NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Crkva, ostale vere, pokreti i organizacije » Katolički sveci

Katolički sveci

Pitanje:
Interesuje me, mišljenje Pravoslavne crkve o katoličkim svetcima: da li su oni sposobni da čine čudesa kao naši pravoslavni svetitelji?
Boban


Odgovor:
Dragi mi u Hristu Bobane! Pitanje je šta je čudo i šta vi od mene želite da čujete u vezi njih? Mi čuda obično razumemo kao neka nadprirodna javljanja pa ih uvek pripisujemo Bogu. Ona nisu uvek od Boga, i u to možemo da se uverimo kroz iskustvo svetog i blagočestivog života opisanog u Žitijama Svetih.
Kada je đavo pred Njegovu propoved Blage Vesti rekao da učini da «kamenje budu hlebovi» mi u tome vidimo da čudo samo po sebi ne mora da bude najbolja pobuda da nešto nadprirodno bude i blagodatno. Stvari koje zadivljuju čoveka, a van su zakona fizike i materije, ne treba automatski da nose neku poruku Božiju. Jednostavno zato što postoji i vanmaterijalni svet zla, a ne samo Dobra. Sveti Ipolit Rimski, hrišćanski pisac trećeg veka, prorokuje o Antihristu da će ovaj da «pokazuje takve znake i vrši strašna čuda, a i lažna, sa ciljem da obmane». «Čuda a i lažna», što je ovo drugo samo obmana za oči. Dakle, biće prevare, biće laži! Samo ime đavola jeste lažov, klevetnik, obmanjivač. Stoga, čuda kao čuda, sama po sebi zato što se pokreću nadprirodnim načinima ne moraju da budu od Boga. Čuda postoje ali treba pobožno slušati ap Pavla i «ispitivati duhove, da li su oni od Boga» (1 Jov. 4, 1) ; dakle, proveravati ko su oni, t.j. «razlikovati duhove» (1 Kor. 12, 10) . Jer «onoga je dolazak po dejstvu satane i čudesa lažnih» (2 Sol. 2. 9) Znaci Božije Blagodati koji se pokazuju u oboženim i osvećenim ljudima, koje mi nazivamo i svetiteljima, oni su u narodu poznati kao čuda, ili čuda Božija. Blagodat Božija umiruje srce i odbacuje strah, i često čuda nose takav karakter – otsustvo straha. Strah dolazi od fantoma, od nepoznatog, i on nema ničeg zajednikog sa «strahom Božijim», koji je pre svega izražena slavoslovna ljubav prema Bogu kroz koju «svjakoje dihanije hvalit Gospoda», što i jeste prirodno stanje postojanja svake tvari u odnosu na svog Tvorca. Osvrnemo li se na život Crkve mi beležimo slučajeve kada neki svetitelji imaju strah od nekih javljanja, gde nisu sasvim bili sigurni odakle su ona, i iako nadprirodna, uvek su bili u dilemi dali dolaze od Boga a dal od đavola? Obično krsno znamenje je otkrivalo od koga je javljanje, jer satana ne može da trpi taj pobedonosni i slavni znak tom njegovom izumu – smrti. Jer krst, kako kaže podoben (stihira) Vozdviženja: «na tom bo ubiv nas ubivšago» (na njemu, krstu, ubivši onog ko je ubio nas») . A još, krst je bio oruđe straha i hladnog znoja stradalnika, a sada, po Vaskrsenju, postaje izbavljenje od straha da bi bio strah strah onome ko ga je izumeo. U tome je posramljenje Hristovo Satane, da nešto što je on izumio to je sada za njega najveća muka. U tome se otkriva sila i slava Božija. To lepo bogoslovstvuje peta pesma kanona gorepomenutog praznika kada slavoslovi: «Podžemnыh silы: protivnыя Kresta strašatsя».
Ovim se pokrećete staro bolno pitanje: a da li su rimokatolici u Telu Hristovom? Da li su u Crkvi? To je stari eklisiološki problem, u kojem se ogledaju istorijske prilike i logički zaključci; politička previranja; ljudsko poimanje čoveka i uvek to «savremeno» na jučerašnje «savremeno» poimanje sveta i čoveka u njemu. Da li je spasenje, ili blagodat, i od samarjana a ne samo judejaca, t.j. te naše zakonske a uz to i istorijski (opitne) mučeničke Ortodoksije? Za neke je to danas dilema? U «Blagoj vesti» dobrote i pravde istina Božijih, mi nalazimo odgovor, da je spasenje samo od judejaca, t.j. od tog prednjaskog iskustva Crkve: od poslušanja; od zakonitog simvolizma; od simfonije otačastvene (patrijahalne) tradicije i čak od obreda. Imamo gografsku mnogoljudnu Rimo-katoličku crkvu i manje istočne Crkve, sa svim mukama prvohrišćanskog života ispovedanja vere. Imao «velikog» i «malog», a takođe imamo i ono «malo stado» koje je za ovaj savremeni svet ne neprihvtaljivo, «jer sve ovo traže i neznabožci ovog sveta», i po njima je poznata ona evanđelska: «a ko se onda može spasti»? Dakle, ovo je vapaj misli ljudske logike, te iste koja se juče izgradila na humanizmu a danas na globalizmu. Toliko ljudi a van su Crkve – za neke je to danas pitanje: a kako je to za Boga moguće? Kao da Bog stvara taj odnos a ne gordi čovek? ! Današnje bogoslovlje o tome bruji i svako se utrkuje ko će više ljudski da razmišlja. Humanizam, ili briga o čoveku kakav on jeste, a ne o tome kakav on treba da bude u tom samom odnosu na oboženje, i u tom odnosu na smisao postojanja prvobitnog čoveka i njegovog sa-ostvarenja Carstva nebeskog na zemlji, on se razmimoilazi sa pozivom Hristovim. U humanizmu kao goloj normi ljudskog uma koji je pokrenut na iziskivanjima surogatnog čoveka ne nalazimo mesto Hristu, koje treba da ga preobrazi i iz samoponiženja vrati u staru slavu, i tako usinovi. Zapad traži adaptiranje Hrista na očevidnu samodestrukciju čovečanstva, koja se najčešće pretstavlja kao «moderan svet», ili «savremeni tokovi». Davni tvorci renesanse i humanizma u odnosu na nepormenljivog Bogočoveka, ne dopuštaju mesto «učmalom» životu u Hristu, jer danas u tumačenju slobode čoveka i njegove ličnosti nema grešnika, a to se nudi kao nova «dinamika» u Crkvi, a poznato je da je On došao da spase grešnike. Dobro, a šta je ovde problem? Pa nema pokajanja! Kako nema greha tako nije potrebno ni pokajanje. Svaka ideja o ovom životu, nek je i destruktivna za život, ona u humanizmu jeste svoja unikalna pravednost zaštićena slobodom. Zato danas i u srpskoj pravoslavnoj teologiji imamo modifikovanje etike i morala, kada ih neki apstrahuju, gledajuću na čoveka u «eshatonu», kidajući tu osnovnu nit: vera, blagodat i dobra dela, na kojima se ogleda realan čovek, čak i zver u njemu, pa se direktno ili «opipljivo» suočava sa njim. Prava zapadna teologiji je isto što i psihološki odnos prema problemu, kada se u svojoj slabosti i lenjosti, i depresiji, pravimo da ga ne vidimo, ili tzv. «život u negaciji»
Svetitelji su oboženi ljudi, i silom Božijom svedoče o Životu, o večnom životu čoveka i o njegovoj nepropadljivosti, kada su i tela oboženih ljudi sačuvana i miomirisna, a uz to i čudotvorna. Obrazi svetih i danas neobjašnjivo mirotoče, i ikone Bogomajke isceljuju i neobjašnjive stvari se oko njih dešavaju. Svedoci smo da današnja Rimokarolička crkva odstranjuje mošti svetih. Ide reforma za reformom… Tamo gde treba da se pokaže čudo ona ga potkrepljuje prirodnim elementima, recimo kada se soli voda da se ne pokvari. Ili se pričešćuje pod jednim vidom, povedeni problemom ljudskih bolesti i mogućih zaraza putem delenja iste čaše ili kašičice. Da li ovim oni sami svedoče da čuda kod njih nisu moguća? Ta čuda po blagodati Božijoj koja se dešavaju samo u Crkvi. Druga čuda (nadprirodna javljanja) jesu moguća a pitanje je da li su ona od Boga? Recimo kao slučaj Međugorija ili Fatime. Kada se čudo ogleda kroz samo to psihološko iskustvo a ne i materijlano i «opipljivo»? Gospod je mogao da kaže apostolu Tomi, evo pogledaj moje rane, ali je po tumačima v. Ocima on hteo da izbegne svaku sumnju, pa mu je kazao «stavi prst u rebra moja». Opet, imamo novojavljenog katoličkog svetog, padre Pija (oca Pija) , koji šalje neku poruku kroz krvotočenje svojih dlanova, što je taj tip čuda stran i samo plaši.
Netruležno telo svedoči o vaskrsenju i o budućem životu; sveto miro o blagodati u umirenjeu našeg unutrašnjeg čoveka po iskustvu na sv. Eleosvećenje (jer je ulje blagodat, čak i sveštenstva: «na bradu, bradu Aronovu») … Čuda svetih pokazuju sneke Slave Carstva nebeskog (otkrivaju Život) , i ona govore o životu ovih duša a protiv smrti. Dok krv, suze, priviđenja koja sa sobom nose osećanje straha mogu da budu čuda za nas, t.j. neobjašnjive pojave, ali teško možemo da se složimo da su ona blagodatna. Vesnici zla ne nose blagodat, jer zlo od Boga ne dolazi.
Mislim da svaka nadprirodna pojava ne može da bude čudo onako kako ga Crkva prihvata. I zbog toga ap. Pavle kaže da proveravamo duhove od koga su oni.
oLjuba

3 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *