Питање:
Који је човек грешнији? Oнај ко у Бога не верује, а никоме никада никакво зло није начинио, или онај који је дубоко побожан а притом стално крши Божије заповести.
Ивана
Одговор:
Драга Ивана, Поставила си врло тешко питање око кога су се кроз историју многе мудре главе мучиле. Само по себи, питање је лако, али људима је тешко да схвате одговор и да разумеју свој лични однос са Богом. Сам Спаситељ је рекао: “Неће сваки који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство Небеско, но који твори вољу Оца мојега који је на небесима”. (Мт. 7, 21.) – Значи, да се у Царство небеско не улази само и једино помоћу вере у Бога (јер и демони верују и дрхћу) или преко молитве и обраћања Богу само речима. Потребна су и добра дела. Господ од нас очекује активно узвраћање на његову љубав. Значи, не само да човек никоме зла није учинио (што је пасивно стање) него, насупрот томе, да је чинио добра дела у име хришћанско. Може неко и чинити добра дела, али не са расположењем у срцу, него преко воље, или из користољубља, да би га људи волели или можда гласали за њега. Данас је премного оних који манипулишу својим добрим делима… Разлози за разна добра дела могу бити безбројни, и готово увек тајни, унутрашњи. Зато, ни сама добра дела по себи не помажу, јер Господ цени и намеру срца, наше расположење и жеље, а не само спољашња дела… Велики апостол Павле упозорава Коринћане: “Зато, не судите ништа пре времена, док не дође Господ, који ће и осветлити што је скривено у тами и објавити намере срца; и тада ће бити свакоме похвала од Бога”. (1. Кор. 4, 5.) Сви су људи Божји, и они који верују у Њега исто као и они што не верују. Он је Творац и Отац свих људи, без обзира на њихово опредељење, Он једини познаје тајне срца и једних и других, и Он је једини Господар живота и смрти, како у вечности тако и сада и овде. Он може спасити грешника и поразити гордога. Људи имају од Бога различите дарове: неко има смисла за нешто, а неко нема; неко је имао могућности да се научи нечему, а неко није. Неко је имао тежак живот, а неко лакши, итд. Он Једини зна колико могућности и какве таленте је коме дао. Он стога Једини зна шта ће и колико од кога тражити да покаже, на основу дарованог. Јер нису сви људи добили исте дарове од Бога. А како ћемо ми пресудити ко је грешнији? Пре свега, ја нисам никад у животу чуо да је уопште могуће да човек живи у овоме свету макар један дан, а да “никада никоме никакво зло не учини”! Римљанима, који су се гордили и волели да суде о томе ко је већи, лепши, богатији, паметнији, праведнији, итд. апостол Павле пише укоравајући их: “Ко си ти што судиш туђем слузи? Својем Господару он стоји или пада. Али ће стајати, јер је Бог моћан да га усправи”! (Рим. 14, 4.) На крају, сам Господ Христос нам је заповедио: “Не судите да вам се не суди! ” (Мт. 7, 1.) Мене лично мучи низ питања из те области: Шта и да тачно и прецизно, као на апотекарској ваги знамо у грам ко је грешнији а ко је праведнији, како ће то нама да користи? Хоће ли наш лични однос према Богу бити бољи због тог знања? Хоћемо ли имати више љубави према грешнику или према праведнику? Хоће ли нас то приближити Богу и учинити бољим људима? Прочитај из Светог Писма Прву посланицу ап. Павла Коринћанима, где између осталог каже: “Ако имам дар пророштва и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам! ” (1. Кор. 13, 2.) Поздравља те, о. Срба
