НАСЛОВНА » Мишљења на савремене теме, ПИТАЊЕ ПАСТИРУ » Како младе људе научити вери?

Како младе људе научити вери?

Питање:
Млађи људи, када приђу Цркви и почну дубље да улазе у веру почињу
да на себе узимају претеране подвиге и често су у то време заокупљени
православном литературом, као и православном музиком и уметношћу. Стиче се
утисак да се не односе на искрен и исправан начин према свему томе него само
да би удовољили себи (слушају музику зато што лепо звучи, а не удубљују се у
речи; читају житија светих и подвижничке поуке зато што су сликовито описани
и примамљиве, али не делају) . На тај начин се брзо „истроше“ и враћају се на
претходни живот, чак и горе падну. Како им, заправо, интересовање за
православље уперити у правоме смеру? Како их научити да се искрено и
постепено уче о правој вери и да се са озбиљношћу и схватањем суштине односе
према многобројној светоотачкој литератури, музици и сл.? Унапред захвалан, брат Предраг
Предраг


Одговор:
Светски људи мисле и сећају телесним чулима, запостављајући духовне вредности и радости које оне доносе. Али не само они, и ми смо духовно закржљали и тешко нам је да пређемо са чулног на духовни доживљај света, живота, Вере и Цркве. Због тога нам је свима Христос поручио: „Не судите да вам се не суди“! Недавно је брат Ненад посла беседу Св.Јована Златоустог „Против анатемисања“, у којој се напомиње да је Христос пострадао за све нас, зле и добре па чак и за своје убице за које се молио на Крсту. Он нас поучава да треба да имамо милосрђа према свакоме, да милошћу њих и нас придобијамо за Царство небеско. Нарочито је поучно његово тумачење прича о милостивом Самарјанину: „Господ ни свештеника, ни левита не назва блаженим, већ онога
који, по учењу (јудејском) , би одбачен од Јудеја, то јест Самарјанина, туђинца, који у много чему на Бога хуљаше, управо њега јединога Господ назва
ближњим, зато што се он показа милостив.“
Св. Јован такође указује на ап. Павла и „Химну љубави“: „Ако знам све
тајне и све знање, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ншита сам… Ако језике ангелске говорим… и ако раздам све имање своје, и
ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ншита ми не користи… (уп. 1. Кор. 1-7) . дошавши Атињанима и затекавши их све у идолопоклонству, он не поче да их укорава и да говори: ви сте безбожници и потпуни
нечастивци. Он не рече: ви све сматрате за Бога, а једнога Бога, Владику и
Творца свега, одбацујете. Него шта учини? „Јер пролазећи“, каза он, „и
посматрајући ваше светиње, нађох и жртвеник на коме је написано: непознатоме
Богу. Онога, дакле, Којега не познајући поштујете, Тога вам ја проповедам“ (Дел. ап. 17, 23) . О, дивнога ли дела! О, очинскога ли срца! Он побожнима
назва Јелине – идолопоклонике, безбожнике. Зашто? Зато што они, слично
побожнима, савршаваху своје богослужење, мислећи и будући уверени да тиме
поштују Бога.
На крају, Св. Јован саветујуе: „Ако, у причи о лудим девојкама, које имаху
светлу веру и чист живот, Господ свију, видевши дела њихова, не прими исте
на свадбу због недостатка милосрђа (в. Мт. 25, 11) , како онда да се ми, који
у потпуној небризи живимо и који са једноплеменицима својим немилосрдно
поступамо, удостојимо спасења? Зато вас саветујем, немојте пренебрећи ове
речи. Јеретичка учења, несагласна са учењем које прихватисмо, треба
проклињати и безбожне догмате обличити, но људе је неопходно на сваки начин
штедети и молити се за њихово спасење.“
Поздравља те о.Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *