НАСЛОВНА » ПИТАЊЕ ПАСТИРУ, Смрт, загробни живот, Страшни Суд » Како одговорити неког од самоубиства?

Како одговорити неког од самоубиства?

Питање:
Моје питање захтева хитан одговор, зато вас молим да ми помогнете. Наиме, већ дуже време се једној особи у мом окружењу јављају самоубилачке помисли. Било би ми јако тешко када би та особа на тај начин окончала свој живот. Размишљам како да је одговорим од тога, молим се али ме такође занима да ли постоји нека молитва која је намењена специално за то, тј. против самоубилачких помилси. МОЛИМ ВАС ПОМОЗИТЕ МИ! Дајте ми савет на који начин да помогнем тој особи, с обзиром да не могу никако да је наговорим да оде лекару, а такође је не могу убедити (што ни несмем, јер свако има своју слободну вољу) да поверује у Господа и њему потражи спас. Да вас Бог чува и све добро да!
N.N.


Одговор:
Христос васкрсе! Велика је тајна човек а ми њега тако олако схватамо. И велика је тајна духовaн живот, што подразумева свесно сазнање битисања пред живим Бићем који је узрок и Творaц свега. Тај однос Бога и човека је живоносан, и у њему се огледа сва реалност човека, тај прости смисао његовог постојања. Ван Бога човек се мучи, планира своју будућност у отсуству сазнања есхатолошке будућности, и тако сваки његов покушај прелази у апсурд. Апсурд или бесмисао позива човека у тaj истi бесмисао – покушај непосотојања у односу на факт да личност и биће не може да нестане упркос злоупотребљеној слободној вољи када се човек решева на насилно прекраћивање свог живота у телу. Свако насиље је у овој или оној мери богоборство јер је оно стари ђавољи атак живот. Овде се ви без сваке сумње суочавате са најтежим проблемом који човек може да доживи, а то је самоубисво. Стање је ужасно и оно се доживљава као тип богостављености када човек једноставно пожели да престане да постоји. Та жеља је лажно или првидно остварљива, јер је човек духо-телесна творевина да чак и у том покушају ових несрећника остварује се неуспех. Сусрет са психијатром је овде неминован. У развијенијим друштвима свака претња самоубиством најозбиљније се прихвата чак до лишавања слободе на такву одлуку. Обуздавање те жеље врши се хемијским путем (тзв. лековима) , и наравно, специајним саветовањима која се историјски развијајау на искуству пастирства. А код оних који су у Цркви мелемним духовним разговорима код бољих духовних лица. Молитва против самоубиства у принципу не постоји, јер би она у простом преводу гласила молитва против сатане и свих анђела његових, и дела његових. Свака молитва је то. Сатана улива мисли на самоубиство, и он утиче на човека експлатишући све његовово психосоматско биће. Нажалост за неке је \“научна\“ сензација када се хемијом контролише човек, па тако одважно научно одбацују ђавоље и зла, и та тамана бића духовног света, па кажу: \“то је све хемија у човеку\“. Сатана још боље познаје хемију човека и како она делује на његов ментални склоп, и нажалост, он данас путем ње највише удара на човечанство. Када се код човека множе страсти на земаљске успехе и нереална очекивања он се опредељује земаљском и привременом (попут оног еванђелског \“БЕЗУМНОГ богаташа\“) , а у неуспеху и у том избору он пада у очај. Таланти Божији погрешном употребом прелазе у страсти, и тако психосоматски човек бира безумног Сатану а не Премудрог Бога. Богоостављеност је духовна болест, попут оно отсуства јелеја код \“безумних девојака\“, јер прекид заједнице са Богом (\“религио\“) јесте чисто безумље. Људи који се одлуче на такав однос према Богу ми црквеним начинима и саветима мало можемо да помогнемо. Јер неће ни да нас саслушају а камо ли да завире у себе и схвате да је без Бога поптуно отсуство наде. Све је очај, све је бесмисао. Препоручио бих вам да \“читате\“ (да завапите пред Богом) акатист Богородици \“Неочекивана радост\“ а посебно молебан \“За обараћање заблуделих\“, као и житије преподобно-новомученице Марије Гатчинске која се носила и борила са клиничком депресијом, која је њу чинила чак годинама непкретном. Она је знала да је то сатанско дело и покушавала да пренесе људима своје искуство те унутрашње борбе. Сваки човек је духовно болестан у овој или оној мери али разлика је у томе што неки објављују борбу тој својој болести и призивају помоћ Божију а неки се једноставно предају очају. Човеку можемо да помогнемо онолико колико нам он даје простора за то. Просто се молите Богу са најпростијим речима са молитвом да ту особу Господ уразуми и одварти је од тих злих и трагичних мисли. оЉуба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *