NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Savremeni izazovi i iskušenja » Kako napraviti svoje molitveno pravilo?

Kako napraviti svoje molitveno pravilo?

Grupa autora

 

Nemoguće je zamisliti smislen hrišćanski život bez svakodnevnog molitvenog pravila. Ali kakvo bi trebalo da bude ovo molitveno pravilo? Koliko dugo ili kratko, i koje molitve da sadrži? Kako možemo sprečiti da naše svakodnevno molitveno pravilo postane čista formalnost? Na šta je potrebno posebno obratiti pažnju, a koje greške izbegavati? I šta je najvažnije u molitvenom pravilu?

 

Pravilo je za čoveka, a ne obrnuto
Protojerej ANDREJ Ovčinikov

 

 

Postoje tri važne komponente molitvenog pravila: prava mera, doslednost i kvalitet.

1. Prava mera. Prava mera krasi čoveka u bilo kom delu – kako u zemaljskom, tako i u duhovnom. Veoma je važno pronaći srednji, kraljevski put. To je garancija uspeha. Ovaj zakon je važan i relevantan u našem molitvenom pravilu. Moramo se prisiliti na molitvu, s jedne strane, ali se uzdržati od nerazumne revnosti, s druge. Ne smemo biti lenji, ali je, takođe, opasno preterivati. Po mom mišljenju, bolje je ne dovršiti nešto u molitvenom pravilu, i želju za molitvom ostaviti za drugi dan. Preterivanje češće izaziva averziju i unutrašnje negodovanje. Oci kažu da malo pravilo nema cenu. Očigledno je da je ovde potreban duhovni vodič, koji je iskusan i razborit u praktikovanju molitve. Ali, ovaj savet pretpostavlja određenu meru slobode i ličnog izbora onoga koji se raspituje.

Ne uzimajte na sebe dugo pravilo. Neka to bude nešto što biste mogli da radite celog svog života. Zapamtite: Pravilo je za čoveka, a ne obrnuto. Prava mera održava čoveka u dobroj duhovnoj formi, ali, takođe, čuva radost u srcu i želju za molitvom. Uzmite u obzir mnoge faktore: starost, zdravlje, bračno stanje, opterećenost poslom itd. Plod ispravnog molitvenog truda je duboko smirenje i unutrašnji mir.

2. Doslednost. Budite dosledni u molitvi. To nam govori apostol Pavle. Uspeh u bilo kom poslu zavisi od naše revnosti i doslednosti – ali ne samo od toga. Kamen koji se kotrlja ne skuplja mahovinu. Ali, takođe, moramo imati na umu da smo mi samo Božji saradnici. Tako niti je što onaj koji sadi, ni onaj koji zaliva, nego Bog koji čini da raste (1. Kor. 3, 7). Od suštinske je važnosti da Bog blagoslovi naš trud. Sveti Oci govore o sinergiji – o našem doslednom trudu na molitvi i blagodatnoj pomoći s visine. Ovo je zalog našeg uspeha. Ne može biti pauze u molitvenom trudu. Molitveni trud nas podseća na vožnju bicikla ili veslanje uzvodno – samo istrajni napor i rad osiguravaju nam kretanje napred. U molitvi deluju isti zakoni: Molite se bez prestanka (1. Sol. 5, 17). Zbog naše postojanosti u molitvenom trudu, suvoća srca i emocionalna dosada vremenom će ustupiti mesto snažnom duhu i želji za molitvom. Ovo je znak napretka i milostive pomoći odozgo.

3. Kvalitet. Kvalitet je bolji od kvantiteta. Svako ko je odlučio da se bavi molitvom treba da se seti toga. Kvalitet molitve može se odrediti na osnovu dva znaka: pažnja uma i dubina pokajanja u srcu.

Sveti Jovan Lestvičnik naziva pažnju „dušom molitve“. On savetuje svakog da zagradi svoj um rečima molitve. U početku ovo je veoma teško svima, ali ne smemo odustati. Ako se potrudimo, Bog će nam sigurno pomoći i vremenom će poslati anđela čuvara naše molitve.

Pokajanje u srcu i duboko smirenje – ovo je pravi žrtvenik sa kojeg Bog prihvata naše duhovne žrtve, od kojih je najvažnija molitva. Takođe, budite na molitvi poput brbljivog deteta i bezazlenog odojčeta – oprostite svima koji su vas uvredili i molite se za njih. Setite se svog neizmirivog duga pred Bogom i tada će vam biti lakše da oprostite ljudima. Važno je steći unutrašnji plač srca zbog svojih grehova – važan znak istinskog pokajanja.

