ЈЕРЕС ЕВОЛУЦИОНИЗМА
9. Уместо закључка. Прича о грудви снега
Замислимо како је неки дечак направио грудву од снега и бацио је у зид. Путања лета грудве може бити лако израчуната за ма које време. Али реално грудва неће летети бесконачно, као што је могуће да се претпостави на основу једначине њеног кретања, већ само пре тренутка удара грудве о зид. Аналогно размишљајући, није тешко описати како “би могла” да се креће грудва пре тренутка у којем ју је дечак бацио (продужавајући у мислима натраг у времену параболичну путању кретања тела, баченог под углом према хоризонту). Формула лако омогућава да се то учини. Али је очигледно да неће бити никаквог физичког смисла у таквој екстраполацији, пошто још тренутак пре бацања дате грудве снега она није постојала: она једноставно још увек није била направљена.
Пример са грудвом снега је сличай нашем односу према васиони, према видљивом свету. Проучавајући његове законе, можемо да правимо најверодостојније и најубедљивије прогнозе израчунавања “путање кретања”. Не треба само сметнути с ума да је према Божијем Откривењу на путу кретања наше грудвевасионе Господ поставио некакав “зид” који означава крај овог света. Такав је крај иза којег овај наш свет као такав више неће постојати. И одмах Не се по невољи тих дана сунце помрачити, и месец своју светлост изгубити, и звезде с неба пасти, и силе небеске покренути се. И тада ће се показати знак Сина Човечијега на небу; и тада ће проплакати сва племена на земљи; и угледаће Сина Човечијега где иде на облацима небеским са силом и славом великом (Мт. 24,29-30). Небо и земља ће проћи, али речи моје неће проћи (Мт. 24,35).
На сличан начин, проучавајући астрономску, геолошку, палеонтолошку, археолошку и остале науке, ми свакако можемо фантазирати о томе како је милионе и милијарде година “могла” у прошлости да еволуира васиона у правцу данашњег стања које видимо. Али ако смо верујући хришћани, не смемо да заборављамо да је постојало стање васионе о којем истинито сведочи у еванђелском стиху (Јн. 17,5) Сам Син Божији – Пре нею што свет постаде.
У извесном тренутку – “у почетку”, слично као што је дечак направио своју грудву снега, тако је и Свемогући Бог створио небо и земљу. Само је Бог, како учи света Православна Црква, створио свет “ни из чега”. И исто онолико колико је бесмислено истраживати путању снежне грудве пре него што ју је дечак направио, исто толико је неразумно проучавати свет, његове законе и “хипотетичку еволуцију” пре самог чина стварања.
