Питање:
Мој шестогодишњи син је пао са клупе, ударио главу о радијатор, а све се десило у забавишту у које долази 150 студената Педагошке академије, пред васпитачицом и нашим добрим кућним пријатељем који је полицајац. Када сам стигла по њега, дете се жалило пред свима да га боли глава, али мени нико ништа није објаснио (о каквој се повреди ради) , већ ме је спремачица вукла и малтене ударала по рукаву да ништа не говорим јер су ту студенти. Ћутке без иједне речи спаковала сам дете, одвела код доктора, где се установило да има тежу повреду главе (хематом) . Дете иначе није плакало, урлало, него се држало за главу и стрпљиво чекало мој долазак да ми се пожали… па су сви они мислили да то није ништа. Молим вас, реците ми како да залечим овај бол у срцу… Слика мог повређеног сина пред толико људи не изалази ми из главе. Знам да само Господ зна зашто нам шаље таква искушења, али не знам шта урадити? Опростити? Заборавити? Тужити? Праштајте и помозите нам!
Јасмина
Одговор:
Драга Јасмина, Треба имати у виду да се ништа не дешава без Божије воље или Његовог допуштења. А Господ никада не допушта искушења која су јача од нас. Стога ми увек имамо одговорност да по својој савести и свести реагујемо исправно. Шта је у овом случају исправно, како би ти требала да реагујеш на овај догађај (опростити, заборавити, тужити…) , мораш сама или у договору са мужем да одлучиш, према својим моћима и схватањима. А Господ ће вам помоћи ако будете радили онако како треба. Јер Он је увек близу свакога од нас, и Он може и наше грешке и грехове, мане и недостатке да преокрене у наше добро, ако Му се обраћамо и ако не одступамо од Њега. Не заборавите да нас апостол Павле подсећа да ми не бисмо ни једног тренутка постојали, када нас Господ не би одржавао. Јер “У Њему живимо, крећемо се и јесмо! ”
Сваку помоћ и благослов од Бога ти жели, о. Срба
