Како да се решим фобија

Питање:
Драги моји свештеници! Ја Вам се дубоко захваљујем на свим досадасњим одговорима и нека Ваш све драги Господ чува и подари дуг живот јер нам помажете свим срцем и јер ми свака Ваша реч даје нову снагу за борбу у овоме животу.
Купила сам давно православни молитвеник (књигу) па вас молим да ме посаветујте шта да читам да бих се решила клаустофобије, агорафобије и многих других фобија? Не могу се изборити сама, у цркву могу отићи и одем понекад али у нас Манастир у Канади не, јер нисам у стању од страха далеко од куће отићи. Чим седенем у ауто и удаљим се од куће 2км имам осећај већ скоро 2 године да ћу престати дисати и да ми нико неће помоћи. Осећај је толико јак да добијем панични напад због кога се “паралишем”у ауту и осетим велику несвест. Доста дуго после не могу се опоравити и таквих проблема до прије 2 године нисам имала никада.Ако требам ићи даље од болнице у граду проблеми настају. Ја нећу таблете и нећу психијатре јер имам страхове и од таблета. Имам многе страхове и не знам шта ми се десило и зашто. Покушавам учити доста о томе за ове две године, проналазим разне информације, читам књиге али ми ништа не помаже. Успела сам код куће сузбити један од паницног напада (и осећаја гушења) само онда када сам се затворила у собу и читала мој молитвеник. Кажите ми ја Вас молим, шта да радим? Коме да се обратим за помоћ? Могу ли се излечити? Како да се решим страха који је огроман? Не видим да ме ико разуме, а ни ја не могу себе да разумем.Тражим решење али га сама не могу наћи. Ја сам сигурна да Ви знате па Ваш молим да ме посаветујете.Објасните ми молим Ваш како (шта) да читам из нашег православног молитвеника? Има ли решења за ово ужасно стање клаустофобије? Имам страх од аутопутева и не могу децу да одведем нигде, нити да посетим пријатеље 70км од мене у другом граду. Они су престали да долазе код мене јер им ја не долазим, не да нећу драги свештеници него осетим велики страх када сам даље од болнице то сам Вам већ написала. Дошло је лето и не бих волела да још једно проведемо у кући због мога стања када се има толико тога видети. Опростите на опширном писму у нади да ћете ми се јавити као увек и помоћи! Бог Вас чувао Ваша
Александра


Одговор:
Драга Александра, Постоје многа искушења, јача или слабија. Страх једно од њих. Суштина страха је недостатак сигурности и / или жеља за њом. Ми смо најсигурнији када смо вољени а несигурни када смо усамљени. Да бисмо били вољени на прави начин, морамо и сами имати љубави и не смемо чинити дела која су против љубави. Понекад, ретко, страх може, по допуштењу Божијем, да буде и својеврсна “васпитна мера” која нас враћа Богу и правом животу по Богу. У сваком случају, искушење је најсличније испиту који треба да положимо да бисмо наставили школовање и узрастање. Сваки испит и свако искушење је на наше добро, само ако се мало потрудимо. Ово је духовни испит и треба се духовно припремити. Знајући да Господ никада не допушта искушења која су јача од нас, остаје на нама хоћемо ли се спремити за испит, да ли ћемо савладати градиво, или ћемо чекати да нам неко шапне и тако ризиковати да паднемо? Ако мало преиспиташ себе, спознаћеш узрок страху и уз Божију помоћ, победићеш га. Ево још сличних питања и одговора: http: //svetosavlje.org/pastir/index.php? qa=1371
http: //svetosavlje.org/pastir/index.php? did=3&qa=1421
http: //svetosavlje.org/pastir/index.php? did=4&qa=1459
http: //svetosavlje.org/pastir/index.php? did=6&qa=1387
http: //svetosavlje.org/pastir/index.php? qa=475
http: //svetosavlje.org/pastir/index.php? qa=472
http: //svetosavlje.org/pastir/index.php? qa=520 Поздравља те, о. Срба

Comments are closed.