NASLOVNA » KANONI, MOLITVE » Kanon Bogojavljanju Gospodnjem

Kanon Bogojavljanju Gospodnjem

Prva oda

 

Prvi kanon, 2. glas

 

Gospod, silan u ratovima, otkri morsko dno i po suvom izvede Svoje sluge, a zatim potopi njihove protivnike – jer se proslavi! Gospod, Car vekova, strujama Jordana nanovo presazdava propaloga Adama i razmrskava glave zmijama koje su se [u njima] gnezdile – jer se proslavi! Ovaploćen od Djeve, odenuvši Svoje nematerijalno božanstvo u materijalno telo, Gospod je obliven vodom Jordana – jer se proslavi! Gospod prosvetljuje one koji su u mraku i čisti ljude od prljavštine [greha]. Radi njih se očistio u Jordanu, poželevši d a se poistoveti sa njima, ostajući ono što je bio – jer se proslavi!

 

Drugi kanon, isti glas.

 

Izrailj pregazi silovite morske talase namah pretvorene u suvo. Crveno, pak, more kao vodeni grob nemilice se navali na egipatske vojvode silnom snagom desnice Gospodnje.

Kad je smrtnicima svanulo blistavo jutro [dolaskom Jovana] iz pustinje na vode Jordana, Ti si, Gospodaru Sunca, savio Svoj vrat [pred njim] da bi izveo našeg rodonačelnika iz prostora mraka i očistio tvorevinu od svake prljavštine. Bespočetna Reči, s Tobom je u strujama pogreben [čovek]. Zabluda ga je iskvarila, a Ti ga obnavljaš. Očev silni glas [to] neizrecivo potvrđuje: „Ovo je moj ljubljeni Sinak, jednak Mi po prirodi!”

 

Treća oda

 

Gospod koji daje snagu našim vladaocima i uzdiže rog Svojih pomazanika rađa se od Djeve pa ide na krštenje. Stoga Mu, verni, uskliknimo: Nema svetoga kao što je Bog naš, niti pravednoga osim Tebe, Gospode! Raduj se, danas, Hristova Crkvo, nekada neplodna i potpuno bezdetna, jer ti se vodom i Duhom rađaju sinovi koji s verom kliču: Nema svetoga kao što je Bog naš, niti pravednoga osim Tebe, Gospode! Iz svega glasa Preteča viče u pustinji: „Pripremite put Hristu i učinite pravim staze Bogu našem, kličući: Nema svetoga kao što je Bog naš, niti pravednoga osim Tebe, Gospode!”

 

Drugi kanon

 

Radujmo se svi, jer smo izbavljeni od negdašnjih zamki i razbijene su lavlje čeljusti što proždiru. Otvorimo usta pletući slatkoglasje reči [Bogu] Reči Kome je radost da nam pruža darove. Onaj koji je nekada usadio smrt u tvorevinu uzevši prirodu zlotvorne zveri propada u mrak sa [Hristovim] dolaskom u telu. Nasrćući na Gospodara – jutro što je svanulo – sam razbija svoju dušmansku glavu. Gospodar privodi Sebi Bogom stvorenu prirodu, koja se odmetnula tiraninu stomaku i preporađa je iznova sazdajući zemljaska stvorenja. Tako dovršava veliko delo, jer dođe iz želje da je odbrani.

 

Četvrta oda

 

Onaj za koga si, Gospode, rekao „glas jednoga koji viče u pustinji” ču Tvoj glas kada si zagrmeo nad silnim vodama dajući svedočanstvo za Svoga Sina i sav ispunjen prisutnim Duhom uskliknu: „Ti si Hristos, Božja mudrost i sila!” „Ko je video da se Sunce, prirodi blistavo, čisti? “ je Glasnik, „pa kako da vodom perem Tebe, Odsjaj Slave, Odraz večnoga Oca? Kako ću ja – trava – da taknem oganj Tvoga božanstva? – Jer Ti si Hristos, Božja mudrost i sila!” „Našavaši se u Tvojoj blizini Mojsije izrazi bogobojazno poštovanje koje ga je obuzelo, jer čim je shvatio da se Ti oglašavaš iz kupine okrenu lice. Kako ću onda ja da te gledam oči u oči? Kako ću da na Tebe položim ruku? – Jer Ti si Hristos, Božja mudrost i sila!” „Iako sam ukrašen razumnom dušom i počastvovan moći govora ipak se plašim stvari bez duše, jer ako Te krstim osudiće me gora koja se dimi od ognja, more čija se voda razbežala na dve strane i ovaj ovde Jordan koji se vratio natrag – Jer Ti si Hristos, Božja mudrost i sila. “

 

Drugi kanon

 

Očišćen vatrom mističnog viđenja Prorok je pevao himnu o obnovljenju smrtnika. Podstaknut Duhom pustio je glas objavljujući ovaploćenje neizrecive Reči koja će razoriti vladavinu nasilnika [đavola]. Svesvetla Reči poslana od Oca Ti dođe da oteraš zloguku noćnu tminu i da iskoreniš ljudski greh te da Svojim krštenjem izvedeš sa Sobom iz jordanskih struja svetle sinove. Videvši preslavnu Reč Glasnik sigurno povika tvorevini: „Ovaj beše pre mene, iako je po telu posle mene. On u našem obličju zasija božanskom snagom da otera od nas krajnje premrski greh. “ Da bi nas vratio na živonosni pašnjak Bog Reč hita u lov po zmijskim gnezdima. Razbivši strašne zamke onoga koji nemilice nanosi rane ljudskom rodu [u] petu i okovavši ga, spasava tvorevinu.

 

Peta oda

 

Isus, čelovođa života, dolazi da oslobodi prvosazdanoga [čoveka] Adama od osude i iako Mu, kao Bogu, nije potrebno očišćenje, radi paloga [čoveka] očišćava se u Jordanu.

U njemu je ubio [našeg] neprijatelja [đavola] i mir koji prevazilazi svaki um daruje.

Nebrojenom mnoštvu naroda koji se stekao da ga krsti Jovan, stavši posred njih, uzviknu: „Neverni! Ko vas je nagovorio da se sklonite od gneva koji stiže? Dajte Hristu dostojne plodove, jer On je sada tu i mir daruje!” Stojeći posred mnoštva kao jedan od njih, Domaćin i Neimar [im] ispituje srca. Uzevši u ruku lopatu za čišćenje, svemudro raščišćava gumno svega sveta: sve što je bez ploda spaljuje, a onima koji su sa dobrim rodom večni život daruje.

 

Drugi kanon

 

Očišćenjem Duha oprani od otrova mračnog i prljavog neprijatelja, krenuli smo bez bludnje novom stazom koja vodi nepristupačnoj radosti, pristupačnoj samo onima sa kojima se Bog pomirio. Spazivši da je u grehovnom mraku, u neizbežnim okovima, onaj koga je Svojim prstima uobličio, Tvorac ga je podigao i stavio na pleća, a sada ga u mnogo vode pere od davnašnjeg srama Adamovog pada [u greh]. Pohitajmo s pobožnošću i oduševljenjem nezamućenim strujama izvora spasenja i posmatrajmo kako nam Reč daje da njom čistom utolimo žeđ za Bogom i kako prijatno leči svet od bolesti.

 

Šesta oda

 

Glas Reči, Svetiljka Svetla, Danica, Preteča Sunca, viče u pustinji svemu narodu: „Pokajte se i očistite se dok ima vremena, jer, evo, tu je Hristos koji svet od propadljivosti izbavlja!” Nemoguće je, kako uči Preteča, odrešiti remen, [odnosno] ono što ima zajedničko sa nama, Reči, Hristu, nepropadljivo rođenom od Boga i Oca i bez prljavštine ovaploćenom od Djeve, koji od zablude nas, zemaljske stvorove, izbavlja.

 

U vatri večne kazne Hristos krštava sve one koji nisu poslušni i ne misle da je On Bog, a Duhom i blagodaću koja dolazi preko vode obnavlja one koji priznaju Njegovo božanstvo i od sagrešenja ih izbavlja.

 

Drugi kanon

 

Glasom punim radosti Otac pokaza [Svoga] Miljenika koga je iznedrio iz [Svoje] utrobe. „Uistinu”, reče, „Ovaj je Moj Porod, s Mojom prirodom, što noseći svetlost izniče u ljudskom rodu, Moja živa Reč što zbog staranja [o čoveku] posta čovek. Na nečuven način Prorok namah izađe iz utrobe morskog lava u kojoj se valjao tri noći, unapred objavljujući svima spasenje od čovekoubice zmije kroz ponovno rođenje u poslednja vremena. Kad su se otvorile svesjajne dubine nebeskog svoda u božanske tajne upućeni [Jovan] ugleda Duha koji ishodi od Oca i počiva u sveneokaljanoj Reči kako na neizreciv način silazi kao golub i javlja Se narodu da ga privede Gospodaru.

 

Sedma oda

 

Pobožne mladiće sačuva neopaljene vatrom, iako su bačeni u peć, šum rosonosnog vetra i silazak Božjeg anđela. Stoga, osvežavani od vatre rosom, sa zahvalnošću su pevali: „Blagosloven si, preopevani Gospode i Bože otaca [naših]!” Sa drhtanjem i divljenjem, kao na nebu, stajale su anđeoske sile na Jordanu posmatrajući toliko Božje snishođenje – kako stojiš u vodi sa telom na Sebi Ti koji držiš na okupu sve vode nad svodom, Bože otaca [naših]. Oblak i more u kojima se nekada pod Zakonodavcem [Mojsijem] krstio jevrejski narod kad je izašao [iz Egipta] behu praslika čuda Božjeg krštenja: more beše pralik vode, a oblak Duha. Njima posvećeni kličemo: „Blagosloven si, Bože otaca [naših]!” Proslavimo, svi verni, bogoslovski i neućutno, zajedno sa anđelima, Onoga od koga smo dobili posvećenje – Oca i Sina i Duha Svetoga! Trojica lica istovetnih po biću jedan je Bog. Njemu pevamo: „Blagosloven si, Gospode, Bože otaca [naših]!”

