ЈЕДНОМ ЗА ЦЕО ЖИВОТ – РАЗГОВОРИ СА СРЕДЊОШКОЛЦИМА О БРАКУ, ПОРОДИЦИ И ДЕЦИ

 

ЈЕДНОМ ЗА ЦЕО ЖИВОТ
Разговори са средњошколцима о браку, породици и деци
 

 
Беседа 5
Грехови против породице
 
Грехови против породице
Пре упознавања
Момак и девојка
Муж и жена
Грађански брак
Превара
Спремност на развод
 


 
Данас се породица налази у стању краха. Распада се огроман број породица. За нас је важно да знамо да се распад породице одвија постепено. Прво настаје мноштво пукотина у савезу између мушкарца и жене, а затим одједном долази врло мало искушење и породица се распада, али овај процес почиње дуго пре свог завршетка у облику развода. Ове пукотине су грехови против породице, њих има много и често их људи уопште не сматрају греховима. Међутим, потребно је да свако од вас зна где и кад чинимо греховне поступке који помало уништавају наше породице. Човек треба ово да зна да би покушао да избегне такве грехове или да макар покуша да их исправи што је могуће пре.
Као што смо издвојили три етапе у развоју односа између мушкарца и жене (момак и девојка, муж и жена, отац и мајка) анализираћемо грехове против породице на свакој етапи. Међутим, ради хронолошке прецизности мораћу да уведем још једну етапу – пре упознавања. Испоставља се да грехови који уништавају будућу породицу могу бити учињени и пре упознавања с будућим мужем. Подела грехова по одређеним етапама, је наравно, помало условна, она је потребна само ради извесне систематизације грехова и грехови, који су условно уврштени у једну фазу чак врло осетно могу да присуствују на било ком стадијуму породичних односа.
 
Пре упознавања
 
Овде ћу издвојити један важан моменат, који је везан за тражење прилике. Сад ћу више говорити о девојкама, али не због тога што су оне више склоне грешкама које ће бити анализиране, већ просто зато што се на њиховом примеру могу јасније показати ове грешке.
Бацимо поглед на савремену девојку која више-мање пази на свој изглед и труди се да не заостане за модом. Гледајући савремену моду ја се обично ужасавам. Какав је православни однос према одећи? Погледајмо моју одећу. Одећа свештеника максимално сакрива његово тело. Уопште, нормалан циљ нормалне одеће је да крије човеково тело. Ја никоме не желим да показујем своје тело, свој веш, моја одећа све скрива. Жене су у сва времена (ако нису биле проститутке) носиле одећу која је максимално скривала њихово тело, а код многих народа и лице. И заиста, а зашто га, односно тело, показивати? Једини који може да види тело жене је њен супруг, зато што супружници чине јединствену плот, јединствено тело.
О чему говори савремена женска мода? Кратка сукња свим мушкарцима-пролазницима говори отприлике следеће: “Своје ноге сам ти показала до пола, остало ћеш добити касније, ако пожелиш.” Тужно је то што девојка облачећи мини сукњу мисли да ће свима показати само то да уме модерно да се облачи и не пада јој на памет да њена одећа носи потпуно другачију посланицу свим мушкарцима из околине. Уопште, одећа је увек неко немо обраћање свим људима с којима се сусрећемо. Приликом сусрета обраћање шифровано у одећу се обавезно чита: “Човек се дочекује по одећи…”[1]
Појављује се девојка у затегнутим панталонама. Читам: “Ја сам наводно сакрила своје тело, али већ можеш да претпоставиш какве су моје заносне облине…” Наставак посланице већ знамо: “Своје чари сам ти показала до пола, остало ћеш добити касније, ако пожелиш.” Ништа ново! Али, постоје и поквареније посланице. То су сукње дугачке до пета, али са исто толико дугачким шлицем целом дужином сукње. Читам ову посланицу: “Сакрила сам своје тело, али сам оставила рупицу, можеш мало да провириш, ако се потрудиш и ако својим погледом будеш ловио све моје покрете приликом корачања, али остало ћеш моћи да погледаш касније, ако пожелиш.”
Због чега тако дуго анализирам ове сукње и панталоне? Да ви, миле девојке, не бисте писале такве глупости својом одећом, зато што написавши нешто тако никад нећете срести доброг мужа! Који добар, достојан момак ће се упецати на овакве сукње? “Ако сад показује своје ноге сваком пробисвету, да ли ће их после брака такође свима показивати? Не, није ми потребна оваква жена!” А после од несрећних жена чујеш признање: “Сви мушкарци су гадови! Потребно им је само једно! А онда, кад добију своје – беже!” И сирота жена не схвата да нису мушкарци гадови, већ просто она сама својим изгледом привлачи само такве, којима је потребно само то, а остали, добри мушкарци је заобилазе.
Да бисте могли да погледате другим очима мини-сукње и затегнуте панталоне замислимо следећу слику. На главну улицу излази девојка у пристојној дугачкој сукњи. Одједном почиње полако да подиже своју сукњу. Ево, дошла је до колена, подигла је још мало изнад њих… Шта ћете помислити о њој? Кад се појаве гола колена већ ће сваки нормалан човек помислити да је ова девојка толико развратна да дозвољава себи да диже сукњу на сред улице. Истаћи ћу да се савремене сукње подижу много изнад колена. А поред нека стане друга девојка у лепим широким панталонама, које по кроју подсећају на сукњу. Одједном почиње да затеже своје панталоне од позади тако да оне напред чврсто затежу тело и да се све облине тела лако могу уочити. Шта ћете помислити о девојци кад се сила затезања повећа толико да се већ оцртава доњи веш? У принципу, ситуација се ни по чему не разликује од подигнуте сукње. Сад следи питање: а зашто је кад сукњу подижу на ваше очи то развратно, а кад је сукња уредно одсечена на исту дужину то модерно?
Нема апсолутно никакве потребе да човек обнажује своје тело. Лепо лице и лепу фигуру неће сакрити никаква одећа! Широка ланена сукња и комотна блуза неће сакрити фигуру, већ ће само спољашњој лепоти додати још скормност и целомудреност.
Добар и паметан момак се неће упецати ни на оне ратничке боје које наше девојке често наносе на лице и косу. Десио ми се следећи случај. На крају Литургије сви парохијани прилазе свештенику да би целивали крст у његовим рукама. Поред свештеника пролазе усне свих људи који су се молили у храму. Наравно, усне православних парохијанки нису накарминисане. Прилази једна парохијанка која у храм долази већ дуги низ година. “Е, од вас нисам очекивао да ћу видети накарминисане усне,” стављам јој примедбу. “Па нису накарминисане,” одговара она и касније, већ после службе објашњава да јој је мама још од детињства забрањивала да се карминише, али уопште не из религиозних убеђења, већ због тога што је била апсолутно убеђена да кармин квари усне. “Никад се нисам карминисала,” настави ова парохијанка, “и заиста, касније сам примећивала да чим би нека другарица почела да се карминише, већ после пола године или годину дана усне ове девојке су постепено постајале бледе и она је онда обавезно морала да се шминка.” Својим очима сам се уверио да сам мислио да је јарки кармин само обичан сјај грожђане масти и јарка природна боја усана. У Русији се приликом описивања лепотица говорило да су им усне јарко црвене. А ја сам се читајући питао бајке зар се ове бледо-розе усне које сам видео код жена могу назвати јарко црвенима. Међутим, сад сам схватио да су раније код многих биле заиста јарко црвене.
На месту момака никад не бих изабрао себи за жену јарко нашминкану девојку. Обично девојке почињу да се шминкају врло младе, са 13-14 година (а данас вероватно и раније), да би изгледале као да имају читавих 18. Међутим, не треба заборавити да ако девојка с 15 година жели да изгледа као да има 20, са 20 ће изгледати као да има 25-28, а с 25 година – као да има 30-35. Усне, кожа лица, коса не могу да не носе траг употребе козметике. Не бих желео да имам жену која би са 30 година изгледала као да има 40.
У то колико погубно козметика утиче на спољашњи изглед уверио сам се за време школовања на богословији. Настава се одвијала у Тројице-Сергијевој Лаври. Ретко смо излазили ван овог древног манастира од женских лица видели смо скоро искључиво лица девојака које су се школовале у Диригентској и Иконописној школи. То су била драга, симпатична лица којих се никад нису дотицали кармин, пудер и т.сл. Узгред речено, навикавши на ову природну женску лепоту с ужасом и одвратношћу сам гледао молована лица жена ван манастира. Имао сам осећај као да је неко прелепу слику Леонарда да Винчија или Рафаела грубо офарбао кармином, пудером и фарбом за косу. Међутим, хтео бих нешто више да кажем о нечем другом. Управо у то време сам постао потпуно неспособан да погодим колико жена има година, чак и оријентационо. Кад сам видео црквене девојке грешио сам у једном правцу. На пример, давао сам девојци 16-17 година, а она је имала већ 22. С нецрквеним женама је било обрнуто: на пример, давао сам им по 22-23 године, а то су биле девојке с треће године. Поредећи црквене и нецрквене жене могу тачно да кажем да црквене жене увек (ако су верујуће од детињства) изгелдају по 5-10 година млађе. Мушки организам (дакле, и спољашњост) брже стари од пушења и алкохолизма, а женска спољашњост од козметике.
Један млади парохијанин, који је по професији биолог причао је да на пример птице своје рођаке међу другим мноштвом птица препознају врло једноставно – по боји, покретима и гласу – и почињу да се удварају и оснивају брачне парове само с њима. Притом код животиња мужјаци и женке могу много да се разликују и човек не може одмах да се препозна да је мужјак исте врсте као женка. Исто тако и мушкарац у мноштву жена тражи ону која му својом одећом, манирима покрета и разговора даје сигнал о томе да му је сродна по духу. Кад је овај парохијанин студирао на факултету био је сведок следећег признања једне девојке. Она се трудила да њена одећа буде последњи модни крик, облачећи се у најмодернију у најекстравагантнију одећу. Хтела је да буде модерна и да има успеха код мушкараца. Мушкарци су јој често прилазили. Међутим, кад јој је поново пришао мушкрац да би се с њом упознао, није издржала. У присуству другова из групе јој се отргло: “Али ја нисам таква! Зашто сви они на мене гледају као на проститутку?” Не знам да ли је схватила због чега се то дешава. Али ви запамтите да облачећи супермодерну одећу и правећи незамисливо модерну фризуру прелазите из једне врсте људи (у биолошком смислу ове речи) у другу врсту. Сад ће вас видети само они мушкарци који вас признају за своју.
Дакле, и пре упознавања млади људи својим понашањем и спољашњошћу оцртавају круг својих познанстава. Девојке, не треба да се чудите ако на свом путу наилазите на момке који касније не могу да постану верни мужеви, већ боље размислите како да привучете пажњу поштених и верних младића. Ја бих посветовао да их привучете скромношћу у понашању, у одећи и спољашњости. Можда ће младићи на вас ређе обраћати пажњу и прилазити да се упознају с вама због тога. Али зашто је жени потребан успех? Зар да би имала много мушкараца? Не! Успех жене је у томе што ће наћи једног-јединог који ће бити веран и поуздан. Потребан вам је само један муж, а не много њих.
 
Момак и девојка
 
У овој етапи односа између мушкарца и жене највећи грех, који јако унакажава душу чинећи је готово неспособном за стварање јаке породице представља губитак целомудрености. Сам овај појам “целомудреност” је веома важан у православном учењу и мало ћу објаснити његово значење. Појам “целомудрености” означава посебно стање душе кад је човек способан на целовиту мудрост. На пример, кад човек жели да остави пушење, али не може то да учини то представља пример губитка целомудрености: жеље су једне, а дејства друга, каква овде целовитост може да постоји? Често је губитак целомудрености тесно повезан с телесним грехом, али обично се целомудренсот губи много раније. Није случајно то што Црква не говори о “целотелесности”, већ управо о “целомудрености”. Значи овде се нешто дешава с нашим умом, с нашом душом.
Поставићу вам питање. Скромна, лепо васпитана девојка се враћа увече мрачном улицом, бива нападнута и силована (иако у већини случајева насиље провоцирају саме страдалнице својим слободним понашањем). Да ли је ова девојка изгубила своју целомудреност или није? Сви интуитивно схватају да то није губитак целомудрености. И обрнуто, има много девојака које су сачувавши целовитост тела у својим мислима и сновима крајње далеке од целомудрености и само их случајност задржава од пада.
Али, претпоставимо да се момак и девојка озбиљно спремају да кроз месец дана ступе у брак. Шта их спречава да имају блискост? Спремате се да купите кола, идете у салон аутомобила и инсистирате да вам дају кола зато што ћете за месец дана сигурно платити. Хоће ли вам их дати? Никад. Прво плати, добиј рачун, региструј кола и онда се вози, јер, ако се у току ових месец дана кола покваре твојом кривицом, ако су твоја, све је јасно, почињеш да их поправљаш. Твоја су! И ти ћеш предузимати све напоре да их поправиш. А ако ниси платио за њих? Из све снаге ћеш покушавати да докажеш да кола још увек нису твоја! Дакле, иди у општину, “Плати” својим обећањем верности, добиј сведочанство о браку (“рачун”) и онда имај блискост.
А шта се догађа с човеком који је изгубио целомудреност? Описаћу први случај губитка целомудрености у историји човечанства. Господ је створивши Адама и Еву дао прву заповест о томе да не смеју да дирају плодове с дрвета познања добра и зла. Ово дрво Бог је засадио да би испитао (сазнао) да ли ће човек бити добар или зао. Пошто је човек створен као слободан у принципу још није било познато за шта ће човек употребити своју слободу. Шта се дешава у рају? Змија прилази Еви и нуди јој да поједе плодове са забрањеног дрвета саблажњавајући је тиме да ће кад окуси знати све као Бог. Бирајући коме да поверује – Богу или ђаволу Ева верује ђаволу. Она прва једе плод. Адам, који је чуо речи змије од Еве понавља њен избор. Сад пажљивије погледајмо библијско казивање: шта се дешава даље с првим људима? Бог се јавља Адаму и пита: “Адаме, шта си учинио?” Адам, одједном, као безумни клинац бежи и крије се од Бога у жбуњу. Потпуно безуман поступак! Само минут раније Адам је одлично знао да није могуће сакрити се од Бога, још недавно је свим животињама давао имена, што указује на његову способност да прониче дубоко у суштину свих живих бића. Међутим, сад се у Адаму све помутило, његов разум је помрачен. Још недавно му је било пријатно општење с Богом, а сад са стидом бежи од Њега. Сва осећања у Адаму се преокрећу, постаје му непријатно оно што му је раније давало највећу насладу. Бог поново пита Адама: “Шта си урадио?” Уместо речи покајања и молбе за опроштај, чујемо: “Жена коју си ми Ти дао дала ми је плод.” Односно, Адам за све криви жену, он само што не окриви Самог Бога: то је учинила жена коју си ми Ти Сам дао. У Адаму се окрећу све жеље – он не жели да се врати Богу, жели само да се заштити. Отприлике исто чини и Ева: она не моли за опроштај, већ за све криви змију. Дакле, у Адаму је све преокренуто: и ум, и осећања и воља – он губи целомудреност.
Још једна илустрација, која описује последице губитка целомудрености. Испричаћу вам једну причу. Вече, градски трг. На углу трга стоји жена и с времена на врему погледа на сат који се налази на звонику. Поред жене пролазе три мушкарца. Први мушкарац је био лопов. Пролазећи поред жене мислио је: “Ето каква лоповка стоји! Вероватно чека свог пајташа да би отишла да очисти суседни квартал у којем има много богаташа.” Други мушкарац је био блудник, веома развратан човек. Помислио је: “Ето каква блудница стоји. Вероватно чека свог љубавника да он побегне од своје жене због наводно неодложног посла, и онда ће отићи да се баве својим прљавим послом.” Трећи мушкарац је био хришћанин. Он је мислио: “Види каква добра жена! Вероватно чека да почне час вечерње службе да би се помолила у храму.”
Ова прича врло прецизно осликава животну истину. Човек који је подвргнут некој страсти, неком греху, види овај грех свуда, чак и тамо где га нема. У човеку се све мења, он на свет гледа другим очима. Он жели да у свима види грех који му је својствен. Човеку је лакше да види свој грех у свима него да се сам поправи. “Ја сам блудник, мој комшија је блудник, сви људи су блудници као што сам ја.” Другачије размишљање би представљало почетак покајања. А непокајани грешник ће обавезно свугде видети свој грех, и више од тога, трудиће се да у њега увуче још више људи.
Данас је на пример, међу омладином јако раширен грех блуда и страшно је што омладину у њега увлаче сопствени другови, другарице, пријатељи. И ово се догађа због тога што човека подсвесно све то нагриза. Човеку је болно да призна да је само он пао, а други нису. А кад сви око њега искусе пад и он ће се смирити.
Младић и девојка падају у блуд. Готово је! Они сад скоро да нису у стању да створе стабилну породицу. Као прво шанса да ће се ускоро растати је сад врло велика. Проћи ће пола године, они ће блудничити неко време и разићи се. Већина људи данас пада у блуд уопште не размишљајући о било каквој породици, Као друго, чак и ако ускоро ступе у брак њихова породица ће бити унакажена. Човекова грађа је сложена. Он се састоји од духа, душе и тела. Стабилан брак се рађа само онда кад су супружници повезани на свим нивоима: и духом, и душом, и телом. Међутим, закон духовног живота је следећи: прво мушкарац и жена дају обавезу верности и то потврђују браком, затим следи телесна блискост. Односно, прво настаје духовна веза, а затим телесна. Ако се деси обрнуто, породица ће бити унакажена. Посадите младицу наопако – корење на горе, а лишће у земљу. Она ће можда и да порасте, али ће расти наказно и биће потребно много труда да порасте, а да не пропадне. Зар није боље посадити изданак нормално, а породицу створити правилно?
Међутим, све ово се говорило о пару који се ипак не разиђе након што згреши, већ се сједињује у брачни савез. А шта рећи о онима иза чијих леђа је искуство неколико блискости с разним људима? Дивне речи овим поводом изговара апостол Павле: “Или не знате, да ко се са блудницом свеже једно је тијело с њом? Јер је речено: Биће двоје једно тијело” (1 Кор. 6, 16) Речи су потресне због тога што једно тело или плот постају муж и жена међу којима настаје и духовна и душевна веза. Испоставља се да сваки блудни однос оставља траг на човеку. Он је хтео да се сједини телом, а душом и духом уопште није хтео, али све добија одједном. Лако је раскинути телесну везу. Преспавао си и побегао, затим иди, тражи нову где хоћеш. Али духовна веза остаје. И затим ће жени бити нејасно: свом душом жели да заволи свог мужа, а не може. Испоставља се да је њена душа већ везана за друге људе и ове везе је вуку, не дају јој слободу. Њен случајни љубавник се опија негде далеко, а његова туга и чамотиња падају и на њену душу.
Могуће је раскинути ове старе везе. Али за то је већ потребно позвати Бога у помоћ. Треба се покајати за ове грехове, омрзнути их и Господ ће их раскинути. А има и људи који се читавог живота сећају својих авантура с насладом као дивног времена.
Сад сам више говорио о духовној страни губитка целомудрености. А сад хајде да погледамо овај проблем с тачке гледишта обичног здравог разума, како девојка треба да поступи ако стоји на ивици греха.
Неколико пута сам на исповести слушао баналне приче напуштених девојака које су попустиле својим младићима и пале с њима у блуд. Прича се развијала по истом сценарију. “Почињали смо да се свађамо. Он је говорио да га не волим и зато му не попуштам. Хтела сам да га задржим… Али убрзо након што се све догодило он ме је оставио.” Девојке, запамтите ове приче! Најбржи начин да се растанете од свог момка јесте да паднете с њим у грех блуда. На тај начин још нико никога никад није задржао.
Хајде да нацртамо таблицу и размотримо следеће варијанте: он је добар и он је нитков; попуштате му и чувате своју девственост.
 

  Ви попуштате Ви не попуштате
Он је добар    
Он је нитков    

 
Анализирајмо прву варијанту. Он је нитков, а ви попуштате. Одмах у квадратиће стављам два минуса. Као прво, изгубили сте своју невиност давши је неком пробисвету, као друго, он ће вас ускоро оставити. Код оваквих младића се од освајања вашег тела рађа само већи апетит. “Ову сам обрадио! А да ли ћу моћи ону?” Он за вас губи свако интересовање, ваша тврђава је пала, треба ићи, освајати другу на јуриш.
Друга варијанта. Он је нитков, а ви не попуштате. Цртам два плуса. Као прво, сачували сте своју невиност не давши је неком пробисвету. Као друго, он вас ускоро оставља, а ви из тога видите да сте се забављали с човеком који вас није достојан. Можда сте тужни због овог растанка, али треба да се радујете, пошто сте раскринкали ниткова. Јер ако вас оставља само због тога што му нисте дали оно што је он толико желео, ко је он? Њему нисте били потребни ви с вашим сложеним унутрашњим светом. Њему је било потребно само ваше тело. Он га није добио и отишао је да тражи место где ће добити оно што тражи. Пролазе обично два-три месеца, врло ретко да то траје пола године и недостојни удварач ће вас оставити.
А ако не попуштате, а ваш момак вас не оставља ни пола године, ни годину, значи да смо доспели у трећу варијанту: он је добар. Сетите се нашег разговора о томе како треба ступити у брак, тада смо такође говорили о томе да у односима треба сачекати најмање годину дана. Дакле, у трећој варијанти пишемо плус. Ви се уверавате у то да се ваш изабраник према вама односи с поштовањем, он цени вашу жељу да сачувате чистоту пре брака и престаје да наваљује. Ако се младић и пре брака односи према вама с поштовањем, можете да ликујете: вероватност да ће вам муж бити веран целог живота је врло велика. Њему сте потребни управо ви, а не ваш само телесни део. Пишем чак два плуса: први је да већ знате да је добар, други је чувате своју чистоту, своју целомудреност. Уопште, то је најбоља од свих ситуација. Само размислите: сазнајете о свом изабранику оно што се обично открива тек након неколико година заједничког живота.
Четврта варијанта. Он је добар, а ви попуштате. Овде стављам велики знак питања. Нико не зна како ће се даље развијати ваши односи. Шансе да ће све бити добро нису тако велике, јер су већ нарушени закони духовног живота. Овде нема јединственог сценарија. Али је врло вероватно да ће се после тога ваши односи покварити, можда се неће потпуно уништити, али ће бити другачији. Јер људска психологија је оваква: што јефтиније нешто добијамо тим мање то ценимо. Ви сте се лако растали од ваше чистоте, чувајте се, ваш вољени је неће ценити.
Једна парохијанка нам је пренела причу неке познанице о рођеном сину. Син ове жене је одрастао као леп, самопоуздан младић. Док је студирао, лето је наравно проводио код куће. Али мајци је то толико тешко падало, јер је видела колико је огрезао у развратни живот. Врло често је с друговима излацио по читаву ноћ, и спавао код њих у викендицама. Они су тамо по правилу тражили нове љубавне авантуре. Међутим, једном је дошао рано, не пред зору као обично. Притом је био врло љут и није хтео ни о чему да разговара. Од те ноћи се нагло променио, почео је мало да прича, често је размишљао о нечем свом, очигледно га је нешто мучило. Одгонетка је наступила кроз три месеца, кад је дошла јесен. Испоставља се да се те вечери упознао с једном девојком. Све је ишло као обично, већ се наслађивао пријатним проводом. Био је сигуран да је девојка у његовим рукама и да је на све спремна, али је одједном наишао на одлучан отпор. То је у његовој пракси било први пут. Први пут се замислио над тим да девојка може да цени своју чистоту. Кад је схватио да је ова девојка чиста и да није имала мушкараца јако се заљубио у њу. Без обзира на своје развратно понашање у дубини свог срца он је свеједно схватао да његова будућа супруга треба да буде невина. Ма с ким да је излазио, то је било само ради провода, а не ради породице. Мајка је целу тајну понашања свог сина схватила кад је рекао да се ускоро жени. Очигледно је да је схватио да скоро нема шансе да сретне другу чисту девојку.
 

  Ви попуштате Ви не попуштате
Он је добар ? ++
Он је нитков ++

 
Гледамо таблицу и доносимо закључак. Једини поуздан излаз у вашим компликованим односима с младићем је да чувате своју девственост. У том случају никад нећете бити на губитку.
Говорећи о последицама случајних блудних веза треба поменути појаву као што је телегонија. Отприлике пре 150 година одгајивачи коња који су стварали нове врсте коња ради побољшања њихове издржљивости одлучили су да спаре коња и зебру. Експерименти нису били успешни: није дошло ни до једног зачећа: ни кобила од мужјака зебре, ни зебри од расних ждребаца. Експерименти су прекинути и научници су се трудили да забораве на њих мислећи да је ствар завршена. Међутим, неколико година касније после спајања расних жребаца и чистокрвних мајки (које су за време експеримената биле с мужјацима зебри) почела су да се рађају ждребад на штрафте. Како је то могло да се догоди да не оставши у другом стању од мужјака зебре, родивши неколико пута ждребад од расних коња, кобила одједном рађа туђинца? Запањени научни свет је ову појаву назвао телегонија.
Ескперименти савременика Ч.Дарвина професора Флинта и Фелиска Ледантека као и других научника с другим животињама потврдили су овај феномен. Ф.Ледантек је написао књигу у којој је у глави под називом “Телегонија или Утицај првог мужјака” описао експерименте који су вршени. Само се одгајивачи паса практичари нису чудили, јер су одавно знали: ако се расна кучка макар једном споји с “џукцем” и чак ако услед тога не буде имала младунчад, касније нема смисла чекати од ње расне мужкаје.
Данас ово зна сваки одгајивач паса. Голубари то такође добро знају. Ако је голуб који није расан “нагазио” расну голубицу она се одмах убија зато што ће касније, чак и уз “најелитинијег” мужјака њено потомство бити деца без педигреа: или перје на репу не ваља, или не ваља боја кљуна, или нешто друго.
У наше време је настала парадоксална ситуација: за ову појаву, која има директне везе с рођењем пуновредног потомства знају само одгајивачи животиња. Иначе у Русији не би било најбољих раса животиња: ни расних тркачких коња, ни млечних крава, ни префињених самура, који дају најбоље крзно на свету.
Узгред речено, домаће крзно је освојило трећину светског тржишта крзна. Тада, пре 150 година, савременици су одмах почели да постављају физиолозима питање: “Да се овај ефекат телегоније не односи на људе?” Међутим, научнике већ није требало терати на истраживања. Почела су интензивна физиолошка, антрополошка, социолошка и статистичка истраживања, па чак и експерименти, разуме се, ако је постојала таква могућност. И после дугогодишњих многобројних разноврсних експеримената непристрасна наука је категорички изјавила: “Да, ефекат телегоније се односи и на људе и то у много јасније израженој форми него у животињском свету!”
Дакле, телегонија (од “теле” – далеко и “гонија” – рођење, порекло) – наука која тврди да на потомство женке у овој или оној мери утичу сви њени ранији полни партнери независно од тога да ли су имали децу или не. Познато је да су чак и неколико година после ванбрачних веза с члановима глумачке трупе на међународним фестивалима, великим спортским такмичењима, на градилиштима и ван њих наше Рускиње почеле да рађају децу од белих генетских здравих и савремених својих мужева “ни на мајку, ни на оца, већ на делију пролазника”.
Данас се већ појављују научна објашњења за то како гени партнера могу да се уткају у генетски систем жене. Истраживања су показала да ће жена, која чак није ни затруднела носити у себи јајне ћелије у које ће бити уграђени низови ДНК свих њених претходних полних партнера и она ће свом будућем потомству моћи да пренесе њихове гене заједно с генима дететовог оца.
Ево, управо се ту подигла завеса с тајне! Данас званична наука не признаје појаву телегоније, јер би то чврсто затворило врата за разноразне сексуалне револуције од којих се зарађује огроман новац.
 