Razumljivo je da je moguće ispuniti ove uslove kratkim molitvenim pravilom. Sve što je autentično dobrog kvaliteta obično se nalazi u ograničenom izdanju. Kada decu učimo muzici, tražimo od njih da odsviraju jednostavnu skalu; prilikom učenja stranog jezika moramo pravilno sastaviti frazu, a vozač početnik ne sme da obori zastave prilikom parkiranja. Iskustvo dolazi vremenom, a onda se može dodati još truda. Ali, mi ćemo smireno ispunjavati naše malo molitveno pravilo, svakodnevno i dosledno, kontrolišući kvalitet naše molitve, sećajući se da uspeh ne određuju naši trudovi, već svemoćna Božja pomoć – sa kojom nam je sve moguće u ovom životu, i u sledećem.

 

Ne možemo naučiti da se molimo ako zanemarimo pravilo
Sveštenik VALERIJ Duhanin

 

 

Naš život je takav da je svaki sadržaj ograničen formom. Besmrtna duša prisutna je u smrtnom telu, Sveti Darovi čuvaju se u darohranilici, mirišljavo miro čuva se u posudi, a spoljni oblik za molitvene uzdahe je pravilo. Kao što reka ima rečno korito duž kojeg voda lako teče napred, tako je molitveno pravilo korito kojim naša molitva teče Bogu.

Kada čovek želi jednostavno da se moli bez ikakvog pravila, obično se takva vrsta molitve brzo završava, proređuje nakon nekoliko iskrenih uzdaha duše, i čovek ne zna šta da kaže; jer molitveno raspoloženje ne možemo pronaći sami.

Molitveno pravilo organizuje dušu i dovodi je u raspoloženje za molitvu. Jutarnje i večernje molitve, molitveno pravilo pred Sveto Pričešće, razne molitve iz molitvenika – sve ove molitve sastavili su sveti ljudi; u njih su smeštene misli i osećanja koja treba da ima svako ko se moli. Stoga ne možemo naučiti da se molimo ako zanemarimo molitveno pravilo.

U molitvenom pravilu važna je doslednost. Ako se pravilo ne ispunjava redovno, ono prestaje da bude pravilo. Biće to neka vrsta duhovnog hobija vikendom, kada uzmete u ruke molitvenik, jer nemate ništa bolje da radite, govoreći: „Šta imamo ovde?“ Molitveno pravilo je poput vojnika koji izlazi na svoju dužnost, svoju stražu: nije važno kako se osećate ili u kakvom ste raspoloženju – svejedno idete da se molite. I događa se čudo – možete početi da se molite u depresivnom, tromom i iznutra skrhanom raspoloženju, ali se na kraju osećate raspoloženim i jakim, iznutra snažnim. To je zato što molitva daje snagu duši.

Ali, smisao pravila nije samo čitanje tekstova, već stajanje pred Bogom, sticanje molitvenog raspoloženja i duha zajednice sa Gospodom. Molitveno pravilo je samo sredstvo, a cilj je Božja blagodat, koju osoba koja se moli pokušava da stekne.

Zamislimo da neko pokušava da pronađe skriveno blago. Trzalica i lopata su samo sredstva koja se koriste za ovo; vredni su samo toliko koliko omogućavaju da se pronađe blago. Stoga je smešno ponositi se svojim molitvenim pravilom kao da ste već Svetac zbog njega. Sveti Siluan Atonski govorio je o podvižniku koji je rekao da definitivno treba da bude spašen, jer svakodnevno čini toliki i toliki broj metanija. Ali, na dan svoje smrti on je rastrgao svoju odeću, jer mu je bilo otkriveno da metanije same po sebi ne mogu spasiti čoveka. Ne spašavamo se svojim metanijama ili molitvama, već Bogom – za Kojim žeđamo kroz naše molitve.

Molitveno pravilo moramo svaki put izvršavati sa osećajem da je Gospod prisutan pored nas, da vidi kako se okrećemo Njemu; ovo je naše lično obraćanje Bogu. Molitveno pravilo koje se ispunjava usrdno, pažljivo i s pokajanjem otvara srce Božjoj blagodati, a blagodat ispunjava svaku potrebu. I možda naš udeo u večnosti zavisi od osećaja i pažnje koju imamo prilikom izvršavanja molitvenog pravila.

