Јудеизам и Хришћанство

Питање:
Помаже Бог Оци и велико хвала за све! Мене већ дуже вријеме мучи однос и међусобно схватање јудаизма и хришћанства. Каква је то толика нетрпељивост и неразумијевање са обе стране а непризнавање можда само са Јеврејске стране? Да ли Јевреји онда а и сада можда само нису разумјели Христову поруку или су је разумјели па им се није свидјела, јер ријеч Христова да је царство небеско за све и да је љубав јача од закона не иде у прилог Јеврејима јер они можда не желе небеско него земаљско и само за Јевреје? Ако је то истина колика је заправо одговорност обичног народа а колика оних који су их тако учили? Да ли Јевреји заиста мрзе хришћане и гледају на хришћанство као на опасност и у ком смислу? Да неки хришћани или они који себе само тако називају мрзе Јевреје то је јасно. Ово питам и кажем зато што не познајем ни једног Јеврејина па не знам какав је тачно њихов став а ни њихово учење исто тако, а у хришћанском свијету живим и кад разговарам на ту тему са било ким нађем се у ситуацији да браним Јевреје и соуђујем мржњу према њима јер у мојим очима има много позитивног код њих. Ако је оправдано осудити издају Христа и то окарактерисати као гријех који су Јевреји починили, зар ми заиста имамо ту власт да било коме судимо и пресуђујемо? Починили гријех јесу али речено је а и сам Господ Исус је знао да је дошао да страда ради нашег спасења и то је тако морало бити. Питам се шта би било са нама да Исус није преузео наше гријехе и пострадао заједно са њима? Да ли било ко ко осуђује Јевреје мисли да би неки други народ можда другачије поступио да би се преобратио и схватио Исусову поруку и да би наше ослобађање од гријеха и спасење могло бити могуће и без Христовог страдања? Исус је био Јеврејин, Мајка Божија, Јован Крститељ, апостоли, први хришћани, прво схватање монотеизма је потеколо од Јевреја (можда гријешим у овом посљедњем па ме исправите) . Зар нису Јевреји дали много више добра него лошег? А каква је ситуација данас? Шта данас Јевреји нуде човјечанству? Колико су они данас присутни и активни у креирању људске судбине и да ли ми имамо право да их о суђујемо за тајни, непримјетни али ништа мање опаснији рат који воде против хришћанства и који никад није ни престао? Ако га уопште воде. Извињавам се на опширности и ако мислите да би и одговор могао бити такав упутите ме на литературу у којој могу да пронађем одговоре. Унапријед захвална
Милица


Одговор:
Драга Милице, Чини ми се да суштина „јеврејског питања“ данас није толико у томе шта други мисле о њима, већ у томе шта они сами мисле о себи. А мислим да је основна црта њиховог “менталитета” данас у томе што они сами о себи мисле да су посебни и различити од других народа. Како, колико, зашто и у чему – то је сувише дуга прича за ову прилику. То њихово виђење себе као посебних и различитих, није исто као оно њихово старозаветно виђење себе као народа и као појединаца. Оно се данас разликује од оног мојсијевског, описаног у Библији, а које је нама хришћанима мање – више познато, и на основу којег ми можда данас покушавамо да “процењујемо” савремене Јевреје, као народ и као појединце. Имаш од Достојевског краћи рад „Јеврејско питање“ (мада је наслов више из шале, рад је озбиљан) , а имаш и од Солжењицина „Два века заједно“, у два тома, то се може наћи код нас…
Поздравља те, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *