KASIJANA

 

KASIJANA
 
GRBAVA JULA
 
Slavuji su već bili završili svoj svenoćni slavopoj Tvorcu kada se veliko sunce počelo pomaljati na istoku. Veliko sunce, božanstvo svih paganskih mitologija, javljalo se kao velika bakarna tepsija iz Kujundži mahale, da na svoj način produži onaj slavopoj Bogu.
Ako si ti, lepo sunce Božije, mislilo, da si najraniji ranilac i najtačniji budilac uspavanog Sarajeva, prevarilo si se. Pre tebe otac Kalistrat je uveliko proslavio svoga Stvoritelja, stojeći pred ikonom i čitajući pričastne molitve pred liturgiju. Nije bio ni dovršio kad neko udari zvekirom na vrata.
Naviknut na manastirski običaj, da posetilac pred vratima kaže: „Gospode Isuse Hriste Bože naš pomiluj nas“, on očeknu da čuje ove reči, da bi on rekao „Amin“. No kad se kucanje produži bez reči, on upita:
– Ko je?
– Ja sam, oče sveti, otvori mi. Neki ženski glas.
Kalistrat se prekrsti i otvori vrata.
Pred njim se pojavi jedno žensko stvorenje, omaleno i grbavo, veoma grbavo. Mlada ženska, bogato odevena, šarenom maramom povezana. Ali grba – grba je bila uočljivija od svega od nje i na njoj, kao da je grba nosila nju a ne ona grbu.
Dobro jutro, oče. Oprostite što vas tako rano uznemirujem, ali eto, moram.
Priđe i nemarno celiva ruku duhovniku, pa produži:
– Danas ćete vi, posle svete službe, venčati jedan par, je li istina?
– Istina je, odgovori duhovnik. Ja ih još nisam video, ali mi je rečeno da ih venčam.
Tada mlada žena trže pištolj ispod haljina, pokaza ga duhovniku i viknu:
– Došla sam da vam kažem, da kada ih vi budete venčali, ja ću ovim pištoljem pred oltarom ubiti mladoženju. On je veren sa mnom, a sada se venčava s drugom. Nemojte se iznenaditi. Ova grbava i nakaradna Jula će to učiniti, makar posle i sebi život prekratila.
Ali kćeri moja, poče Kalistrat … ali to je crkva, i venčanje je određeno, i tri su oglašenja bila u crkvi, a Mitropolit je meni naredio, da dođem iz Mileševa i zastupam bolesnog paroha. Ja ne znam ništa o preprekama. Zašto nisi ranije uložila protest, kada je sveštenik pitao u crkvi: ima li ko što protiv ovog braka?
Odgovori žena jarosno:
– Uzalud su moji protesti. Dvojica su mene izneverili, i ja sam protestvovala bez uspeha. Ovo je treći. Sada ću ja protestvovati ne ženskim rečima i suzama nego evo ovim pištoljem.
I oči joj se zasijaše kao u lavice. Zbunjen i uzbuđen monah mileševski nađe se u čudu. Pribravši se reče:
– Sedi, kćeri moja zlatna, sedi eto ovde na minderluk, pa mi opričaj svu povest tvoju.
Devojka se nervozno i naglo spusti na minderluk, pa otpoče pričati:
– Duga je povest moga života, oče, ali ja ću je ukratko iskazati. Moji su roditelji umrli i sve svoje imanje ostavili meni. To imanje je veliko: i zemlja i šuma i kuće i dućani i novac. Ali šta mi sve to vredi kad sam grdoba kao niko u svetu! Više ličim na kamilu nego na ljudsko biće.
Tu se devojka zagrcnu, ali zadrža suze, i produži:
– Znajući kakva sam grdoba i rugoba, ja sam se bila pomirila sa gorkom sudbom i rešila, nikad se ne udavati, čak i kad bi se našao neko da me zaprosi. Ali nađe se jedan nečovek koji ukrsti svoj put sa mojim. Radio je u trgovini moga oca, pa ga otac otpustio zbog pijanstva. Poče mi laskati kao tobož nekoj lepotici: O, kako imaš anđelsko lice! Kako su ti divne plave oči kao dva Božja neba! Kako su ti ruke nežne kao prolećne lale! Pa ta bujna rusa kosa! I slična glupa laskanja bez kraja, i to iz dana u dan.
Starac monah tek sad pažljivije pogleda u lice devojke, i učini mu se, da ovaj njen nesuđenik nije ni malo preterivao. Ali teška grba kvarila je sve, i bila je slična čvornovitom drvetu, u kome je uramljeno malo sjajno ogledalo.
– Znala sam ja, da su to samo laskave reči, ali godile su mi. Kome živome ne gode laske? I ljudima isto kao i konjima i psima. Naročito meni, osamljenoj rugobnoj sirotici. Pa kad me je zaprosio, ja sam dala pristanak. Od tada pa za tri meseca ja sam mu davala novaca i kad je tražio i kad nije. Najednom ga nestane iz Sarajeva. Posle čujem, da se oženio negde u Austriji nekom raspuštenicom. Neka mu je na sreću … Drugi je bio jedan student medicine iz Boke Kotorske koga sam izdržavala sve dok nije završio školu i postao doktor.