U februaru 2016. ćerka moje bliske poznanice, Svetlane, našla se u teškoj situaciji. Dok je vozila Cvetnim trgom (u Moskvi), mladić je pretrčao ulicu na mestu gde nije bilo pešačkog prelaza. Bila je preblizu da zakoči na vreme i udarila ga je. Kao vozač, devojka je proglašena zakonski nevinom, ali se zbog toga nije osećala ništa bolje. Stradalnik je odveden u Institut hitne pomoći „Sklifosofski“ u komi, sa vrlo ozbiljnim višestrukim prelomima. Lekari su rekli da su šanse za oporavak vrlo male – ljudi retko izlaze iz kome. Svetlana se, u suzama, obratila prijateljima i porodici. Odlučeno je da tog dana svi čitaju Akatist velikomučeniku Pantelejmonu, a zatim svakog dana čitaju Akatist ikoni Majke Božje „Oporavak mrtvih“. Svetlana i njena ćerka su se ispovedile i pričestile, i naravno bile na molebanu koji je služen za isceljenje stradalnika. Posle ovoga dogodilo se čudo: bolesnik se osvestio i sutradan je odveden u drugu bolnicu zbog značajnog poboljšanja njegovog stanja.

Čini se da ovo nije bilo ništa više od ispunjavanja jednostavnog molitvenog pravila, ali je učinilo čudo. Prema tome, molitveno pravilo, vršeno uz blagoslov duhovnog oca radi ispunjenja neke potrebe, ima ogroman značaj i može bukvalno spasiti nečiji život.

 

Molitva treba da ojača dobar hrišćanski život
Sveštenik DIMITRIJE Šiškin

 

 

Prvo pitanje koje se postavlja kada govorimo o molitvenim pravilima je: Koliko dugo treba da bude i šta treba da sadrži? Ali, čini mi se da iako je ovo prvo pitanje, ono nije i glavno. Ipak, ne možemo doći do glavnog pitanja bez odgovora na prvo. Stoga, ostavićemo za sada po strani monaško pravilo, jer je na pitanje sastavnih delova i trajanja pravila za monaštvo već odgovoreno, a mi ćemo pričati o laicima, tim pre što ljudi sami prilično često postavljaju pitanje: Koje molitve bi trebalo uključiti u dnevno pravilo? Ovde ponekad nailazimo na paradoksalnu situaciju, kada ljudi ne ispunjavaju kako treba ono malo što im je potrebno, već traže neko „super pravilo“ ili „posebne molitve“. Ovo je poput nemara i brzopletosti, postavljanja besmislenog i krivog temelja, a zatim žurbe da se izgradi najviša moguća kuća, i umesto da brinete o pouzdanom temelju, koncentrišete se na izgradnju sve većeg i većeg broja novih spratova. Naravno da je očigledno kako će se ovaj građevinski projekat završiti.

Najjednostavnije i, ne bojim se reći, dovoljno molitveno pravilo za dobar, pobožan život je pažljivo i smireno čitanje jutarnjih i večernjih molitvi. Ako je moguće, svakodnevno čitajte poglavlje iz Jevanđelja i Poslanica. Opet, ako imate mogućnosti i snage, pročitajte katizmu ili više iz Psaltira. Ovde ćemo definitivno dodati molitve pre i posle jela, pre posla i zahvalne molitve nakon završetka radnog dana. Bilo šta drugo može se dodati uz savet Vašeg duhovnog oca, a izbor je neograničen.

I sada zaista dolazimo do glavne stvari. Svaka molitva bi, pre svega, trebalo da bude ojačana našim svakodnevnim, dobrim hrišćanskim životom; odnosno pažljivim odnosom prema sebi u ispunjavanju Hristovih zapovesti. Inače će Gospod na našu molitvu odgovoriti ovim rečima: A što me zovete: Gospode, Gospode, a ne izvršujete što govorim (Lk. 6, 46)? Stoga je glavni uslov za ispunjavanje bilo kog molitvenog pravila strpljiva istrajnost u činjenju dobrih dela, kao što kaže apostol Pavle (Rim. 2, 7).

Ali, to nije sve. Jer koliko god se trudili da budemo strpljivi i revnosni u ispunjavanju Hristovih zapovesti, mi u najboljem slučaju ispunjavamo najjednostavnije stvari koje moramo ispuniti, i ako smo svesni sebe, moramo priznati da često ne ispunjavamo ni mali deo od onoga što bi trebalo da radimo. Ali, neka nas ovo razumevanje ne odvede u malodušnost, već u smirenu svest o našoj nemoći. I ovo je, zaista, glavna stvar koja je potrebna u bilo kom molitvenom pravilu: skrušenost srca, pažnja u molitvi i potpuno predavanje u Božje ruke.

Posegnimo s ljubavlju prema Gospodu svim svojim srcima, dušama i umovima, u svako doba i svakog časa, sa dubokom svešću o našoj slabosti – i tada će nam svako molitveno pravilo, čak i najjednostavnije i najkraće, Božjom milošću, nesumnjivo doneti duhovnu korist.

 


Prevod sa engleskog za svetosavlje.org
Bojana Milidragović

Izvor:
Orthodox Christianity

 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *