NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Razno » Kako naučiti praštanje

Kako naučiti praštanje

Pitanje:
Pomaze Bog Oce, Molim Vas ukratko mi recite kako se covek moze nauciti iskrenom prastanju, posebno kada su u pitanju najblizi srodnici koji se najcesce ponasaju prema nama kao najveci krvnici? Iako sam vernik, ja nemam tu duhovnu snagu u sebi da oprostim onima koji bi trebalo da su mi (barem prema krvnom srodstvu) najblizi i najdrazi? Jedva sam nekako uspela da smanjim gnev i mrznju u sebi spram njih, jer su me iskoriscavali i ranjavali zestoko i namerno godinama, sve dok nisam prekinula svaki kontakt pre par godina – ali jos uvek im ne mogu oprostiti u dusi, a na delu verovatno nikada necu ni moci. Vazda se molim Bogu da mi da snage da im oprostim, ali nekako ne ide…a zbog toga mi je jako tesko kada se pricescujem, iako to moj duhovnik sve zna i odobrava mi pricest… Hvala unpared i neka nam svima milosni Bog oprosti, pa i nasim neprijateljima…
S. Bikovska


Odgovor:
Draga sestro, I u ovom Božićnjem postu, kada treba da se pripremimo molitvom i postom, kada treba da pođemo u crkvu i da se na Svetoj liturgiji pričestimo časnim Telom i prečasnom Krvlju Hristovom, Spasitelj nas upozorava, da je praštanje neophodno, kako bismo se dostojno pričestili, a preko Svetog pričešća došli u zajednicu sa Bogom. Zašto? Zato što mržnja ne sjedinjuje, već razdvaja. Mržnja nas odvaja od Boga, a samim tim i jedne od drugih. I gde god je mržnja, tamo je odsustvo međusobnog razumevanja, tamo su ljudi jedni od drugih daleko. A Gospod nas poziva na međusobnu ljubav, na praštanje. Rečeno je da je čovek velik onoliko, koliko je u stanju da orosti. Oprostiti je sveto, veliko i uzvišeno. Praštati treba stalno i treba se truditi da nas ne zatekne zalazak sunca, a da se nismo izmirili sa svima, jer nikada ne znamo časa i kraja svoga, i ne daj Bože da nas naš kraj zatekne sa nekim neizmirene. „Miri se sa suparnikom svojim brzo dok si na putu sa njim“, kaže Gospod Isus Hristos (Matej 5, 25) . Dakle, pomirenje i međusobna ljubav su neophodni uslovi za stupanje u zajednicu sa Bogom. To je i poruka Svetog jevanđelja, da ako mi opraštamo drugima prestupe, oprostiće i nama Otac nebeski. “ Tako će i Otac moj nebeski učiniti vama, ako ne oprostite bratu svojemu od srca svojih sagrješenja njihova“ (Matej 18, 35) . Uostalom, mi se u svakodnevnoj Molitvi Gospodnjoj molimo: „Oče naš… oprosti nam dugove, grehe naše, kao što i mi opraštamo dužnicima, bližnjima svojim“. Dakle, ako smo mi spremni da oprostimo jedni drugima, i Otac nebeski će oprostiti nama. I time uslovljamo praštanje nama, našim praštanjem drugima. Zabeleženo je u literaturi, kako je jedan ugledan domaćin Đorđe, imao svog duhovnika u manastiru, kako je kod njega stalno dolazio na razgovor i savete, da ga on pouči kako da živi i radi. Imao je ovaj domaćin spor sa svojim susedom. Najpre se to radilo o malim štetama na imanju, a posle sve težim slučajevima, tako da je Đorđe bio prinuđen da ga tuži sudu. Međutim, pre no što je sudu predao tužbu, otišao je Đorđe kod svog duhovnika i sve mu ispričao. Koliko mu je taj sused učinio zla, da je Đorđe rešio da od suda traži najstrožu osudu za njega. Duhovnik je mirno i ćuteći saslušao Đorđa, a onda je predložio da se zajedno pomole Bogu, pre no što Đorđe ode. Govoreći Molitvu Gospodnju, duhovnik je govorio: … hleb naš nasušni daj nam danas i ne oprosti