Kako da pobjedim strast stomakougađanja?

Pitanje:
Pomaže Big. Molim vas možete li mi pomoći sa savjetima o iskušenjima. Takođe kako da pobjedim strast stomakougađanja i neumerenosti u hrani, koja me baca samo u depresiju i uninije. Posle mi se javljaju svakojake ružne pomisli da mi se nekada čini da ne mogu izdržati. A znam da svo zlo ide od neumjerenosti i strasti. Takođe kada uspijem da se uzdržavam od hrane bistrije su mi misli, zdrave. Molim vas oprostite mi ako sam pogriješila. Hvala vam unaprijed
verica


Odgovor:
Draga sestra Verice, pri kraju svakog džepnog kalendara opisane su hrišćanske vrline, a nasuprot njima i GLAVNI (SMRTNI) gresi. Pod brojem 5 je „Neumerenost u jelu i piću – lakomost, pijanstvo“. Dakle, sve što je preterano, neumereno predstavlja ogrešenje o hrišćanske vrline. Sa izuzetkom „srebroljublja“, sve ostale grehove bi mogli svrstati u grehove duše, duhovna posrtanja. Međutim, ni neumerenost u jelu i piću, kao ni srebroljublje, nisu samo poremećaji u čovekovom fizičkom životu, jer i oni su produkt zanemarivanja duhovnih, za račun telesnih, vrednosti. Kad je đavo kušao Hrista u pustinji, na kraju Njegovog četrdesetodnevnog posta, i kad je Hristos sigurno ogladneo, rekao Mu je: Ako si Sin Božji reci da kamenje ovo postanu hlebovi, a On odgovori i reče: Pisano je, ne živi čovek o samom hlebu, no o svakoj reči koja izlazi iz usta Božjih (Matej 4, 3-4) . Nije Hristos rekao da čovek ne treba da jede, već da on ne živi samo od telesne hrane, nego i od duhovne. Na drugom mestu Hristos kaže: Ne brinite se dušom svojom, šta ćete jesti ili šta ćete piti, ni telom svojim u šta ćete se odenuti. Nije li duša pretežnija od hrane i telo od odela (Matej 6, 25) . Čovek je po duši bogolik, ali ima i telo koje se hrani telesnom hranom, dok se duša hrani Bogom, duhovnom hranom. Sećaš se svakako one Hristove priče o nerazumnom bogatašu, kome su izobilno rodile njive, pa je sagradio nove žitnici i u njih sabrao svoja blaga i rekao: Dušo, imaš mnoga dobra sabrana za mnoge godine, počivaj, jedi, pij i veseli se (Luka 12, 19) . Nije njemu Bog zamerio što je vredno radio i što su mu njive bogato rodile, već zato što je pobrkao vrednosti: mislio je da je dovoljno imati telesne hrane, da bi se moglo uživati ovde na zemlji, da i duša bude zadovoljena. Duši, naprotiv, treba druga hrana. Duša se hrani razgovorom sa Bogom, usrdnom molitvom, činjenjem dobra. Taj bogati čovek bio bi opravdan da je rekao: Evo, Bog mi je dao da su moje njive rodile, imaću hrane i previše, zato ću moći da pomognem i onima koji su siromašni, koji gladuju. Tada bi se i duša njegova radovala, nahranila bi se dobrim delima. Da čovek treba da misli i na telo svoje, lepo govori Sveti apostol Pavle u Poslanici Efescima: Jer niko nikad ne omrznu na telo svoje, nego ga hrani i neguje, kao i Gospod Crkvu (5, 29) . Sve ovo, draga sestro, napisao Ti da vidiš kako Sveto pismo gleda na telesnu, a kako na duhovnu hranu. I kod Tebe je, svakako, raskorak između Tvojih telesnih prohteva i duhovnog sadržaja Tvog života. Naime, kad bi Ti bila više zauzeta duhovnim razmišljanjima, čitanjem poučnih štiva, sozercanjem pročitanog, brizi o drugima koji oskudevaju, manje bi Ti vremena ostajalo za ugađanje samo Tvome telu. Kad bi, na primer, pomislila da bi se od onoga, što Ti pojedeš kad si već sita, nahranila bar jedna gladna usta, možda bi poslušala onaj mudri savet: prekini sa jelom, kad ti je najslađe. Još nešto. Ti si se svakako nebrojeno puta osvedočila u štetnost prejedanja, jer tada postaješ depresivna, sigurno i razdraživa, spremna i za svađu, jer tada stomak gospodari Tvojim željama. Suprotno prejedanju, primetila si da kada se uspeš uzdržati, da si smirenija, „misli su ti bistrije, zdravije“. Pa kad čovek sam iskusi šta mu je bolje, zašto onda da i ne čini ono što mu korist i telu i duši donosi. S tim problemom se mučio i Sveti apostol Pavle, kada je pisao Rimljanima: Jer ne znam šta činim, jer ne činim ono što hoću, nego što mrzim to činim… Jer dobro, što hoću, ne činim, nego zlo, što neću, ono činim. A kad činim ono što neću, već ne činim to ja, nego greh koji živi u meni (7, 15-20) . Znači, treba se truditi da naša volja bude jača od naših prohteva. To je smisao i suština i posta. Kad postimo, mi se dobrovoljno odričemo od jake hrane, mrsne hrane i jedemo manje kaloričnu posnu hranu. I ne samo što ne jedemo meso, mleko i jaja, već i posnu hranu uzimamo umerenije, manje, da bi time pojačali naše duhovno stremljenje, da bi naša duša postala gospodarica tela, kako to lepo uči Sveti Jovan Zlatousti. Nastoj, draga sestro Verice, da svoje raspoloživo vreme, pogotovo kad nisi na nekom poslu koji Te zaokuplja, posvetiš duhovnim razmišljanjima, duhovnim razgovorima sa osobama koje su za takav razgovor raspoložene, druženju sa onima koji kao i Ti veruju u Boga i žele zajednicu s Njim, šetnji u prirodi i divljenju Božjem stvaralaštvu. Sigurno da si primetila, da Ti apetit raste kad si besposlena, kad nisi nečim dobrim preokupirana, kad Ti je jednostavno dosadno, pa daj da bilo šta radiš, ajde da nešto pojedeš. Ne dozvoli da telesni prohtevi i ugađanja telu budu jači od Tvoje volje i Tvoje želje za jedinstvom sa Hristom. Nastoj da se što češće pričešćuješ, a uvek pred pričešće posti nekoliko dana. A post da se sastoji ne samo u biljnoj hrani, već i u smanjenju obroka i apstinenciji od jela između obroka, pogotovo nekih grickalica. Dokaži da si svoj gospodar i da je Tvoja volja jača od Tvojih prohteva. Da Ti Gospod pomogne u Tvojim nastojanjima da ovladaš sobom i da imaš uek na umu savet starca Tadeja: Kakve su ti misli, onakav ti je i život. Pozdravlja Te u Hristu Gospodu o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *