Како да знамо шта је воља Божја

Питање:
Помаже Бог, часни оци Желела бих најпре да вам се захвалим што уређујете овако диван и за наше душе итекако користан сајт, и што нам редовно одговарате на питања; нама који још увек немамо своје духовнике изузетно много помажете. На вашем сајту сам пронашла *Житије Св.Стефана Дечанског* и у њему сам прочитала да је он знао за очев план да га ослепи, али да није желео ништа да предузме да то предупреди јер је хтео да буде баш онако *какба је воља Божја*, која је Светом краљу била важнија од свега и о коју он ни у ком случају не би био желео да се оглуши. Сада ми реците, молим вас, како да знамо шта је воља Божја? Често смо у ситуацијама да одмеравамо како да се понашамо, и према људима, и према датим околностима, да смишљамо *мудра* решења за оно што сматрамо да нам је битно, да нешто избегавамо, а нешто не и тако некако руководимо својим животом. И не само својим, бећ и животима својих ближњих јер су често и они укључени у све то (поготову наши укућани) . Најчешће се трудимо да сагледамо ситуацију да бисмо знали како да се поставимо према садашњим и будућим догађањима тако да нас саме као активне или пасивне учеснике, што мање дотичу или да пребродимо све са што мање напора. Како да знамо када Бог од нас баш и жели напор? Или ако нам се једноставно нешто не свиђа, ми ћемо све да учинимо да све променимо да се догађа како ми мислимо да је исправно (да организујемо све људе око себе да раде онако како се нама свиђа или да их избегавамо ако то не успемо) . А како да знамо да ли је исправно онако како мислимо, или ако то раде наши ближњи, да знамо да они чине исправно (тј. у складу са вољом Божјом) ? Ако чак ни такву казну као што је ослепљење Св. краљ Стефан Дечански није хтео да избегне, а која, притом, није уследила као казна због ревности према Христу, већ као казна за нешто што је он чинио а што није било по вољи жени краља Милутина, шта уопште треба избегавати? Свако добро вам од Господа,
Милица


Одговор:
Драга Милице, Чини ми се да разумем твоје питање: хтела би унапред да знаш у свакој конкретној прилици, које је решење Богу по вољи? Знајуħи то пре него што се и догоди, имајуħи решење унапред, осеħала би се много сигурније? Јесам ли на добром трагу? Воља Божија је веома јасно и прецизно описана и објашњена у Светом Писму и осталим светим књигама. Она се стално проповеда у Цркви и њој су нас поучавали сви свети Оци, небројене владике, свештеници, наше баке, побожни људи, рођаци и пријатељи до данас. Није ми јасно како, после свега тога, неко још увек може да каже да није сигуран или не зна шта је воља Божија? У сваком случају, животом по Јеванђељу, ми стичемо све бољи и бољи осеħај шта је у конкретним приликама Божија воља а шта не. Животне ситуације су безбројне и не постоје безбројна “правила” која би давала рецепт за понашање у свакој могуħој ситуацији. Што човек више живи по вољи Божијој то му и такве ствари постају јасније. Ми нисмо постављени да организујемо друге, да они раде како се нама свиђа, без обзира да ли смо у праву или не. Ми смо дужни да организујемо себе а не друге. На друге можемо утицати својим примером и својом љубављу. Зато се не брини како ħеш реаговати. Ми не реагујемо, јер ми смо актери а не реактори. Треба да водимо бригу о себи, свом понашању и говору, о својим акцијама, а не о томе шта нам други говори, јер ħе он за то одговарати.
Такође, не брини се да ли ħеш и како мудро одговорити? Оци кажу да једино што треба да се бринемо јесте да очистимо себе, своје срце (осеħања) од лоших ствари и онда да говоримо из љубави и чистог срца. То неискварена деца углавном, чине све време, и зато их сви воле. Ми треба да се разликујемо од деце само по томе што неħемо бити незрели и наивни, поводљиви или колебљиви, што одраслима неби приличило. А не по томе што ħемо бити “мудри” или још мање лукави и префригани. Свако из свога срца износи оно што има: добро или лоше, љубав или свађу, тугу или радост… Треба бити јак у свом определењу ка добру. Бога се бој и заповести Његове упражњавај, јер то је Његова воља. Све друго је променљиво, нестално и пролазно. Поздравља те, о. Срба

Comments are closed.