NASLOVNA » Istorija, kalendar, PITANJE PASTIRU » Kako je Jevrejski narod mogao da propadne

Kako je Jevrejski narod mogao da propadne

Pitanje:
Poštovani, imam jedan problem. Naime, nikako ne mogu da objasnim sebi kako je Jevrejski narod, Izabrani narod, mogao da propadne? Odnosno, kako je moguće da je Gospod izabrao svoj narod, izveo ga iz Egipta, preveo preko Crvenog mora, doveo u Obećanu zemlju, stvorio mu carstvo, koje je propalo, ali se vratilo u manjem obliku posle Makavejskog ustanka, a onda je sve propalo pod naletom Rimljana i nestalo. Ako su Jevreji izabrani narod, zašto je Gospod to dozvolio? Pokušao sam da se informišem u raznoj literaturi, ali nisam. Molim vas za odgovor, ja nemam rešenje, a to me jako muči. Unapred hvala,
Vladimir


Odgovor:
Dragi Vladimire, odgovor je zaista vrlo jednostavan. Evo, u prošlu nedelju Praotaca (po Tipiku dve nedelje do Božića – a u srpskom narodu «materice»? ) , slušamo evanđelje koje čitamo sv. proroku Danilu i Ananiju, Azariju i Misailu, da «se traži od roda ovog krv svih proroka prolivena od postanja sveta» (Lk. 11, 50) . Gospod se obraćao Izrailju jer govori o njihovim «ocima» prorokoubicama.
Božiji promisao ovde je savršen. Na pravednosti Avraama On mu obećava veliki narod, iz kojeg će da dođe Mesija – Car carstvujućih i Gospod Gospodstvujući, pritom poštuje čoveka onako kako je poštovao i Adama (nije mu suptavao slobodnu volju, t.j. u toj slobodi izgrađivanje kao ličnosti) . A gde se Bog rađa? U pećini i nemaštinji, i On kasnije u žuljevima zadobijenih poštenim deljanjem drveta zarađuje i živi, a za vreme svoje propovedi «nema ni glavu gde prikloniti». Po ideji Car a ovamo beskućnik? Dakle, ne radi se ovde o fizičkoj slavi iv lasti.
Izrailj je bio izabran kao narod samo radi meisjanističke službe koju je on nosio. Mi vidimo da je Gospod pazio na tu starozavetnu «kanoničnost», uostalom kako je i rekao onoj ženi Samrajanci: vi ste van Zakona, jer se klanjate nečemu što ne znate. Mesijanistička služba kao i proročka, živela je u izrailju radi Bogopoznanja; radi pripreme tog naroda, a i celog sveta da dočeka i primi Spasitelja. Poslušanje ovog naroda odražavalo se u tome da sluša svoje proroke i preko njih zadobije nauk o svojoj kosmičkoj misiji koju u svojoj službi nosi. Ni na momenat Gospod nije dozvoljavao tom narodu da se gordi nečim što nije njegovo, što svedoči i Božija strogost prema Mojseju koji zbog trenutne gordosti umire na granicama obećane zemlje, ne udostoivši se da u nju uđe. Bog se žali na «tvrdkornost srca», i da se zbog toga i «razgnjevio na pokolenje ono»: koje «svagda luta srcem», i ne smogoše snage da «poznaju puteve Njegove» (Jevr. 2, 9 – 11) .
Gospod je vodio jeverejski narod najčešće teokratskom «politikom»: prvo sudijama, pa zatim carevima i najzad prvosveštenicima. Dakle, sirotinjom i bogastvom, slavom i robovanjem, učeći ga da nije njegovo prevashodstvo nad drugim narodima niučemu osim te njegove službe koje je biblijsko poslušanje. Odricanjem od Mesije njegova se služba izabraništva završava, a da su ga primili, onda bi kao i apostoli razumeli Njegovu nauku i shvatili da je zakon «ispunjen», a ne odmenjen ili ponižen.
Nažalost, zbog te «tvrdokornosti srca» i neblagočestivog života mesijanističke službe kako kompaktna nacija nisu mogli da uđu u blagodat i poznaju Istinu. Nisu čuli poziv: «Rodite, dakle, rod dostojan pokajanja» (Mt. 3, 8) . To je bilo onda to se i danas ponavlja, da samo «malo stado» prima i ispoveda Hrista. Onda su grešili kalnjanjem narodnoj savi i toržestvenosti, ta se greška isto i danas ponavlja, zaboravljajući «da Gospod iz «kamenja… može podignuti decu Avraama» (isto. 3, 9) .
To izabraništvo nije bilo volšebno, tipa: evo, vi ste narod Moj i radite šta vam je volja. Takvo izabraništvo nigde u Bibliji ne možete da nađete! Na tom izabraništvu, kao i mi danas na našem spasenju, treba da sarađujemo Božijem Promislu; da ga razumemo i primimio i u delo sprovedemo. Ničeg magičnog nije bilo kako onda tako i danas. Znalo se da postoji jedno strašno stanje koje se otkriva i grehu i smrti, i ta borba se njima objavljivala kako onda tako i danas. Čarobnog štapića nema da nas izbavi, ili oslobodi teškog rada sa-učešća Bogočoveku u ostvarivanju Carstva Nebeskog još ovde na zemlji, kojeg smo mi našom ljudskom ignoratnošću izgubili, i nažalost u izrazitoj necrkvenosti i danas još uvek gubimo.
Izabraništvo Izrailja se završava Rođenjem Gospoda Iisusa Hrista, a konkretnije, Njegovom krsnom smrću i slavnim Vaskrsenjem.
oLjubo

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *