da posluži i za života i pri smrti, da šta nasledi.
U noći se javi neko igumanu, govoreći: „Ovaj Božiji čovek je već dva dana nepogreben, a ti se veseliš.“ I saznavši iguman za ovo, sutradan sa svom bratijom dođe kod umrlog – i nađoše ga gde sedi i plače. Užasnuše se kad ga videše oživelog, i pitahu ga, govoreći: „Kako ožive i šta vide?“ A on ništa ne odgovaraše, osim: „Spasavajte se!“ A oni ga moljahu da šta čuju od njega, „da se i mi – vele – okoristimo“. A on im reče: „Ako vam kažem, nećete mi verovati.“ Bratija mu sa zakletvom rekoše: „Sačuvaćemo sve, šta god da nam kažeš.“ A on im reče: „Imajte poslušnost prema igumanu u svemu, i kajte se svaki čas, i molite se Gospodu Isusu Hristu i Prečistoj Njegovoj Materi i prepodobnom Antoniju i Teodosiju da skončate svoj život ovde i da se udostojite da budete pogrebeni sa svetim ocima u pešteri. Eto, od svih stvari, te tri stvari su najviše, ako ko uspe da ovo sve održi po redu – samo neka se ne uznosi. I više me ne pitajte, nego vas molim da mi oprostite.“
Ode u pešteru i zagradi za sobom vrata, i tu ostade, nikome ništa ne govoreći, 12 godina. A kada je trebalo da se prestavi, prizva svu bratiju i kazivaše im isto kao i pre – o poslušnosti i o pokajanju, govoreći: „Blažen je onaj ko se udostoji ovde biti sahranjen.“ I ovo rekavši, s mirom počinu u Gospodu.
A beše jedan brat koji bolovaše na bubrezima mnogo godina, i bi donesen kod njega. Kad zagrli telo blaženoga, od tog časa ozdravi i sve do dana svoje smrti nikad se više ne razboli na bubrezima, niti na bilo čemu drugom. Ovome koji ozdravi ime je Vavila. I on reče bratiji ovo: „Dok sam ležao i vapio od bola – veli – odjednom uđe ovaj blaženi i reče mi: ‚Dođi, isceliću te’. A ja htedoh da ga pitam kada i kako ovamo dođe, no on odmah postade nevidljiv.“ I otad svi shvatiše da je ugodio Gospodu, jer nikada ne izađe i ne vide sunca 12 godina, i ne prestajaše da plače dan i noć, a jeđaše malo hleba i vode pomalo pijaše, i to samo po danu. A ovo sam čuo od toga Vavile kojeg je iscelio.
Ako se kome ovo pisanje čini neverovatno, neka pročita žitija svetih otaca naših Antonija i Teodosija, načelnika ruskih monaha, i tako neka poveruje. Ako se ni tada ne ubede, nisu krivi, jer treba da se ispuni priča koju reče Gospod: Izađe sejač da seje seme svoje, i jedno pade kraj puta, a drugo pade u trnje – to su oni koji brigama žitejskim budu ugušeni[1], za koje prorok reče: Otvrdnu srce ovoga naroda, ušima teško čuju[2]; i drugi: Gospode, ko verova propovedi našoj?[3]
Polikarpu. A ti, brate i sine, ovima ne posleduj, jer ne pišem ovo radi njih, već da tebe pridobijem. I dajem ti savet: blagočašćem se utvrdi u tom svetom manastiru Pečerskom, ne želi vlasti, ni igumanstva, ni episkopstva, a za spasenje ti je dovoljno da skončaš život svoj u njemu. Sam znaš da mogu kazivati nešto slično iz svih knjiga; ali bolje mi je, i tebi korisnije, da kažem nešto malo od puno toga što se desi i ču o tom božanskom i svetom manastiru Pečerskom.
 


 
NAPOMENE:

  1. Up. Lk 8:5,7,14.
  2. Is 6:10; Dap 28:27.
  3. Is 53:1; Rim 10:16.

 

   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *