Kako dalje

Pitanje:
poštovani, već godinama pokušavam da se molim bogu i našem isusu hristu ali nikako da se usredotočim na molitvu, kao da mi nešto neda i stalno mi odvraća pažnju svaki dan mislim sad ću da kleknem i molim ali jednostavno neznam kojim riječima da se obratim bogu kako da to započnem molim za savijet pozdrav predrag
predrag glušac


Odgovor:
Dragi brate žališ se da nisi u stanju da se skoncentrišeš na molitvu, iako to već godinama pokušavaš. Nije mi jasno kako jedan intelektualac, kao ti, koji je svoje opšte i stručno obrazovanje stekao učeći, čitajući, dakle kroz koncentraciju na određeno gradivo, a ovamo ne može de se usredsredi samo par minuta na molitveni razgovor sa Bogom. Istina, molitva nikada, ni u kom vremenu, nije bila jednostavna, obična stvar. „Gospode, nauči nas da se molimo“ (Luka 11, 1) , pokazuje, da se od samog početka hrišćanske vere postavljalo pitanje opravdanosti molitve, njenog govornog oblika, ličnosti kojoj se u molitvi obraćamo, obima, mesta, vremena i drugih uslova. Mi danas živimo u svetu prepunom tehnike, mašina, kuća i fabrika, različitih medijskih sredstava. Naše vreme je ispunjeno brzinom, napetošću i stresovima. Da li je u takvom svetu i takvom vremenu moguće uopšte doći u molitveno stanje i raspoloženje? Angažovan čovek, zauzet poslovima i opterećen brigama, nema ni volje ni vremena za molitvu. On ne koristi pravilno svoje vreme i ne nalazi mir u sebi: danju ga opterećuju brige ovoga sveta, a uveče je umoran i misli mu odlutaju ko zna kud. A svaka molitva, izgovorena rečima ili ostala u mislima, proiznesena glasno ili šapatom, kroz hiljadama godina stare psalme ili slobodno nadahnuće iz srca, ustvari je izlazak pred Boga. To, dragi brate treba da znaš i tako da se ponašaš. Kad se ozbiljno pripremamo, kada treba izaći pred neku društvenu ili političku ličnost, koliko više i temeljnije treba da se pripremamo za izlazak pred Gospoda, Stvoritelja i Promislitelja sveta. Sveti Jovan Zlatousti kaže da ljudi imaju veću potrebu za molitvom, nego drveće za vodom, a monah Evagrije veli: Molitva je potrebnija duši nego disanje telu. Zato i jedna definicija molitve glasi: Molitva je disanje duše. To treba da znači: Kao što je disanje važno za ljudski život, tako je i molitva važna za duhovni život čoveka. Onaj ko više ne diše – mrtav je; ko se više ne moli, njegova vera je mrtva. Zato Hristos neprekidno od nas zahteva: „Molite se da ne padnete u iskušenje“ (Luka 22, 40) . Svima onima, koji se kao i ti izgovaraju da ne mogu da se „usredotoče“ na molitvu, kojima uvek nešto nedostaje za početak moljenja i koji uvek pronalaze nekakve objektivne i subjektivne razloge, Sveti Jovan Zlatousti poručuje: „Nemojte se pravdati govoreći, da nije lako moliti se čoveku koji je opterećen životnim brigama i poslovima i nije blizu molitvenog doma, crkve. Ma gde bio, možeš da se moliš: i idući, i sedeći, i radeći. Nije potrebno padati na kolena (kao što ti smatraš) , podizati ruke nebu, busati se u prsi: potrebno je samo raspoloženje duše i srca. Bog od nas to zahteva. A to se može činiti na svakom mestu… Za molitvu nije potrebno naročito vreme niti naročito mesto: svako vreme i svako mesto može se iskoristiti za molitvu“. A kako i za šta se treba moliti, savetuje nas Sveti Vasilije Veliki, kad kaže: „Kad staneš na molitvu, prvo proslavi Boga, zatim Mu zahvali na Njegovim dobročinstvima i tek potom, na posletku, moli se za svoje potrebe. U protivnom, sam ćeš otkriti da se Boga sećaš i moliš Mu se samo kad ti što zatreba“. Koliko ćeš reči upotrebljavati u molitvi, odnosno, kako dugo ćeš se moliti Bogu, počuj savet mudrog svetitelja Jovana Lestvičnika: „U svojoj molitvi nemoj govoriti mnogo, da ti se um ne rasturi u traženju reči. Jedna reč carinika umilostivila je Boga i jedna reč, puna vere, spasla je razbojnika. Mnogogovorljivost u molitvi često razliva um i predaje ga maštanju. Na suprot tome, skromnost u rečima najčešće je u stanju da sabere um (da se koncentrišeš na molitvu) „. Konačno, dragi brate, ne žalosti se ako Bog ne usliši odmah ono za šta si ga molio. On bolje zna od tebe šta je korisno za tebe. Jer, to se događa ili zato što su putevi srca tvoga u suprotnosti sa onom što od Boga moliš ili zbog nečeg drugog, samo Bogu poznatog. I veliki podvižnici su govorili da je najteži monaški podvig – molitva. Kad čovek zaželi da pred Boga izlije svoju molitvu, tada neprijatelji, zli duhovi, požure da spreče molitvu, znajući da nikakav podvig za njih nije opasan, kao molitva Bogu, izgovorena iz sve duše. Zato je molitva neminovno skopčana sa teškom borbom. A kad su se tako borili veliki duhovnici, zar da se mi, još uvek slabi hrišćani, ne trudimo i borimo za usrdnu molitvu Bogu. I ti brate, slušajući savete velikih Božijih ugodnika i molitvenika, trudi se koliko ti tvoje duhovne moći dopuštaju, da se vežbaš u najkraćim, najjednostavnijim molitvama, a posle i u moćnoj molitvi Isusovoj: Gospode Isuse Hriste pomiluj mene (grešnog) . Blagosloven ulazak u Časni post želi i srdačno te pozdravlja o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *