НАСЛОВНА » ПИТАЊЕ ПАСТИРУ, Разно » Како преболети

Како преболети

Питање:
Син који је рођен 25. 5.1986. године, погинуо је у саобраћајној несрећи као сувозач 9. 11. 2011. године. Поживео је 25 година и пет месеци. Његов лични број био је девет. Сахрањен је 11. 11. 2011. године. Звао се Никола, а четрдесет дана од смрти пада тачно на Светог Николу. У ауту у ком је погинуо налазио ми се и други, старији син, који је, хвала Богу преживео без већих повреда. Возио је синовљев најбољи друг, који је такође преживео. После свега трудим се да због другог сина живим колико је могуће нормално, али све мање имам снаге и жеље да живим. Иначе сам тешки дијабетичар на четири дозе инсулина и често ми пада на памет да једноставно дам себи целу ампулу инсулина и тако завршим. Молим Вас одговорите ми да ли има какве симболике у датумима, које сам навела за погинулог сина. Умро је насмејан, изгледао је као да спава. Био му је сломљен врат и лекари су казали да је исте секунде преминуо. Других повреда није имао. Такође, не знам да ли је исправно што не могу да мрзим човека, који је возио ауто. Мислим да ни њему није лако, јер знам колико је волео мог сина. Желела бих да цркви у којој иначе сваке недеље палим свеће за здравље преживелом сину и за покој душе погинулом, поклоним нешто. Да ли је у реду да то буде икона Светог Николе, пошто се и мој син звао Никола, а четрдесет дана му пада тачно на Светог Николу?
Бранка


Одговор:
Драга сестро Бранка, искрено саучествујем у твом болу и тузи за изгубљеним сином. Хришћански је жалити и плакати, поготово за рано преминулим најближим сродницима. И Христос је заплакао кад је дошао на гроб свог пријатеља Лазара, а како да не плаче мајка за сином својим. Међутим, ако је хришћански туговати, није очајавати, јер тако поступају они који немају наде и не верују у васкрсење мртвих и вечни живот. Можда си, и поред неизмерне туге, могла чути и запамтити речи светог апостола Павла, читане на опелу твога сина: „Нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. Јер ако верујемо да Исус умрије и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим“ (1. Сол. 4, 13–14) . Драга сестро, ти си Хришћанка и верујеш да Бог управља овим светом и брине о сваком створењу, како то говори Христос: „Не продају ли се два врапца за један новчић? Па ни један од њих не падне на земљу без Оца вашега. А вама је и коса на глави сва избојана. Не бојте се, дакле, ви сте вреднији од много врабаца“ (Матеј 10, 29–31) . Ми не можемо знати зашто је Богу било угодно да узме твога сина у 25-ој години живота, у цвету младости. Од чега је хтео и њега и тебе да поштеди и спасе у будућности? Можда га је изненадном, тренутном смрћу спасио од неке веће несреће, која би га снашла у каснијем животу. У истој несрећи други, односно први, син је остао неповређен, родитељима на утеху. И добро је што у њему видиш наставак и твога живота. Он ће се (ако до сада није) оженити и засновати породицу, ти ћеш у унуцима гледати наставак живота ваше породице. Никада нећеш заборавити сина Николу, али ће можда један од унука понети то име, да те до твоје смрти потсећа на прерано изгубљеног сина. Она страшна мисао, коју си изразила узимањем целе ампуле инсулина, нека ти никад више не падне на памет. Бог је кроз тебе дао живот твоме сину и он је тај живот, кад је била воља Његова узео, јер је Он власник живота. Ти немаш права да узмеш оно што ти ниси дала, а то је твој живот. Самоубиство је највећи грех, који човек може да учини. Он тада постаје убица и жртва истовремено. Кад човек убије другог човека он има шансе да се за злодело покаје, да измоли од Бога опроштај, а самоубица нема те шансе, јер као жртва умире заједно са извршиоцем. Но, не само што немаш право да то учиниш према себи, ти треба да живиш за другог сина и његово потомство. Живот се у твојој породици није зауставио, он ће ићи даље и даће ти не само утеху за погинулим сином, већ и снагу да побеђујеш своју болест, како би била од што веће користи преосталој породици. Добро је и племенито што не мрзиш синовљевог пријатеља, који је управљао возилом у тренутку несреће. Он сигурно није хтео, нити прижељкивао ту несрећу. Могло се десити да буде обратно, да он погине, а сувозач да остане жив. Он ће можда и на суду проћи без веће казне за угрожавање људских живота и за смрт пријатеља из нехата. Суд га може потпуно ослободити одговорности. Међутим, постоји и један неумитни судија, којег је немогуће подмитити и ућуткати, који ће га докле год је жив потсећати, па и прогањати, јер је, у крајњем случају, ипак допринео смрти пријатеља. Његова савест га никада неће ослободити оптужбе, да је због њега престао да живи један његов пријатељ. Моли се Богу и за њега, да му Бог олакша доживотне муке. Ако је Никола погинуо 9. новембра после 16 часова, онда је 40-то дневни парастос заиста на празник Светог оца Николаја Чудотворца, чије име носи твој син. А ако је погинуо пре 16 часова, онда је четрдесетница у недељу 18. децембра. Немој се оптерећивати датумима, који се сада, на известан начин, поклапају. Сваки дан је дан Божији. У сваком дану се људи рађају и умиру. Добро је што је парастос на дан Светог Николе, по коме син носи име и што ћете се молити и светом Николи, да и он моли за душу твога сина. Имаш добру замисао да твојој парохијској цркви, у коју одлазиш на молитву, на Свету Литургију, поклониш нешто трајно у спомен и за покој твога сина. Изабрала си најбољи поклон, икону светог оца Николаја, која ће красити цркву и пред којом ћеш се и ти молити за покој душе сина Николе. Драга сестро Бранка, молим се Господу да ти даде снагу и веру Мајке Југовића, којој су девет синова погинули на Косову и многих мајки, које су у ратовима (па и овом последњем) изгубиле своје синове, како би и ти смрт свога сина прихватила хришћански, са вером у Бога и васкрсење мртвих, са вером у заједницу вечног живота. Николино име унео сам у моју читуљу и за његову душу ћу се молити Богу на свакој Светој Литургији, вадити честицу за њега на проскомидији, а посебно ћу бити са твојом породицом на празник Светог Николе, када будете вршили четрдесетодневни парастос. Да Господ Бог упокоји душу рано преминулог сина твога Николе, а теби и твојој породици да Бог даде утеху због прераног растанка овде на земљи. Уз молитвени поздрав ваш о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *