Питање:
poštovani, već godinama pokušavam da se molim bogu i našem isusu hristu ali nikako da se usredotočim na molitvu, kao da mi nešto neda i stalno mi odvraća pažnju svaki dan mislim sad ću da kleknem i molim ali jednostavno neznam kojim riječima da se obratim bogu kako da to započnem molim za savijet pozdrav predrag
predrag glušac
Одговор:
Драги брате жалиш се да ниси у стању да се сконцентришеш на молитву, иако то већ годинама покушаваш. Није ми јасно како један интелектуалац, као ти, који је своје опште и стручно образовање стекао учећи, читајући, дакле кроз концентрацију на одређено градиво, а овамо не може де се усредсреди само пар минута на молитвени разговор са Богом. Истина, молитва никада, ни у ком времену, није била једноставна, обична ствар. “Господе, научи нас да се молимо” (Лука 11, 1) , показује, да се од самог почетка хришћанске вере постављало питање оправданости молитве, њеног говорног облика, личности којој се у молитви обраћамо, обима, места, времена и других услова. Ми данас живимо у свету препуном технике, машина, кућа и фабрика, различитих медијских средстава. Наше време је испуњено брзином, напетошћу и стресовима. Да ли је у таквом свету и таквом времену могуће уопште доћи у молитвено стање и расположење? Ангажован човек, заузет пословима и оптерећен бригама, нема ни воље ни времена за молитву. Он не користи правилно своје време и не налази мир у себи: дању га оптерећују бриге овога света, а увече је уморан и мисли му одлутају ко зна куд. А свака молитва, изговорена речима или остала у мислима, произнесена гласно или шапатом, кроз хиљадама година старе псалме или слободно надахнуће из срца, уствари је излазак пред Бога. То, драги брате треба да знаш и тако да се понашаш. Кад се озбиљно припремамо, када треба изаћи пред неку друштвену или политичку личност, колико више и темељније треба да се припремамо за излазак пред Господа, Створитеља и Промислитеља света. Свети Јован Златоусти каже да људи имају већу потребу за молитвом, него дрвеће за водом, а монах Евагрије вели: Молитва је потребнија души него дисање телу. Зато и једна дефиниција молитве гласи: Молитва је дисање душе. То треба да значи: Као што је дисање важно за људски живот, тако је и молитва важна за духовни живот човека. Онај ко више не дише – мртав је; ко се више не моли, његова вера је мртва. Зато Христос непрекидно од нас захтева: “Молите се да не паднете у искушење” (Лука 22, 40) . Свима онима, који се као и ти изговарају да не могу да се “усредоточе” на молитву, којима увек нешто недостаје за почетак мољења и који увек проналазе некакве објективне и субјективне разлоге, Свети Јован Златоусти поручује: “Немојте се правдати говорећи, да није лако молити се човеку који је оптерећен животним бригама и пословима и није близу молитвеног дома, цркве. Ма где био, можеш да се молиш: и идући, и седећи, и радећи. Није потребно падати на колена (као што ти сматраш) , подизати руке небу, бусати се у прси: потребно је само расположење душе и срца. Бог од нас то захтева. А то се може чинити на сваком месту… За молитву није потребно нарочито време нити нарочито место: свако време и свако место може се искористити за молитву”. А како и за шта се треба молити, саветује нас Свети Василије Велики, кад каже: “Кад станеш на молитву, прво прослави Бога, затим Му захвали на Његовим доброчинствима и тек потом, на послетку, моли се за своје потребе. У противном, сам ћеш открити да се Бога сећаш и молиш Му се само кад ти што затреба”. Колико ћеш речи употребљавати у молитви, односно, како дуго ћеш се молити Богу, почуј савет мудрог светитеља Јована Лествичника: “У својој молитви немој говорити много, да ти се ум не растури у тражењу речи. Једна реч цариника умилостивила је Бога и једна реч, пуна вере, спасла је разбојника. Многоговорљивост у молитви често разлива ум и предаје га маштању. На супрот томе, скромност у речима најчешће је у стању да сабере ум (да се концентришеш на молитву) “. Коначно, драги брате, не жалости се ако Бог не услиши одмах оно за шта си га молио. Он боље зна од тебе шта је корисно за тебе. Јер, то се догађа или зато што су путеви срца твога у супротности са оном што од Бога молиш или због нечег другог, само Богу познатог. И велики подвижници су говорили да је најтежи монашки подвиг – молитва. Кад човек зажели да пред Бога излије своју молитву, тада непријатељи, зли духови, пожуре да спрече молитву, знајући да никакав подвиг за њих није опасан, као молитва Богу, изговорена из све душе. Зато је молитва неминовно скопчана са тешком борбом. А кад су се тако борили велики духовници, зар да се ми, још увек слаби хришћани, не трудимо и боримо за усрдну молитву Богу. И ти брате, слушајући савете великих Божијих угодника и молитвеника, труди се колико ти твоје духовне моћи допуштају, да се вежбаш у најкраћим, најједноставнијим молитвама, а после и у моћној молитви Исусовој: Господе Исусе Христе помилуј мене (грешног) . Благословен улазак у Часни пост жели и срдачно те поздравља о. Душан