 

Drugi kanon

 

Onaj koji je stišao plamen u peći koji je visoko sukljao nadnoseći se na pobožne mladiće vodom [Jordana] sažeže glave zmijama, a rosom Duha raščisti svekoliku neprestanu grehovnu maglu. U strahovitom asirskom plamenu koga si ugasio pretvorivši ga u rosu bio je Tvoj pralik. Otuda si sada, Hriste, obgrljen vodom dok spaljuješ u njoj skrivenog najgoreg propalicu koji je odvlačio [ljude] na put propasti.

Jordan se nekada razdelio [na dvoje] i Izrailjski narod pređe [preko njega] po suvom. To je bila Tvoja praslika, Svemoćni, koji sada hitro porinjuješ tvorevinu u rečne struje na siguran i bolji put. Znamo da si, nažalost, svojevremeno sručio sveopšti potop radi uništenja svih [stvorenja], a sada si, o Hriste, Stvoritelju veličanstvenih i nečuvenih stvari, potopio greh radi miline i spasenja smrtnika.

 

Osma oda

 

Ona peć u Vavilonu koja je izlila rosu ukazala je na neshvatljivu tajnu: da će Jordan u svoje struje primiti nematerijalni Oganj; dok se bude krštavao u telu obujmiće Stvoritelja Koga narodi blagosiljaju i preuzvisuju u sve vekove. „Oslobodi se svakog straha”, reče Izbavitelj Preteči, „i poslušaj Me pa Mi priđi, jer sam po prirodi dobar. Povinuj se Mojoj naredbi i krsti Mene, jer sam došao ponizivši Se, iako Me narodi blagosiljaju i preuzvisuju u sve vekove. “ Kad ču Gospodareve reči, Preteča drhteći ispruži ruku i čim dotače rukom teme svoga Sazdatelja i krsti Ga zavapi Mu: „Posveti me, jer si Ti moj Bog! Tebe narodi blagosiljaju i preuzvisuju u sve vekove!”

Objava [božanske] Trojice dogodila se na Jordanu, jer Otac, glava božanske prirode, oglasi se „Ovaj što se krštava Moj je ljubljeni Sin”, a Duh siđe na Jednakog Mu [po božanstvu]. Njega narodi blagosiljaju i preuzvisuju u sve vekove.

 

Drugi kanon

 

Slobodnom vidi sebe tvorevina, sinovi su svetlosti oni koji ranije behu u mraku, jedino vladar mraka stenje. Da blagosiljaju Uzročnika [ove promene] naslednici nekada prokletih neznabožaca! Trojica bogolikih [mladića] koje u ognju rosa rashlađuje jasna su praslika Najviše Prirode koja blistavo sija trostrukim svetlom, a svojevoljno se pomešavši sa smrtnom [ljudskom prirodom], rosom spaljuje svekoliku pogubnu zabludu.

Sva zemljska priroda da se odene u belo sada kada je uspravljena od pada sa nebesa. Uteče od pređašnjih grehova očišćena do savršenog sjaja, pošto ju je [Božja] Reč koja sve održava oprala u rečnim strujama.

 

Deveta oda

 

Nijedan jezik nije u stanju da te hvali kako ti priliči, Bogorodice. I um iz gornjeg sveta na muci je kada [pokušava] da ti peva himnu. Ali pošto si dobra, primi [našu] veru, jer znaš našu Bogom nadahnutu ljubav. Ti si hrišćanima zastupnica, tebe veličamo.

Davide, dođi duhom onima koji se prosvetljuju [krštenjem] i pevaj: Približite se sada Bogu verom i prosvetlite se! Siroti Adam u svom palom stanju zavapi Gospodu i On ga usliša; dođe i u jordanskim strujama ga propaloga obnovi. „Operite se i budite čisti!”, reče Isaija. „Odbacite rđava dela pred Gospodom! Vi koji ste žedni dođite na vodu života!” Hristos kropi vodom obnovljenja one koji Mu s verom hitaju i Duhom ih krštava za život koj i ne vodi u starost. Blagodaću i pečatom [krštenja] čuvajmo sebe, verni! Jevreji nekada izbegoše propast obeleživši pragove krvlju. Tako i nama ova božanska banja preporođenja biće izlazak, a tamo ćemo ugledati nezalaznu svetlost [božanske] Trojice.

 

Drugi kanon

 

O, čuda koje prevazilazi [svako] umovanje – tvoga porođaja, svečista Nevesto, blagoslovena Majko! Preko tebe nađosmo potpuno spasenje, pa ti, kao dobrotvorki, odajemo dužnu pohvalu, prinoseći ti na dar himnu zahvalnosti. Ono što je u kupini otkriveno Mojsiju prepoznajemo da je ovde izvršeno, mimo [svih] zakonitosti, jer Djeva nošaše [u sebi] Oganj i osta čitava i rodi svetlonosnog Dobrotvora Koga primiše jordanske struje. Deoništvom Duha pomazao si i učinio savršenim smrtno [ljudsko] biće, bespočetni Care, pošto si ga umio čistim strujama i tako trijumfovao nad nadmenom silom mraka, te ga sada prevodiš u život kome nema prestanka.

 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *