К СВЕТЛОСТИ ЈЕВАНЂЕЉА ХРИСТОВОГ (ДУХОВНА РАЗМИШЉАЊА НАД ЈЕВАНЂЕЉЕМ ПО МАРКУ)

 

К СВЕТЛОСТИ ЈЕВАНЂЕЉА ХРИСТОВОГ
(Духовна размишљања над Јеванђељем по Марку)

 

 
КРАТКИ ЖИВОТОПИС НОВОМУЧЕНИКА И ИСПОВЕДНИКА ЕПИСКОПА ГРИГОРИЈА ЛЕБЕДЕВА
 
Епископ Григорије (на крштењу Александар Алeксејевич Лебедев), рођен је у Коломни, у Московској гувернији, 12. новембра 1878. године. Његов отац, Алексеј Михајлович Лебедев, духовно чедо митрополита Московског Филарета (Дроздова), био је свештеник при Успенском женском манастиру у Коломни, а његова мајка, свештеничка кћи, била је добра, веома побожна и црквена жена, али се на жалост упокојила млада, оставивши за собом осморо деце узраста од шест месеци до шеснаест година.
По завршетку Духовне школе и Семинарије у Коломни, млади Александар одлази на Казанску Духовну Академију. Ту је на њега нарочит утисак оставио ректор Академије, Високопреосвећени Антоније (Храповицки), који га је у многоме и усмерио на монашки пут. По завршетку студија (1903), добија место професора омилитике и литургике. Године 1921. у манастиру Зосимовска пустиња бива пострижен у монаштво са именом Григорије. Потом одлази у Даниловски манастир у Москву, где је био послушник код старог црквеног каноничара, магистра богословља, епископа Волколамског Теодора (Поздјејевског). У тој монашкој обитељи био је посвећен у чин јерођакона, јеромонаха, и на крају архимандрита.
Године 1923. изабран је за за епископа Шлиселбуршког. Хиротонију је са љубављу обавио Најсветији Патријарх Тихон у Москви. Савременицима су остале у сећању Патријархове речи: “Шаљем вам бисер”. Ускоро је владика Григорије стигао у Петроград.
Његово епископско служење отпочело је у тешко време за Цркву. Црквени брод потресали су многи расколнички покрети, у првом реду – обновљенство. Требало је сачувати чистоту Православља и пламеном пастирском ревношћу показати свима животворну силу Духа Светога. Епископ Григорије је својом молитвеношћу и проповедничким даром задобио огромну популарност и дубоку љубав петроградске пастве. Тада се појавио сукоб између митрополита Сергија и митрополита Јосифа. У време своје службе у Петрограду владика Григорије био је нарочито близак са јосифовским свештенством. Не прихвативши просовјетску политику митрополита Сергија, али и не приступивши формално митрополиту Јосифу, владика Григорије је изабрао одлазак у мировину.
За пет година свога епископовања био је три пута хапшен. Напустивши Лењинград 1928. године, настанио се испрва у родној Коломни, а затим у Кашину, где је живео све до хапшења у лето 1937. године, након чега му се губи сваки траг у лавиринтима Гулага.
Какав год био крај његовог земаљског живота, епископ Григорије припада лику новомученика и исповедника Христових, који су показали велику славу Православне Цркве у тешким временима гоњења и искушења.

2 Comments

  1. Пророк…….какав диван опис данашњег друштва опседнутог материјализмом, тј. стварима. Колико је потребан свима нама (понајвише мени) “починак душе у молитвеној самоћи”.

  2. Свети Oче Свештеномучениче Григорије моли Свету Тројицу за грешног Дамјана!