Ja sam provodila leto u Primorju, i često sam odlazila u kuću njegovih siromašnih roditelja u blizini Herceg Novog. I njih sam ja obilato pomagala; kuću im pravila, dugove odužila, stoku nabavila i mnoge darove dala. Kada je on diplomirao, rešismo da se venčamo u slavnom srpskom manastiru Savini. U određeni dan ja sam došla u crkvu sa mojom nanom, staricom dvorkinjom, koja je u našoj kući proživela duže nego ja, i koja mi je potpuno zamenila moju pokojnu majku. Avaj, mi došli a on nije došao! Sveštenik se raspita za nj, i sazna, da je on prošle noći otputovao neznano kuda, a roditeljima zapovedio, da ne idu u crkvu. „Ovo se još nikad nije dogodilo u ovom manastiru!“ uzviknuo je duhovnik, pokrio lice rukama, i kao i sam postiđen udaljio se od nas. A ja sam tri dana plakala u krilo moje mile nane, dokle nisam iscedila i poslednju suzu iz moga srca.
Kada je Pavle Sarajlija čitao ovu povest o bokeljskom doktoru, doktor Sumrak je zario glavu u ruke i glasno je jecao, što su prisutni pripisivali njegovom bolećivom srcu.
– Vi žurite, oče? upita devojka.
– Ne, ne, ja pažljivo slušam, odgovori otac Kalistrat. Do liturgije ima još puna dva sata.
– Hvala vam, sad ću završiti. Posle ona dva žalosna iskustva ja sam počela mrzeti sve muškarce kao varalice i licemere. I dala sam reč nani, da više neću ni pomisliti na brak, pa da me nekim čudom i carski sin zaprosi. Ali nažalost podlegoh i trećem iskušenju, pa se verih i sa ovim trećim. Komšija i gazdaški sin, s kojim sam odrasla i u crkvenu školu zajedno išla poče mi se udvarati. Ja ga najpre odlučno odbijem. Znala sam ga ja dobro. Celo ga je Sarajevo znalo. On je više voleo družiti se s Turcima nego sa Srbima. Ibraim, sin hodže iz Begove džamije, bio mu je najprisniji drug u pijančenju i kockanju. Njih dva bili su se pobratimili, pa još i zarekli, da će jedan drugom biti stari svat na svadbi. Kad god je bivao neki džumbus u Sarajevu, znalo se da su tu umešani Vule i Ibraim. Njih nije sjedinjavao ni krst ni polumesec no birtija i šarkija.
Ja ga, oče, odlučno odbijem. Znala sam, da je čapkun i kockar. Sam je govorio, da bi za noć mogao prokockati celo Sarajevo, i dva sela više. Osećala sam da me on ne voli, ali ja se ludo zaljubih u njega. Jedne noći on izgubi na kartama. Potraži, da mu prepišem jedan dućan. Ja to odmah učinim. On prodade dućan i iskupi se od apsa. Toliko sam bila zaluđena, da bi mu celo imanje dala kad bi zaiskao. A on se nije ustezao da ište svaki dan. Najzad smo se verili i ispitali. A gle danas, on se venčava s drugom! Ali ja vam dajem reč, da on neće živ skinuti venac s glave. Ubiću ga u crkvi, da se celo Sarajevo potrese, i sve varalice žena uplaše. A i da se … da se taj vaš Bog opameti, pa da ne zagađuje ovaj svet stvaranjem hulja i lupeža.
– Kćeri moja, uzviknu Kalistrat, ti huliš na Boga. Šta ti je Bog kriv?
– Ja više ne verujem da postoji dobri Bog. Postoji samo neki zli Bog, koji pomaže gaženju dobra i napredovanju zla. Nekada sam svim srcem verovala u dobroga Boga, i molila se, i pevala u crkvenom horu kao najbolji sopran. Ali su me nepravde ljudske odbile i od crkve i od Boga. Zato ću ja danas uzeti ulogu Boga pravde, izvršiću pravednu osvetu, i crkvu vašu poprskaću nečistom krvlju jednog verolomnika. Ja hoću da se osvetim i za sebe, grbavu Julu, i za sve grbave devojke, čiju nesreću nesavesni ljudi usugubljavaju..
– Umukni i ne huli više! povika duhovnik. Postoji dobri Bog pravde, u koga si ti pravilno verovala, kao i tvoji roditelji, dok se nisi uplela u mreže satanskih ljudi. Postoji Bog, ali postoji i Satana, protivnik Božiji. Bog je dao ljudima slobodu, da se opredele za Njega ili za njegovog protivnika. Nije dobri Bog kriv što su se tvoji zaručnici upregli u jaram Satanin, niti tebi što si se lakomisleno s njima družila i u njih zaljubljivala. Nego pokaj se za bogohulne reči, koje si izgovorila danas u svetu nedelju, i to predamnom, starim slugom Božijim.
– Niti se kajem niti odustajem. Danas ću ja biti bog nad životom onog verolomnika i – mojim. Oprostite me, oče, za uznemirenje.
Pokloni se i iziđe.
Kalistrat brzo napisa hartiju i posla mladencima, da ih on ne može danas venčati. Jula nije o tom znala.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Iskreno dirnuta, hvala Bogu na tome

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *