ЈЕДНОМ ЗА ЦЕО ЖИВОТ – РАЗГОВОРИ СА СРЕДЊОШКОЛЦИМА О БРАКУ, ПОРОДИЦИ И ДЕЦИ

 

ЈЕДНОМ ЗА ЦЕО ЖИВОТ
Разговори са средњошколцима о браку, породици и деци
 

 
Беседа 6
Абортус
 
Подсетићу на то да смо у прошлој беседи анализирали грехове који се пре познанства дешавају код момка и девојке и код мужа и жене. Данас ћемо се дотаћи грехова у следећој етапи породичног живота: отац и мајка. Сад нећу помињати грехове који су везани за васпитавање деце, већ оне који спречавају супружнике да постану отац и мајка. То су пре свега абортуси.
Већ смо помињали тему абортуса говорећи о телесној вези између родитеља и деце. Подсетићу да дете у мајчиној утроби од самог момента зачећа не може да се сматра органом мајчиног организма, то је организам потпуно различит од ње, који је мајци дат на чување у утроби.
Сад ћемо погледати филм о абортусу, у којем је испричано и приказано све што је потребно. Међутим, пре филма ћу истаћи један моменат. Више пута ћете из уста разних људи чути реченицу којом оправдавају абортусе: “Дете треба да буде жељено.”
Навикли смо да око нас има много демагогије, али од тога нисмо постали искуснији. И поново и поново бивамо преварени. Једна од главних метода демагогије је следећа. Чини се да се од правилних фраза граде потребни закључци, али је притом логика на основу које се закључци доносе потпуно лажна. Једна оваква тачна реченица коју људи користе да би некоме испрали мозак јесте фраза о жељености деце. Ова фраза звучи лепо, њен смисао је готово очигледан и не изазива никакву сумњу. Наравно, дете треба да буде жељено! Лаж почиње онда кад из ове мисли почињу да извлаче закључке. Заиста, из ове мисли се могу донети два потпуно супротна закључка.
Нормалан закључак из ове реченице, који одражава њен истинити смисао је следећи. Чим се дете појављује (а ово се по учењу Цркве дешава у тренутку зачећа) оно од тог момента мора постати жељено. Дете не може да буде нежељено. Чак и ако је било нежељено до свог настанка (односно зачећа) оно постаје такво кад се већ појавило. Нека има само 2-3 дана, недељу или месец, али за мајку је то већ њен човечуљак, њена мрвица, и она више не може да га не воли. То је нормалан закључак.
Међутим, постоји још и ненормалан закључак. “Нисам га желела, нисам хтела да се оно појави, али се оно појавило. Оно мора бити жељено, али га ја толико не желим, зато, нека га не буде.” Да, није се десило да је дете жељено и то значи да га треба избрисати из списка живих; просто треба причекати док се не појави жеља да се имају деца – онда ћу да рађам. А док жеље нема мирне душе могу да убијам сву своју зачету децу. Дете треба да буде жељено!
Сећам се приче једне жене о њеној породици. Прво дете је већ одрасло, друго се родило као инвалид, заостаје у развоју и захтева много труда и неге. Без обзира на средства за контрацепцију рађа се треће дете. Она нема снаге, новца такође, а и није могуће запослити се с таквом децом (један је инвалид, други је беба). “Да, било ме је срамота и да рађам, већ сам у годинама, смејаће ми се: ето, решила да роди у старости.” Али, абортус јој није падао на памет. “Можда ћу морати да га дам у дечји дом,” уздише мајка показујући на најмлађе дете. Предлажем: “Имам међу познаницима једну породицу, они желе да усвоје ваше дете. Да ли ћете га можда дати?” “Шта вам пада на памет! Нипошто нећу дати дете. Хоћу да га дам само да могу да се виђам с њим, а кад ми буде лакше да га поново узмем. А можда га уопште и нећу дати у дом.”
То је нормалан став нормалне жене. Да, тешко је, да, нисам хтела дете, али оно већ постоји и то је моје дете, волим га и никоме и никад га нећу дати. За ову жену дете не може бити нежељено.
Међутим, нажалост, данас не живи у свим женама овако нормалан став. И све чешће се појављује друга логика, логика врло окрутног и самољубивог човека. Међутим, људи покушавају да сакрију суровост лепим правилним фразама.
Покушаћу да илуструјем сво безумље приликом покушаја да се оправдају абортуси фразом о жељености деце. Претпоставимо да кажем: “Са свима морам да живим у љубави.” Нико неће спорити. Врло тачна мисао. Али даље ћу донети следећи закључак: “Пошто неке људе не волим, ја ћу их убијати, јер са свима треба да живим у љубави.” Од таквог закључка човека обузима ужас. Али онда треба да се згрози и од фразе: “Идем на абортус зато што дете треба да буде жељено.”
Лаж се састоји у томе што фраза: “Треба да живим у љубави са свима,” претпоставља мој рад на себи, а не право на убиство других људи. Ако некога не волим, ја морам да натерам себе да се помирим с овим човеком и да живим с њим у миру. И фраза “Дете мора бити жељено,” такође претпоставља рад на својој души. Мајка мора да савлада свој недостатак жеље да има дете: “Оно се појавило и ја морам да натерам себе да га заволим.”
Жена која иде на абортус мора да схвати да овај злочин не чини због тога што дете мора да буде жељено, већ зато што није хтела да заволи своју мрвицу, чије срдашце бије под њеним срцем.
 
После филма
 
Наравно, лакше је убити кад још не видиш своју жртву. Чим се дете роди човеку је већ жао да га убије.
Скрећем вашу пажњу на оно о чему се говорило у филму. Абортусом жена наноси штету здрављу своје будуће деце већу него штету свом здрављу. Абортус је врло окрутна операција за тако нежан орган у којем треба да се развија дете. Материца је као изриљана земља спремна да прими у себе зачети плод и да га храни за време трудноће. После абортуса, кад се након удаљавања детета материца буквално иструже да у њој не би ништа остало, по правилу остају ожиљци. Ново зачето, сада већ “жељено” дете доспева у изранављен орган. И за време трудноће оно ће се развијати много горе. У најбољем случају родиће се просто слабо, а у најгорем – с озбиљним поремећајем у раду неких органа, нервног система итд.
Свима који иду на абортус бих дао следећи савет: роди и остави у породилишту. Сву децу коју родитељи остављају у породилишту неко усвоји у року од шест до осам месеци. То ће бити боље и за дете које ће наћи родитеље који га воле и за саму породиљу, која ће сачувати своје здравље и здравље своје будуће деце.

Comments are closed.