Муж и жена
 
Млади пар одлучује да ступи у брак. Овде ћу истаћи следеће грехове против породице.
 
Грађански брак
 
Први грех носи потпуно погрешан назив “грађански брак”. Иако ми уопште није јасно зашто се уопште назива браком. То није брак него просто блудна заједница. За мене је нормална друга представа о браку. Постоји црквени брак – то је венчање, постоји законити грађански брак – то је регистрација у општини и постоји незаконити блудни савез. Размотримо последњу варијанту везе између мушкарца и жене. У даљем тексту ћу га против своје воље називати “грађанским браком”.
Млади људи размишљају на следећи начин: “Поживећемо заједно годину-две дана. Видећемо. Ако све буде добро – регистроваћемо се, а ако не – разићи ћемо се.” Безумници! Никада се нећете регистровати, сигурно ћете се разићи! Још пре две године кад сам почињао ове разговоре искрено сам говорио да не знам ни за један случај кад су се после грађанског брака људи регистровали. Време иде. Срео сам два таква случаја, али су они изузетак из правила. То су били парови који су дошли на разговор пре крштења свог детета. Скрећем пажњу на то да по правилу у грађанском браку нема деце. Каква деца ако одрасли не могу сами да се разаберу? Ако пар одлучује да има децу то значи да су њихови односи већ озбиљни и они се уче да се воле. И прво питање, које се онда поставља пред мушкарца и жену јесте регистрација у општини да би сопствени брак био законит.
Некада смо говорили да је брак као џак у који се убацују два оштра камена, а затим се тресу. Услед тога два камена се или избрусе (чврст брак) или два камена, сачувавши своју оштрину излећу из џака (развод). Права љубав се неће појавити док два камена не почну да се брусе. А какво брушење је могуће у грађанском браку? “Поживећемо мало заједно, али не заборави, чим ми се нешто не свиди, разићи ћемо се. Пази! Кофери су увек на вратима, чим нешто не буде у реду – одлазим.” “Супружници” се држе на приличном растојању, нико не жели да се бруси. Запамтимо да се права љубав у грађанском браку у принципу не рађа.
Једна од дефиниција љубави је следећа (одмах ћу је написати на табли). Љубав је одговорност. Каква одговорност? Дете разбија прозор у школи. А кога зову у школу да би га опоменули? Мајку! Дете је направило штету, а одговара мајка. Ето, то и јесте љубав према сину – одговарам за сваки његов корак. Иста одговорност се рађа између мужа и жене ако се они воле. Каква је одговорност у грађанском браку? Никаква! “Регистровати се значи пријавити мужа у стан, а кад се разведеш – нећеш моћи да га избациш.” Људи не желе да преузму чак ни најмању одговорност. Спаваћемо заједно, а остало је све одвојено, у осталом не одговарамо једно другом.
Чуо сам једну, како ми се чини, врло карактеристичну причу. Млад пар живи две године у грађанском браку. Изнајмљују стан у Дмитрову, засад немају заједничко домаћинство (намештај, судове). О деци засад не размишљају. Обичан савремени пар. Живе тако да у сваком тренутку могу лако да се разбеже. Она (не знам као да је назовем: женом не може да се назове, а љубавница је грубо) се разбољева од неке инфективне болести која може да има озбиљне компликације. Лежи у болници на инфективном одељењу три месеца. У току цела три месеца је цепала и бацала све од реда: он ниједном није дошао код ње зато што се плашио да ће се заразити.
 
Превара
 
У то да је превара очигледан грех нико не сумња. Зато ћу само мало прокоментарисати овај грех. На исповести прилично често имам прилике да чујем за преваре, али је најжалосније то како човек говори о својој превари. У речима звучи детињаста наивност. Понекад се чудим да тако нешто може да каже одрастао човек. “Жена ме не схвата. Одавно живимо заједно као туђинци, просто под истим кровом. А ево она (љубавница) ме схвата, она је врло осећајна, и с њом ми је тако лако.” Или се често чује од усамљене жене која се забавља с ожењеним мушкарцем: “Он је тако пажљив и брижан, али су између њега и жене затегнути односи, она га не схвата, а он је јако добар. Наравно, не може да остави породицу, а и ја не желим да је разрушим.”
У ствари, све је врло једноставно. То да га код куће не схватају је лаж. То да га неко туђи схвата боље него код куће такође није истина. Не може човек бити брижан ако вара жену! Не може љубавница мушкарца да схвата боље него рођена жена! Просто је удварати се туђинцу, сретати се с њим по два-три сата, и то не сваки дан – све то је на десетину пута једноставније него се удварати својој жени. Лако је бити љубазан за кратко време с љубавницом. Бити брижан муж и отац односно бити спреман да испољиш бригу 24 сата дневно је већ подвиг. Човек неће да понесе овај подвиг, а да га воле и хвале – хоће. Тако се појављују љубавнице. Али оне се појављују само због неспособности прељубника да заиста воли. Жена може да не буде уопште крива за превару мужа, није да га она не схвата, већ је он сам крив што не може да је воли. Она (жена) ову нељубав мужа схвата, а он (муж), то назива неразумевањем. Он би хтео да лежи на каучу, а да га жена слуша и хвали и да га још притом разуме.
А сироте усамљене жене слушају изјаве о неразумевању прељубника у њиховим рођеним породицама, наивно им верују и покушавају да макар мало угасе њихову жеђ за разумевањем и пажњом. Иако им женска интуиција говори да треба да се растану оне немају снаге. Али под хитно и обавезно се треба. Зато што овај мушкарац никад неће моћи да им да љубав, а да им исцеди душу, да им свашта обећа и да их разочара – колико год хоћеш.
 
Спремност на развод
 
Разводи су постојали и раније као ретки изузеци. Црква у неким случајевима допушта разводе као мање зло у поређењу с већим. На пример, муж је постао тежак пијаница, понаша се обесно, и да би се избегло веће зло (да не повреди дете у пијаном бунилу итд.) боље је развести се.
Ипак, развод је грех. Лакоћа с којом се данас људи односе према разводима понекад срозава брак до простог конкубината. “Па, ако ти се не свиђа да живиш са мном, хајде да се разведемо.” Што се лакше у друштву обављају разводи, тим слабији су бракови. Ако су брачни парови унутрашње спремни на развод, може се говорити о томе да је њихов брак већ пола разрушен.
Практично све што се говорило о грађанском браку може да се примени на супружнике који су регистраовали свој брак у општини, али притом сматрају развод најуобичајенијом стварју. Они исто као у грађанском браку не желе да се брусе и да сносе одговорност једно за друго, јер увек могу да се разведу и да се разбеже.
На разводе може да се односи све што се говорило о преварама. Човек не нашавши “разумевање” код својих ближњих мисли да ће га други разумети. Међутим, неразумевање од стране ближњих је повратна реакција на његову неспособност да воли. Човек се разводи, покушава да створи нову породицу, али се у њој све понавља, јер он не може да се ослободи свог егоизма.
До знатног дела развода долази 2-3 године после ступања у брак, исто толики део око 40-45. године. У оба случаја разводи су повезани с престројавањем у односима између мушкарца и жене који се неминовно дешавају, јер је породица жив организам, он раста и мења се. Млади брачни парови имају своја искушења. Они после брака постају блиски људи и упознају се као муж и жена, као отац и мајка. Већ смо то разматрали. Са 40-45 година се дешава још једно престројавање у свим односима између мужа и жене. Деца расту, она одлећу из родног гнезда, а и ако остају, свеједно су већ самостална и не захтевају бригу која је некада била потребна. Муж и жена се поново враћају једно другом. Овде почиње још једна у низ прелазних фаза у човековом животу. Телесна блискост у овом периоду игра мању улогу у односима и на први план излази душевна и духовна страна. И овде супружници схватају да су с ових страна слабо повезани. И у овом периоду се делимично понавља оно што је било међу супружницима кад су били млади, кад су се од момка и девојке претварали у мужа и жену. Поново труд, поново брушење, поново упознавање. Отуда и нови талас развода. Ако се не разведете, ако опстанете, значи све ће бити добро до саме смрти.
Разводи у четрдесетим годинама су сведочанство да су супружници заједно живели само из навике. Избрусили су се, навикли су се једно на друго за прве 2-3 године заједничког живота, па ипак! Њихова љубав је била у зачетку, тако је и остало. Подсећам да се љубав гаји захваљујући подвигу самопожртвовања, који човек стално носи у породици. Ако постоји подвиг – љубав ће расти. Ако нема подвига – остаје само навика. Нажалост, данас већина мање-више срећних породица живи управо овако – из навике.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Има се у виду пословица “Човек се дочекује по одећи, а испраћа по памети.”

Comments are closed.