nam dugove naše, kao što i mi ne oraštamo dužnicima svojim… Đorđe se trže na ove reči duhovnika, ali mu ovaj reče: „Ja se drukčije ne mogu moliti, nego kao što si ti odlučio, jer ti nemaš nameru da oprostiš svome susedu“. Đorđe se postidi, oprosti se sa duhovnikom i pođe kući. Pocepao je prijavu za sud. Ubrzo sused se razboli i umre i tako se Đorđe oslobodi nevolje, a da se nije ogrešio prema svom susedu. Sigurno, da oprostiti nije lako. Često puta uvrede su teške i ostavljaju trag. Ako te neko udari, kad prođe bol, zaboravlja se i udarac. Ali uvreda ostavlja nesagledive posledice. I zato, ako je teško oprostiti, onda je i velika radost kad do opraštanja dođe i čovek se oseća nekako lak, kad oseti da je njegova reč izvinjenja naišla na prijem, da je potvrđena sa druge strane. Može se sa nekim stalno svađati i stalno miriti ili jednom se izmiriti sa svima i tako ostati za ceo život. Sigurno da je ovaj drugi primer znatno korisniji, da čovek ulazi u sukobe i nesporazume što je moguće manje, ali ako se nešto i desi, da odmah oprosti, da oprosti u potpunosti i da ne ostane u njemu ni najmanjeg traga neke želje za osvetom ili mržnje. Ti se, draga sestro, žališ na svoju užu rodbinu, kako ti oni pričinjavaju najveće nepravde i kako nisi u stanju baš njima da oprostiš. Hristos je, jednom prilikom, govoreći apostolima o pripadnosti Njemu, rekao: „I neprijatelji čovjeku postaće domaći njegovi“ (Matej 10, 36) . I zaista, čovek često može da doživi od svojih najbližih teže uvrede i gore napade nego od otvorenih neprijatelja. Jedna narodna mudrost priča: „Ko ti je izbio oko, prijatelju? “ – „Brat! “ – „Zato je tako duboka rana! „. No, ako su uvrede i nepravde od najužih članova porodice i rodbine najteži, i praštanje je sigurno teže, nego u ostalim slučajevima. I zato treba uložiti i veći trud u praštanju. Ja te, draga sestro, potpuno razumem. Doživela si veliko razočarenje u najbliže i zato je ta rana i najdublja. Ti znaš da je najteži rad u rudnicima zlata i dijamanata. Tamo ljudi od napora i umiru. Ali, oni svojim trudom nalaze najveće dragocenosti, njihov trud je isplatljiv. I ti ćeš se truditi kao onaj rudar u Južnoafričkoj Republici, koji traži skupoceni dijamant, da pronađeš iskru kajanja, praštanja i ljubavi, koja će zasvetleti među zavađenim srodnicima, tebi i tvojim bližnjima. A u tome će ti pomoći i reč Hristova: „Ako, dakle, prineseš dar svoj žrtveniku, i ondje se sjetiš da brat tvoj ima nešto protiv tebe, ostavi ondje dar svoj pred žrtvenikom, i idi te se najprije pomiri sa bratom svojim, pa onda dođi i prinesi dar svoj“ (Matej 5, 23-24) . Želeći ti duši i telu koristan Božićni post, a u postu uspeh u ostvarivanju najveće vrline ljubavi, koja se postiže žrtvom i praštanjem. Bog neka ti u tvom trudu bude u pomoći. „Pregaocu Bog daje mahove“, kaže narodna mudrost, a ti će se zaista potruditi da u tome i uspeš. Shvati, ma kolika nepravda bila prema tebi ti si dužna da oprostiš. Ako je Hristos mogao da oprosti onima koji su Ga na krst razapeli, ako je Njegov prvomučenik i arhiđakon mogao da se pomoli za svoje ubice: „Gospode, ne uračunaj im grijeh ovaj! “ (Dela apostolska 7, 60) , zar jedna prava hrišćanka nije u stanju da oprosti onima koji je vređaju i ponižavaju, pa ako su to i članovi najuže rodbine. Blagoslov Božji i pomoć Njegovu priziva na tebe i tvoju rodbinu o. Dušan

7 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *