НАСЛОВНА » ПИТАЊЕ ПАСТИРУ, Разно » Јели ово почетак краја

Јели ово почетак краја

Питање:
Драга браћо моја у христу.. Шта се ово дешава са нашим пастирима у Цркви почели су да се свађају а стада им се распадају. Зар дозволише западној цркви која служи злу да нас посвађају из нутра.Од Светога Саве боримо се да нам Зло не уђе а кућу а ми га сада сами позивамо, ја морам да пставим питање који су пастири рођени од зла и постављени да нас униште из нутр а ми то гледамо и очима не видимо јер ће бити преварени чак и изабрани.Зато вас молим браћо за само један одговор ко то међу нама служи Вишњему Богу а овде нас разједињује и дали они служе Богу или коме су у служби.Волим вас љубављу Божијом да опростите мени и да опростите један другоме ако смо погрешили Хришћански је праштати, а онај ко опрости тај служи Богу па да видимо ко ће то да први учини. Поздравља вас слуга Божији Милан. ПРАШТАЈ ТЕ ЈЕДНИ ДРУГИМА ДА БИ НАМ БИЛО ОПРОШТЕНО
Милан


Одговор:
Драги брате Милане, Видим да си веома узнемирен због дешавања у свету, у нашем народу, па и у нашој Цркви. Црква је, као што знаш, Божја установа, Христос ју је поставио на чврстом темељу, на камену вере, и Њој ни врата паклена не могу одолети (Матеј 16, 18) . Но, Цркву на земљи воде, одржавају и Њој служе људи, са свим својим врлинама, манама и слабостима. И кад наиђу искушења, кад људско настоји да овлада божанским, настају у Цркви потреси, па и разарање Цркве изнутра. Бивало је тако у току целе историје Цркве и верног народа. Разне јереси (погрешна учења) и расколи потресали су Цркву Христову некад за дужи низ година, кроз деценије па и векове. Међутим, из свих тих покушаја разарања Цркве, Црква је излазила као победник, јер је Њена глава Христос, а кад је Глава света, онда и цело тело од ње добија светост и светлост. Још крајем Средњег века било је покушаја склапања уније између Цариграда и Рима, али су, на срећу, сви ти покушаји пропали и Православна црква је остала чиста и неповредива. Насилно унијаћење, нарочито у Украјини и нашим крајевима под Аустроугарском, однело је из крила Православне цркве неке њене чланове, па и читаве крајеве. То су код нас тзв. „гркокатолици“. Покрет екуменизма, који је настао половином прошлога века, још увек није ушао у, да тако кажем, „званичну“ политику Православне цркве на свим просторима. Православни су и данас препознали „римски екуменизам“, коме је циљ „јединство Цркве под једним првосвештеником, римским папом“. И немој се плашити, драги брате, да ће ико од српских православних епископа и свештеника изневерити истину Православља и попустити у било чему суштинском пред налетом новог светског поретка, који се и те како настоји мешати и у црквене послове. А ако би се, недај Боже, нашао неко из државне политике, па и више јерархије, који би покушао да у било чему попусти пред силом западне моћи и римског папе, здрави делови јерархије и народа знали би се одупрети, као и пред покушајем конкордата, против кога се изборио Патријарх српски Варнава, па је и мученички пострадао. Наша пак унутрашња спотицања, па и неспоразуме, Црква ће решавати на најбољи могући начин, у духу саборног јединства. Таква размишљања и страховања, која се пројављују код Тебе, веома су корисна и пожељна. Тиме се доказује да је верни народ и те како заинтересован, не само за своја егзистенцијална питања, у време опште кризе, већ и за питања од суштинског значаја за српски народ, а то је чистота и пуна делотворност његове Цркве. Јер, Црква му је кроз целу његову историју била будни чувар и непогрешиви путовођа, па се нада да тако и данас буде. И буди сигуран, да ће тако и бити. По плодовима њиховим познаћете их (Матеј 7, 15-20) и сигурно да Србски верни народ неће поћи за онима који покушају да разарају Цркву Божју. Радујем се, што те, драги брате Милане, краси једна од највећих хришћанских врлина: праштање. Па човек је и велик онолико колико је спреман да опрости. А то је и особина српског народа. Молимо се зато Господу Богу, да наше праштање, чак и непријатељима својим, на које нас је обавезао наш Господ, проспе на главе њихове огњено угљевље (Римљанима 12, 20) , како би се освестили и настојали доћи до познања Истине. Мир, спокојство и радост у Господу жели Ти о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *