НАСЛОВНА » ПИТАЊЕ ПАСТИРУ, Разно » Како да се молим

Како да се молим

Питање:
Ствар је следећа: Што се тиче молитве пред иконом у кући прво се помолим својим речима, онда иде Оче Наш, па молитва Богородици па Господу Исусу Христу, пред спавање се помолим и захвалим што ме чувају тај дан као и сваки до тад али својим речима, захвалим се Богу, и Анђелу Чувару који непрестано стоји уз мене у сваком моменту и штити ме од свега. Е сад ствар је у томе што не знам да ли је у реду да имам молитве мојим речима као што иначе радим? Тако се осећам смирено, и мислим да није битно да ли читам молитву или се молим по мом, док год се молим. Углавном, сигуран сам да ме Бог гледа, Исус Христ води и Богородица са Анђелима чува, имам срећу па видим када погрешим, и када добијем болест или нешто слично после греха да бих се опрао и прочистио, и у већини момената знам шта сам урадио отприлике кад дођу последице, кад проради савест или урадим нешто погрешно, па се брзо и покајем за то. Сад ме занима да ли радим погрешно, и да ли мислим погрешно? И да имам проблем да постим више дана, например за бадњи дан сам постио јер је то један дан па није проблем, али иначе ми је врло тешко, није што осећам глад него ми није добро а тренирам сваки дан, тако да ми то прави проблем, а пошто постим само велике свеце или велике дане појединачно само сам се једном причестио, али верујем у Бога свим срцем својим, па не знам шта ми је чинити? И стално сам нервозан, самном је све лако, али се изнервирам за мање од секунде, не знам шта ћу са тим? Пошто не знам како да одем пред духовника и да му испричам све ово надам се да ћу овде добити бар неке одговоре, питања можда нећете разумети, али шта да радим, понекад ни сам себе не разумем.
Ведран


Одговор:
Драги брате, Интересује Те појединачна, лична молитва, и питаш: како треба да се молиш. И један ученик Христов је такво питање поставио Христу: Господе, научи нас молити се Богу. Та молба је произвела највећу реку молитве у свету, Молитву Господњу Оче наш…, коју из дана у дан, из године у годину, из века у век понављају молиони следбеника Христових. Добро је што ништа не знамо о том ученику, јер он на тај начин представља све нас. Сви смо ми представљени у њему и он у наше име говори: Господе, научи нас молити се Богу! Свака молитва, изговорена речима или остала у мислима, произнесена гласно или шапатом, кроз хиљадама година старе псалме или слободно надахнуће из срца, уствари је излазак пред Бога. О томе је Христос говорио и Самарјанки: Кад би ти знала дар Божји и ко је тај који ти говори: дај ми да пијем, ти би тражила од њега и он би ти дао воду живу (Јован 4, 10) . Тим речима Христос нам је дао кључ за схватање настанка молитве. Можда си чуо причу о Светом Сави, када је учио неписменог човека да се моли Богу. Нашао га Свети Сава како прескаче неки шанац и кад скочи на једну страну он каже „Ово теби“, а на другу страну, каже „Ово мени“. Упита га Свети Сава шта то ради, а он одговори: „Молим се Богу“! „Зашто се тако мучиш“, рече му Свети Сава, „ја ћу те научити како да се лакше молиш“. И научи га Свети Сава молитву Господњу, Оче наш… Овај човек захвали, а Свети Сава седе на лађу и отплови. Одједном, виде он онога човека како трчи по води и виче: „Опрости духовниче, ја заборавих ону молитву, па не знам шта ћу сада“! Одговори му Свети Сава: „Добри човече, кад је твоја вера тако јака да идеш по води као по сухом, настави и даље да се молиш као и досад“. Прича је прича, али и добра поука. Наша молитва ће бити угодна Богу, па ма је ми читали из најопширнијег молитвеника или изговарали својим речима, само да је прожета чврстом вером у Бога и милост Његову и да знадемо шта од Бога тражимо. Зна Отац ваш шта вам треба пре но што заиштете од њега (Матеј 6, 8) , али Он жели да му се обраћамо за све наше потребе. И Бог ће услишити све наше молбе, за нас и ближње од користи, јер Он нам каже: Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се (Матеј 7, 7) . Кажеш да тренираш сваки дан. Значи, активно се бавиш неким спортом. У спорту, појединачном или колективном, мора постојати снажна концентрација, како би постигао свој или своје екипе циљ. Кад је тако, онда се чудим како не можеш да се концентришеш на молитву и пост, како то да посна храна отежаве или онемогућава тренинге. Добар спортиста мора да буде и добар верник, јер спортиста поштује дисциплину, чини духовни и телесни напор да би постигао циљ, уздржава се од преједања и алкохола, дувана и наркотика, у свему живи уредним животом. А то Бог и Црква захтевају и од својих верника. Да дисциплиновано поштују Божје и црквене заповести, да се труде, телесним и духовним снагама, да очувају свој живот у заједници са Богом и својим ближњима. Замисли једног фудбалера који вредно тренира, али утакмицу увек посматра са клупе за резервне играче. Верник, који се свакодневно, као и Ти, редовно моли, који се покаје за своје пропусте, грешке и огрешења, пред самим собом, који пости на Бадњак, можда и Велики петак, на „велике свеце и велике дане“, а не пости среду и петак, као ни вишедневне постове и, коначно, који се не причешћује, личи на фудбалера са клупе. Зар то може бити циљ доброг фудбалера и доброг верника. Узнастој зато, драги брате, да повежеш пост и молитву, јер су то крила врлинског живота човековог, која га уздижу ка Богу. А Христос је рекао да се и зли дуси, дакле сва искушења човекова, могу одагнати само молитвом и постом (Матеј 17, 21) . Свако добро од Господа и добар тренинг у врлинама хришћанским, жели Ти о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *