Питање:
Бог Вам помогао! Да без невоље нема богомоље, показало се на мом примеру. Као малу учили су ме да Бог постоји, повремено се ишло у цркву, али на жалост ништа даље од тога. Пре неколико година сам сама почела више времена да посвећујем молитвама и читању духовних књига јер сам ту налазила спас и утеху. Почела сам чешће да идем у цркву, да постим и да се трудим да живим богоугодно.Удата сам већ девет година и имамо двоје дивне деце, Богу хвала! Нисмо венчани у цркви, мада смо планирали да се венчамо што пре. Мој муж има 42 године, мајка га је родила релативно касно, у својим цетрдесетим годинама. Никад се са њом није слагао, увек су се свађали. Нисмо живели у заједници са њима, али свеједно су се свађали често. Са оцем је имао леп однос и кад оје он умро пре 7 година, њега је то јако потресло. Негде после очеве смрти почео је посао да му иде лоше да би на крају све то стало. Он је емотиван и поштен човек и никада никога у послу није оштетио, чак је увек помагао кад је могао. Ја сам завршила факултет и радим у државној фирми, а он је свој напустио кад му је остало седам испита до краја зато што му је мајка рекла да мора да зарађује ако хоће да живи под њеним кровом. И тако је почео да ради, посао му је одлично ишао, намештао је антене, па је годинама штедео и успео да купи мали стан, где смо живели до пре шест месеци. Отац му је оставио и плац на одличној локацији, али је ту било много проблема јер су комшије у међувремену саградиле гаражу. Цео процес је дуго трајао, тако да му је отац умро а није стигао да распетља све то. Мој муж је после његове смр ти уз много нервирања, муке и времена успео да правно реши. Дао је инвеститору да сагради зграду и ми смо ту добили два стана. И то је трајало много дуже него што је требало и што је договорено. Пишем вам све ово да бих предоцила око чега се све нервирао. Мајка му је умрла пре скоро годину дана, а пре смрти се јако мучила, чак није ни могла да га препозна. Њена патња и смрт су га јако потресли, тако да је много патио. Ја сам се сад кад погледам некако свих тих година држала по страни, а сад видим да је то била грешка. Углавном сам се ја бавила децом, кућом и радила на послу, док је он био на том градилишту (где данас живимо) или је био заокупљен негом болесне мајке. Ту настају проблеми, он је поклекнуо и почео да користи наркотике. Ја нисам ни помишљала на то, јер ипак са толико година да почне, а раније то није користио, било ми је баш неуобичајено. Чак и кад сам примећивала нешто необично, мислила сам да је то последица стреса, нервирања итд. Покушавао је неколико пут а да се ослободи тог зла, али није успео. Од мене је то крио и покушавао да буде ван куће што више. Прошле године ми је све испричао, плакао и кајао се, и ја претпостављам да је све то у прекидима трајало око три године. У августу смо били на некој клиници и уградио је имплант. Неко време сам била мирна, у међувремену смо се преселили у нови стан. Тада је мени постало нешто тешко, ваљда кад је све то прошло и кад сам била у грчу нисам ни стигла да мислим о томе. Богу хвала, уз молитве и Божију помоћ сам успела да се подигнем, али сад опет примећујем да нешто није у реду са њим. Често је депресиван, тада спава и кад га питам шта се дешава он неће да каже. Опијате не смем ни да поменем, јер не жели да прича о томе. Јос увек нема посао, а и не комуницира претерано са људима. Кад се дружимо са неким, видим да му прија, али никад нема иницијативу за дружење. Не могу да твдим да је опет подлегао пороцима, али се плашим да ли имам снаге да поново пролазим кроз тај кошмар. Боли ме кад га видим тако сломљеног, а не знам како да му помогнем. Неколико пута је викао на нас и после му буде жао. Ја се молим за њега свакога дана, (он је крштен, верује у Бога, али не иде на Свете Литургије. Повремено оде у цркву и упали свеће) . Молим Ваш помозите ми, како да се поставим у овој ситуацији? Много времена трошим размишљајући о прошлости и тме шта се десило и шта ако се опет деси. Понекад ми дође да са децом одем и оставим све то иза себе, да нађем свој мир. Према деци је углавном добар, мада кад је у том свом лошем расположењу, онда их игнорише. Али опет мислим да треба да му помогнем, мада се често плашим да ли ће да буде нерасполозен и да ће поново да виче на нас. (Ја сам као дете присуствовала небројеним свађама својих родитеља, тако да се јако плашим да моја деца доживе то исто) . Опростите на овако опсирном и можда и неповезаном писму.
Хвала Вам и нека Вам Бог помогне
Снежана
Одговор:
Драга Снежана, Хвала ти на искрености и поверењу. Разумем да ти није лако. Али, нама је Господ рекао: “Ко хоће да иде замном, нека се одрекне себе и узме крст свој и иде замном! ” (Лк. 9, 23.) Зашто се ми бринемо, зашто желимо олакшање и мислимо да нећемо издржати, зашто нам је тежак крст који нам је Господ подарио? Мислим да је то због тога што нам је тешко да се одрекнемо себе, свога виђења шта је за нас добро и корисно а шта не, својих жеља… У томе смо сви ми слични. Не вежбамо се у одрицању, служењу, трпљењу… Ми бисмо можда желели да се опустимо, одморимо, да нађемо олакшање и да заборавимо… Али нас Господ опомиње да будемо будни и на стражи, да чувамо наше мисли и осећања од духовног непријатеља који би желео да посеје своје зло семе кроз разне помисли које нам долазе као сенке.
А крст твој је то што сада имаш и немој га одбацивати. Сваки други, макар из почетка изгледао и лакши крст, није твој и био би ти много тежи и незгоднији од овог који сада имаш. Или, зар мислиш да Господ не води рачуна о нама? Христос је рекао да зна Отац наш небески шта нама све треба и да се због тоге не секирамо. “Него иштите најприје Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати. Не брините се, дакле, за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свога. (Мт. 6, 33 – 34.) Ми сви желимо мир и радост живота у љубави Оца нашег и Творца. Али, често заборављамо да ни једно ни друго заиста, нису сталне категорије на овоме свету. Јер, на овоме свету не постоји Рај.
Ти си своме мужу и деци потребна, а веруј да су и они теби исто толико потребни. Размисли о томе. Јер, потребно је проћи кроз искушења и одређене муке да би се очистили непотребног баласта самосажаљења. Та болест није на смрт него на духовно очишћење и на добро свих вас.
Зато никада не заборави да је једино чврсто тло на овоме свету – вера у Бога. Једини здрави живот – наш труд да се живи по Јеванђељу у Цркви Његовој. Све друго је сенка и обмана. Читај молитвеник и Свето Писмо што редовније можеш. Пронађи и читај нека од дела Светих Отаца, тамо ћеш наћи утеху и путоказ.
Теби и твојој породици од Господа помоћ жели, о. Срба
