NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Razno » Jeli ovo početak kraja

Jeli ovo početak kraja

Pitanje:
Draga braćo moja u hristu.. Šta se ovo dešava sa našim pastirima u Crkvi počeli su da se svađaju a stada im se raspadaju. Zar dozvoliše zapadnoj crkvi koja služi zlu da nas posvađaju iz nutra.Od Svetoga Save borimo se da nam Zlo ne uđe a kuću a mi ga sada sami pozivamo, ja moram da pstavim pitanje koji su pastiri rođeni od zla i postavljeni da nas unište iz nutr a mi to gledamo i očima ne vidimo jer će biti prevareni čak i izabrani.Zato vas molim braćo za samo jedan odgovor ko to među nama služi Višnjemu Bogu a ovde nas razjedinjuje i dali oni služe Bogu ili kome su u službi.Volim vas ljubavlju Božijom da oprostite meni i da oprostite jedan drugome ako smo pogrešili Hrišćanski je praštati, a onaj ko oprosti taj služi Bogu pa da vidimo ko će to da prvi učini. Pozdravlja vas sluga Božiji Milan. PRAŠTAJ TE JEDNI DRUGIMA DA BI NAM BILO OPROŠTENO
Milan


Odgovor:
Dragi brate Milane, Vidim da si veoma uznemiren zbog dešavanja u svetu, u našem narodu, pa i u našoj Crkvi. Crkva je, kao što znaš, Božja ustanova, Hristos ju je postavio na čvrstom temelju, na kamenu vere, i Njoj ni vrata paklena ne mogu odoleti (Matej 16, 18) . No, Crkvu na zemlji vode, održavaju i Njoj služe ljudi, sa svim svojim vrlinama, manama i slabostima. I kad naiđu iskušenja, kad ljudsko nastoji da ovlada božanskim, nastaju u Crkvi potresi, pa i razaranje Crkve iznutra. Bivalo je tako u toku cele istorije Crkve i vernog naroda. Razne jeresi (pogrešna učenja) i raskoli potresali su Crkvu Hristovu nekad za duži niz godina, kroz decenije pa i vekove. Međutim, iz svih tih pokušaja razaranja Crkve, Crkva je izlazila kao pobednik, jer je Njena glava Hristos, a kad je Glava sveta, onda i celo telo od nje dobija svetost i svetlost. Još krajem Srednjeg veka bilo je pokušaja sklapanja unije između Carigrada i Rima, ali su, na sreću, svi ti pokušaji propali i Pravoslavna crkva je ostala čista i nepovrediva. Nasilno unijaćenje, naročito u Ukrajini i našim krajevima pod Austrougarskom, odnelo je iz krila Pravoslavne crkve neke njene članove, pa i čitave krajeve. To su kod nas tzv. „grkokatolici“. Pokret ekumenizma, koji je nastao polovinom prošloga veka, još uvek nije ušao u, da tako kažem, „zvaničnu“ politiku Pravoslavne crkve na svim prostorima. Pravoslavni su i danas prepoznali „rimski ekumenizam“, kome je cilj „jedinstvo Crkve pod jednim prvosveštenikom, rimskim papom“. I nemoj se plašiti, dragi brate, da će iko od srpskih pravoslavnih episkopa i sveštenika izneveriti istinu Pravoslavlja i popustiti u bilo čemu suštinskom pred naletom novog svetskog poretka, koji se i te kako nastoji mešati i u crkvene poslove. A ako bi se, nedaj Bože, našao neko iz državne politike, pa i više jerarhije, koji bi pokušao da u bilo čemu popusti pred silom zapadne moći i rimskog pape, zdravi delovi jerarhije i naroda znali bi se odupreti, kao i pred pokušajem konkordata, protiv koga se izborio Patrijarh srpski Varnava, pa je i mučenički postradao. Naša pak unutrašnja spoticanja, pa i nesporazume, Crkva će rešavati na najbolji mogući način, u duhu sabornog jedinstva. Takva razmišljanja i strahovanja, koja se projavljuju kod Tebe, veoma su korisna i poželjna. Time se dokazuje da je verni narod i te kako zainteresovan, ne samo za svoja egzistencijalna pitanja, u vreme opšte krize, već i za pitanja od suštinskog značaja za srpski narod, a to je čistota i puna delotvornost njegove Crkve. Jer, Crkva mu je kroz celu njegovu istoriju bila budni čuvar i nepogrešivi putovođa, pa se nada da tako i danas bude. I budi siguran, da će tako i biti. Po plodovima njihovim poznaćete ih (Matej 7, 15-20) i sigurno da Srbski verni narod neće poći za onima koji pokušaju da razaraju Crkvu Božju. Radujem se, što te, dragi brate Milane, krasi jedna od najvećih hrišćanskih vrlina: praštanje. Pa čovek je i velik onoliko koliko je spreman da oprosti. A to je i osobina srpskog naroda. Molimo se zato Gospodu Bogu, da naše praštanje, čak i neprijateljima svojim, na koje nas je obavezao naš Gospod, prospe na glave njihove ognjeno ugljevlje (Rimljanima 12, 20) , kako bi se osvestili i nastojali doći do poznanja Istine. Mir, spokojstvo i radost u Gospodu želi Ti o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *