NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Put duše posle smrti » KAKO SE PRAVILNO ODNOSITI PREMA „JAVLJANJIMA“ I „OTKRIVENJIMA“?

KAKO SE PRAVILNO ODNOSITI PREMA „JAVLJANJIMA“ I „OTKRIVENJIMA“?

SVEŠTENIK DIMITRIJE BEŽENAR
KAKO SE PRAVILNO ODNOSITI PREMA „JAVLJANJIMA“ i „OTKRIVENJIMA“?

 
(Povodom filma „Susret sa večnošću“)
 
„Ljubljeni, ne vjerujte svakome duhu,
nego ispitute duhove jesu li od Boga;
jer mnogi su lažni proroci izišli u svijet.“

 
(1 Jn. 4,1)
 
U naše vreme lažna čudesa i lažne senzacije se među necrkvenim ljudima koriste sa nebivalom tražnjom. Na veliku žalost, slična uzbuđenost oko novih „viđenja“ ili „otkrovenja“ vidi se i među pravoslavnima. U vezi sa tim, pastiri Crkve sve češće dolaze u situaciju da upozoravaju verne od sablazni „posebnog služenja“. Dobro je poznato da oni koji traže spasenje hode putem pokajanja, a da oni koji traže duhovna „ushićenja“, nova „viđenja“ i „otkrovenja“ lako zaglibljuju u lažnu duhovnost i upadaju u prelest.
Sada želimo da kratko analiziramo film „Susret sa večnošću“ koji se nedavno pojavio. U dokumentovanom filmu upoznajemo se sa Andrejem, koji opširno govori o svom iskustvu „posmrtnog“ prebivanja u paklu i raju.
Sudeći po rečima Andreja, to se dogodilo u toku jedne noći, bilo mu je predloženo da „vidi“ mitarstva, paklene tamnice i rajske obitelji. Duhovi koji su ga sprovodili su mu temeljno objasnili sve što je video.
Film je izazvao nejednaku reakciju kod verujućih, mnogo toga izaziva nedoumicu i smućenje. Opis „raja“ izobiluje takvim detaljima i pseudo-bogoslovskim odstupanjima, da se kod verujućeg gledaoca stvara utisak, da autor izmišljaju u hodu. Oslanjanje na nekanonsku pseudo-ikonu „Vaskrsavajuća Rusija“ (Voskrešaющaя Rusь) naslikanu nakon „javljanja“ neke Olge Pavlenko; bolesni eshatologizam sa prefinjeno izraženim suprotstavljanjem pastirima Crkve. Ovi, i niz drugih detalja prinuđuju pravoslavnog gledaoca da se obrati sveštenoslužiteljima za objašnjenje.
Podrobna analiza ovog filma nije naš zadatak. Ne dotičući se ličnosti samog Andreja, smatramo neophodnim da našim dragim čitaocima napomenemo svetootački odnos prema svemogućim „viđenjima“ i „otkrivenjima“. Rasuđujuća opreznost je vrlo neophodna u duhovnom životu. Samo u svetlosti Sveštenog Predanja Crkve možemo dati pravilnu ocenu svakom svom doživljaju.
Evo kako o tome govori Prepodobni Makarije Veliki: „Ljubitelj vrline mora veoma da se brine o sticanju rasuđivanja, da bi u potpunosti mogao da razlikuje dobro od zla, da bi mogao da ispituje i pozna različite demonske zamke, koje satana ima običaj da podmeće umu pod vidom dobrih predloga. Korisno je uvek biti oprezan da bi se izbegle opasne posledice. Ne predaj se po lakomislenosti brzo predlozima duhova, iako bi to bili i Angeli Nebeski, već prebivaj nepokolebiv, podvrgavajući sve najpažljivijem ispitivanju i onda, kada vidiš nešto kao istinsko dobro, primi, a što se pokaže zlim, odbaci.“ (Prp. Makariй Velikiй. „Duhovnыe besedы“. Slovo IV, gl. 13). Navešćemo izreku još jednog Oca Crkve, Prepodobnog Grigorija Sinaita. „Nikako ne primaj, ako vidiš, bilo šta čulom ili umom, van ili unutar sebe, bila to slika Hrista ili Angela, ili nekog svetitelja, ili ako se u umu uzmašta ili izobrazi svetlost; jer i samom umu je po prirodi svojstveno maštanje i on lako sastavlja slike, koje želi, što je uobičajeno kod onih koji ne paze na sebe strogo, čime oni sebi nanose štetu. Čoveku je neophodno dosta rasuđivanja, da bi stekao razlikovanje dobra i zla. Ne predaj se brzo i lako pojavama, već budi oprezan, zadržavajući dobro nakon mnogog ispitivanja, a lukavo odbacuj; jer si obavezan da ispituješ i rasuđuješ, i tada već da veruješ (onome što se pokaže dostojnim vere). Znaj da su dejstva blagodati jasna. Njih đavo ne može dati, iako se i pretvara; ne može da da ni krotost, ni tišinu, ni smirenje, ne gasi slasti i strasti, sve to je – delovanje blagodati. Dejstva satane su nadmenost, gordo umovanje, strahovi i svaki vid zlobe. Od delovanja (na tvoju dušu) možeš da poznaš da li je svetlost koja sija u tvojoj duši, od Boga ili od satane.“ („Glavы zelo poleznыe“ Prp. Grigoriя Sinaita. Cit. po Svt. Ignatiю (Brяnčaninovu) „Slovo o smerti“. T. 3, s. 50-52).
Korisno je dodati rečenom, da Sveti Oci ne jednom ukazuju da je svaka smutnja ili nedoumica, koja se javlja u duši od dodira sa nečim „duhovnim“ pouzdan znak delovanja neprijatelja. „Svetlost, koja nastaje od demona, obraća se na kraju u tamu. Šta god čuo, ili pomislio, ili video, i pri tome se za dlaku smuti tvoje srce – sve to nije od Boga.“ (Prp. Varsonofiй Velikiй. Otvet na vopros 59. Cit. po Svt. Ignatiю (Brяnčaninovu)).
Na pitanje kako se pravilno odnositi prema svakoj pojavi iz duhovnog sveta u jednom od svojih pisama odgovor daje Sv. Ignjatije Brjančaninov, koji je do tančina izučio svetootačko nasleđe i preneo ga u svojim delima. Navodimo u potpunosti njegovo pismo:
„Sveti Oci zapovedaju podvižniku molitve da pri javljanjima koja se dešavaju van ili unutar njega bude ravnodušan i da ne obraća pažnju, da ne smatra sebe dostojnim viđenja svetinje. Oni sa jedne strane zapovedaju da se ne poriču javljanja, da ne bi podvrgli poricanju svetinju, a sa druge strane, da se nikako ne veruje pojavama, brzopleto ih priznajući istinitim, da se ne bi upalo u zamku lukavog duha, koji se trudi da prelesti i obmane podvižnika, sa ciljem da ga povredi ili pogubi. Nakon prolaska javljanja, ponekad nakon dugog vremena, u srdačnom osećanju se daje objašnjenje tog javljanja. Uopšte, primećeno je od strane Svetih Otaca, da one, koje je posetio Bog istinskim javljanjem, satana počinje da iskušava lažnim javljanjima. Zato moraš obratiti dužnu pažnju radi upozorenja.“ (Svt. Ignatiй (Brяnčaninov). Sobranie pisem. T. 7. Pisьmo № 290, s. 455-456).
Oni koji žele da se podrobnije upoznaju sa Pravoslavnim učenjem o posmrtnom udelu čovekove duše mogu da pročitaju opis „Mitarstava Prepodobne Teodore, izloženo od strane monaha Grigorija, učenika Prepodobnog Vasilija“; „Slovo o smrti“ Svetog Ignjatija (Brjančaninova),[1] a takođe i delo istaknutog savremenog bogoslova, jeromonaha Serafima (Rouza) „Duša posle smrti“.[2] U toj knjizi, o. Serafim daje duboku i temeljnu analizu istraživanja doktora Rajmonda Mudija i njegove knjige „Život nakon života“, vrlo popularne među inteligencijom sedamdesetih i osamdesetih. Vrlo je korisna knjiga P.Kalinovskog „Prelaz. Poslednja bolest, smrt i posle“, a takođe i sećanja protojereja Valentina Birjukova „Na zemlji se samo učimo da živimo“, gde je opisano svedočanstvo o čudesnom vaskrsenju Klaudije Ustjužanine, 1964. godine.
 


 
NAPOMENE:

  1. http://svetosavlje.org/biblioteka/Smrt/Brjancaninov/brjancaninov.htm
  2. http://svetosavlje.org/biblioteka/Smrt/Serafim/Serafim.htm

 


Sa ruskog preveo:
Stanoje Stanković

Izvor: Oficialьnый saйt Sergievo-Posadskogo blagočiniя

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *