Питање:
Како да разликујемо глас савести, који треба да слушамо (Лк.12, 58) од гласова оних (чије име нећу ни да споменем) који хоће да нас баце у очајање и на које не треба да уопште обраћамо пажњу (Пс.37, 14) ? унапред хвала Владимир
Владимир
Одговор:
Сваки човек има Богом дане, уређене по природи, јаче или слабије способности да разликује добро од зла. У физичком смислу, човек који нормално развија своје способности сматра се здравим и јаким, а у духовном, онај који развија здравоумље (у нашем народу се још зове и здрава памет) , напредује у познању ствари и разумевању Божијих откровења.
Као и све друге способности, и ова се развија вежбањем. Најпре долази одлука а потом жеља. Као што лош човек у једном тренутку свог живота донесе одлуку да иде “пречим путем”, тј. да не поштује моралне законе који му се чине сувише спори и мукотрпни, тако исто, насупрот томе, човек који схвати да врлина значи живот а грех смрт, свим срцем пожели да буде здрав. Потом га сама та жеља води уз Божију помоћ у жељеном правцу и развија у њему способност за љубав и врлину. Савест служи за то да нам говори у ком правцу треба да идемо. Не постоји човек на свету који би био потпуно неспособан да разликује добро од зла. Сваки, па и најгори човек, ако хоће, може да прави ту разлику, можда не у свему, у свим сложеним ситуацијама или искушењима, али је свима довољно за почетак да по њој поступа увек у ономе што је већ јасно. Јер, Христос је рекао: “Да нисте знали, неби греха имали! ”
Ако тако буде радио, та споспбност ће се даље развијати у њему до најтананијих и најкомпликованијих одговора, јер у духовном смислу нема границе нашем усавршавању. Христос нам је заповедио: “Будите савршени као што је савршен Отац ваш небески! ”
О.Срба
