NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » KAKO IZLEČITI BOLESTI DUŠE?

KAKO IZLEČITI BOLESTI DUŠE?

 

KAKO IZLEČITI BOLESTI DUŠE?
 
KAKO DUŠEVNA I TELESNA LAŽ-REVNOST SPOLJA MOŽE DA IZGLEDA KAO SVETA I POBOŽNA REVNOST?
 
Ljudi koji imaju visoko mišljenje o sebi i koji sebe smatraju zaista vernim slugama Božijim često se rasplamsavaju telesnom i duševnom revnošću, počinju pažljivo da posmatraju ljude iz svoje okoline, da ih osuđuju i obliče razne njihove prestupe i grehe protiv crkvenog reda i poretka. „Obmanuti lažnim poimanjem revnosti, nerazumni revnitelji misle da, predajući se toj i takvoj revnosti, podražavaju Svetim Ocima i Svetim Mučenicima, zaboravivši da oni, nisu sveci već grešnici. Ako su Sveti i obličili grešnike i nečastive ljude, obličili su ih po Božijoj zapovesti, po svojoj obavezi, po zapovesti Svetoga Duha, a ne po zapovesti svojih strasti i demonskih našaptavanja. Onaj ko samovoljno reši da obliči brata ili da ga kritikuju, pokazuje da sebe smatra razumnijim i vrlijim od onoga koga razobličava, a on tako postupa zato što ga je obuzela strast ili su ga obmanule demonske pomisli“ (9, t. 5, str. 275).
U svakom od nas vrlo duboko skriva se duh osuđivanja, iz gordosti, uobraženosti, taštine, zlobe i drugih strasnih pobuda mi stalno kod bližnjih tražimo i pronalazimo mnoštvo nedostataka, grešaka i pogrešaka. Ako, pritom, sebe počnemo da opravdavamo, govoreći da to činimo iz tobožnje 100
revnosti, mi tada ustvari postupamo rukovođeni strastima. Mi počinjemo ostrašćeno da preuveličavamo nemoći i nedostatke naših bližnjih, da prikazujemo njihove pogreške u najužasnijem i najodvratnijem svetlu, da raspaljujemo u sebi i negodovanje i gnev prema drugima, nestrpljivu želju da obličimo i „ispravljamo“ druge; upinjemo se da ih „opamećujemo“, ponekad, čak, i da ih ponižavamo, misleći da nas na to pokreće naša „pobožnost“. Ovakva lažna, vatrena revnost uvek vodi ka podozrivosti, sumnjičavosti, kleveti, surovosti, mržnji i šteti po sopstvenu dušu.
Kada bližnji ne prihvataju naše obličenje, ovakva slepa revnost izaziva u nama zlopamćenje i osvetoljubivost prema njima, a kada nam se bližnji pokore, u nama se rađa tašto zadovoljstvo.
Velika je nesreća kada se lažni revnitelji drznu da se mešaju u crkvene stvari, kada po želji svog strasnog srca i raspaljenog uma nameravaju da „isprave“ ono što može da se ispravi samo dejstvom naročite blagodati Božije, posredstvom najdostojnijih svetih ljudi, kojima su jasno otkriveni putevi Božiji. Kako mnogo nesreće u duhovnom životu prouzrokuje ovakva umišljena, bolesna „briga“ za pobožnost bližnjih, drska „briga“ za duhovno stanje vernika iz naše okoline, kada ni sami ne živimo zaista hrišćanski, nemamo mira u svojoj duši i udaljeni smo od ljubavi prema Bogu i bližnjima.

Jedan komentar

  1. Odlicna knjiga,opisuje samu sustinu Pravoslavnog Hrišćanstva,i čemu treba da svi težimo.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *