NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Pravoslavni brak i porodica » JEDNOM ZA CEO ŽIVOT – RAZGOVORI SA SREDNJOŠKOLCIMA O BRAKU, PORODICI I DECI

JEDNOM ZA CEO ŽIVOT – RAZGOVORI SA SREDNJOŠKOLCIMA O BRAKU, PORODICI I DECI

 

JEDNOM ZA CEO ŽIVOT
Razgovori sa srednjoškolcima o braku, porodici i deci
 

 
Beseda 2
Kako stupiti u brak?
 
Vrlo je komplikovano pravilno stupiti u brak. Izbor supružnika treba da se učini jednom za čitav život. U idealnom slučaju ovde ne bi trebalo da bude promašaja. Ali, radi se o tome što nema metode koja bi garantovala da neće biti grešaka. Čak bih rekao sledeće: brak je uvek rizik, brak je uvek iskorak zatvorenih očiju.
Prilikom stupanja u brak čovek se susreće s određenim paradoksom, s dva nespojiva uslova, koja utiču na izbor. Evo u čemu se sastoji paradoks. Pišem na tabli dve protivrečne odredbe.
 
1. Treba što je moguće bolje upoznati budućeg supružnika pre braka.
 
Ali, s druge strane:
 
2. Nije moguće dobro upoznati budućeg supružnika pre braka.
 
Počeću od druge izjave. Zbog čega nije moguće istinski upoznati svog budućeg bračnog druga? Pre svega istaći ću da je upoznati drugog čoveka, pa čak i sebe do kraja praktično nemoguće. A ako sad govorimo o porodici treba reći da se u svakoj ženi nalaze tri potpuno različite žene i da se u svakom muškarcu nalaze tri potpuno razlitiča muškarca.
U skladu s razvojem odnosa između muškarca i žene ovi odnosi prolaze kroz tri osnovne faze:
 

Muškarac

Žena

 
momak devojka
muž žena
otac majka

 
Momak, muž i otac su potpuno različiti ljudi, iako se nalaze u jednom čoveku, svaki od njih ima svoju logiku ponašanja. Sam momak još uvek ne zna kakav će biti muž ili kakav će biti otac. Isto može da se kaže i za devojku. Dakle, razmotrimo sve ove faze.
Momak i devojka. Već dok se izgovaraju ove reči, na licima ljudi se po pravilu pojavljuju osmesi i čovek ima želju da doda: „momak i devojka, pečena kokoška“. To je najzabavnija, najveselija i najromantičnija etapa u odnosima između muškarca i žene. Za ovu etapu su karakteristične sledeće dve crte. Kao prvo, svako od zaljubljenih se iz sve snage trudi da sakrije svoje nedostatke; kao drugo, svako pokušava da pokaže sve svoje vrline, čak i one kojih nema, ali bi mogle da postoje.
Na primer, mladić poziva svoju verenicu na rođendan. Mladićeva majka pritom likuje. Napokon su iz sobe njenog dragog sina nestale pocepane čarape koje su ležale na sred sobe i ona starudija koja je stvarala „umetnički nered“ na njegovom radnom stolu, je uredno složena u fijoke. U mom životu se desio sledeći slučaj. Jednom sam morao da prenoćim u Moskvi kod poznanika. Dok smo pili čaj, kad je domaćin kuće izašao na trenutak njegova supruga mi je rekla: „Češće dolazite, suprug je tri dana pre vašeg dolaska počeo takvo spremanje stana kakvog nije bilo nikad ranije.“ Zaista, svi mi i uvek krijemo svoje mane od tuđih ljudi.
Devojka će se, pozivajući mladića na porodični praznik, potruditi da spremi nešto toliko neobično što još nije kuvala i što verovatno neće moći da ponovi kasnije. Možda devojka nije baš najbolja domaćica, ali će za vreme dok joj se mladić udvara postati takva.
Kad mladi par bude šetao večernjim gradom iz njihovih usta će teći nežan razgovor, sve grube reči biće na nako vreme isključene iz leksikona i razmatraće se tako uzvišene, plemenite teme koje mogu da padnu napamet samo zaljubljenima. I u ovoj želji da čovek izgleda bolji moguće je da ni u kome od zaljubljenih nema ni mrvice lukavstva, želje da prevari ili drugog prevede žednog preko vode. Prosto, u to vreme čovek zaista želi da izgleda bolji, čak i pred samim sobom.
Ali, koliko dugo se može šetati na mesečni? Prolazi vreme i momak i devojka stupajući u brak prelaze u novu fazu, oni postaju muž i žena. Postepeno, u toku kratkog vremena svi odnosi između njih se menjaju do neprepoznatljivosti.
Muž i žena. Da bismo se snašli u onome što se dešava s mladencima postaviću vam sledeće pitanje. Zamislimo situaciju: mladić, koji još uvek nije oženjen živi s mamom, tatom, bratom i sestrom u jednom stanu. Noću se budi i sprema se da ode u toalet. Otvara ormar i uzima odelo? Oblači paradne cipele i kravatu? Ne? Ali ako ode u gaćama i majci u tako nepristojnom izdanju mogu da ga vide majka i otac, sestra i brat! Šta kažete? Tačno!!! Čovek se ne stidi svojih bližnjih.
Sad slušajte šta se dešava s mladencima ubrzo posle braka. Oni postaju najrođeniji i prestaju da se stide jedno drugog. Kad devojka svraća po svog mladića pre šetnje on nikad pred nju neće izaći u gaćama „za po kući“ i pocepanoj majci. Inače će devojka prosto pobeći od ovakvog nevaspitanog ponašanja. Pred mamom čovek može da se pojavi u ovakvom izdanju. „Mama, nikako da mi zakrpiš majcu, eto i idem u pocepanoj.“ Kad postanu muž i žena mladenci jako mnogo saznaju jedno o drugom, saznaju ono što se ranije brižljivo skrivalo i sad se krije od tuđih ljudi. Međutim, oni sad više nisu tuđi, oni su – bliski rođaci, žena je bliža od majke, a muž je bliži nego otac. Sad će ženi biti upućene reči: „Sama nisi zakrpila, pa gledaj kako idem u pocepanom.“
Upravo posle stupanja u brak iz čoveka izbijaju sve njegove loše navike. Sad za vreme ručka može da uzme kutlaču i da počeše njom leđa, bez obzira na začuđeni pogled žene, može viljuškom da kopa uho. Sad se sve to može. Teško je zamisliti da mladić sedi s devojkom u kafiću i da tamo galantno joj se udvarajući odjednom počne viljuškom da čisti zube ili da kopa nos.
Ruski jezik je vrlo mudar i bogat, u njemu se ogledaju mnoge duhovne istine. Ko može da kaže šta znači reč „nevesta“? Ova reč se obrazuje od korena „vedeti“, „znati“. Dakle, „nevesta“ znači „neispitana“, „nepoznata“. Pre braka nijedan momak ne može da se pohvali da zna sve o svojoj devojci. Dok se čovek ne srodi s čovekom ne može ga upoznati.
Mlada još nije rođaka, ona je zasad delimično još uvek tuđ čovek, a žena je više nego rođaka, ona je jedno telo s mužem. Svima je već odavno poznato: najviše ljutnje i netrpeljivosti čovek izliva na najbliže ljude. Ako suprug na poslu zauzima visoku funkciju i u toku celog radnog dana, opšteći s ljudima suzbija svoju ljutnju i umor da pred tuđim ljudima ne bi loše izgledao, kod kuće iskaljuje na ženu i decu sve ono što mu se skupilo u toku dana Zašto da se stidi žene? Ona je žena – istrpeće, a deca u principu treba da poštuju oca i da ga se plaše. Znači, neka trpe i poštuju. I ispostavlja sa da mnogi naizgled fini ljudi kod kuće terorišu svoje bližnje.
Mnogi brakovi se raspadaju vrlo brzo, čim se mladenci makar malo pokažu jedno pred drugim.
Ali, pretpostavimo da supružnici nemaju mnogo loših navika ili da su slično vaspitani i da ničim ne šokiraju jedno drugo. Tada prelazak od momka i devojke na muža i ženu prolazi relativno lako. Prolaze dve-tri godine i po pravilu muž i žena prelaze na novi stadijum u svojim odnosima. Rađa se dete, i oni postaju potpuno drugi ljudi – otac i majka.
Otac i majka. Odnosi između muškarca i žene se ponovo menjaju i to vrlo ozbiljno. Pojava deteta se može uporediti s novim rađanjem porodice.
Šta se menja? Počeću od možda na prvi pogled ne toliko karakteristične, ali potpuno moguće pojave. U knjigama za mlade mame u kojoj se daju instrukcije stručnjaka za negu deteta može se naći sledeći opis pojave kao što je očeva ljubomora: on je ljubomoran na svoje dete. Postavlja se pitanje, zašto da bude ljubomoran? Pa to je njegovo dete, nije žena „zaglavila“ s nekim sa strane! Međutim, u suštini, ova pojava se ne rađa sama od sebe. Razmislimo zajedno. Muž je pre rođenja deteta svako veče dolazio s posla i sigurno je znao: kod kuće ga čekaju, žena je već ispržila njegovu omiljenu kajganu sa šunkom i spremna je da sluša supruga koji joj priča o svim događajima na poslu. Međutim, rađa se dete, muž dolazi kući i vidi: večera nije gotova, žena ga ne pita kako je proveo dan, i uopšte obraća malo pažnje na njega. Sva njena pažnja je usredsređena na dete. Do ozbiljne ljubomore s isterivanjem pravde i žalbi, naravno, ne dolazi tako često, ali izvestan rad na sebi da bi se smirio s ovim promenama mora da obavi svaki otac.
Vrlo dobro odnose razliku između oca i majke i muža i žene ilustruje jedna rečenica, koju je izrekao Sent-Egziperi. Uzgred rečeno, ko može da kaže, koje delo je on napisao? Barem najpoznatije… Da, tačno – „Mali princ“. Obavezno pročitajte, i to je poželjno da pažljivo pročitate ovu priču o malom dečaku koji je dospeo na Zemlju. Ona je u potpunosti posvećena ljubavi i prijateljstvu. U svom drugom delu Sent-Egziperi kaže: „Zaljubljeni (mislim da mi je u ruke dospeo ne sasvim uspešan prevod, tačnije bi bilo reći „oni koji vole“) nisu oni koji gledaju jedno u drugo, već oni koji gledaju u istu stranu. Zapamtite ovu rečenicu.
Zaista, dok u porodici nema dece u porodičnim odnosima dolazi do začaranog kruga – žena voli muža zbog toga što se on brine o njoj, a muž voli ženu zbog toga što se ona brine o njemu. Ovi odnosi nose na sebi pečat običnog egoizma. Na primer, poštujem svog imućnog komšiju zbog toga što mi on ponekad daje novac na zajam, a on mene poštuje zbog toga što pomažem njegovom sinu da se spremi za fakultet. Teško da se ovakvi odnosi mogu nazvati nesebičnim prijateljstvom. To će pre biti poslovni odnosi na obostranu korist. Isto može da bude i među supružnicima. Ti meni, ja tebi. Ali, ako u ovakvim poslovnim odnosima jedan bračni drug nešto ne da u potpunosti, drugi može uvređeno da kaže: „Kako ti meni, tako i ja tebi.“ Uzajamne uvrede će rasti, uskoro će sazreti skandal itd. Ovakav savez je vrlo labav.
Savršena ljubav počinje da se pojavljuje upravo onda kad supružnici počinju zajednički da vole trećeg, da se zajedno brinu o njemu i da se trude na njegovom vaspitanju. Dve ruke nećemo nazvati majstorskima onda kad one nauče da jedna drugoj seku nokte i da mažu jedna drugu kremom, već onda kad u jednoj ruci bude materijal, a u drugoj dleto i kad se kao rezultat zajedničkog, skladnog kretanja dve ruke rodi umetničko delo.
S pojavom dece odnosi između supružnika se obavezno vrlo ozbiljno menjaju. Naročito sam toga postao svestan posle rođenja trećeg deteta. S prvim detetom je supruga manje-više izlazila na kraj, zatim je dolazila i baka u pomoć, s drugim je ponovo na nekoliko najtežih meseci došla baka. Ali prvo vreme posle rođenja trećeg deteta nam je bilo jako teško i niko nam nije pomagao. Jednom kad je dete imalo oko mesec dana vratio sam se kući posle mnogih poslova u hramu. Vraćam se i razmišljam otprilike ovako: „Evo, sad ću da dođem, sešću, posedeću jedno pola sata, poješću nešto, bar ću se malo odmoriti.“ Međutim, čim sam seo popadija mi je prišla izgovarajući sledeću rečenicu: „Slušaj, kad dođeš kući odmah treba da uđeš u kuhinju i da vidiš da li je oprano sve posuđe. Treba da odeš u kupatilo i da vidiš da li je opran veš. Treba da pogledaš u sobama da li je sve sređeno. Treba stalno da gledaš kako bi mogao da mi pomogneš!“ Naravno, prvo sam negodovao u sebi i čak sam pokušao da zaodenem ovo negodovanje u reči, ali sam ubrzo shvatio da svejedno neću biti u pravu, jer supruga se za ceo dan umorila barem isto toliko kao ja, a nije baš lako obavljati kućne poslove kad je jedno dete u rukama, a dvoje jurcaju unaokolo. Eto, tada sam shvatio da naša kuća više nije prijatno gnezdašce u koje mogu da dolazim da bih se odmorio posle napornog dana. Sad je kuća mesto drugog posla.
Zapamtimo ovo. S pojavom dece kuća postaje mesto drugog posla. Muž je pošteno odradio osam sati pored struga, dolazi kući, a tamo počinje novi posao – pranje sudova, veša, sređivanje, čitanje knjiga, igranje s decom itd. i t.sl. I ovaj posao je mnogo odgovorniji. Ako u fabrici i napraviš škart on može da se popravi, a ako i ne popraviš, svejedno nećeš trpeti ti nego onaj ko bude koristio tvoj proizvod. Ali ako loše vaspitaš decu, od toga ćeš upravo ti morati da trpiš i to do kraja svog života. Može se navesti sledeća slika. Porodica pre rođenja dece predstavlja dva mlada ždrebeta, koja pasu na zelenoj livadi i graju se. A porodica posle rođenja dece jesu dva tegleća konja upregnuta u kola koja vuku prljavim razlokanim putem. Ako jedan konj odbije da vuče teret, drugi će ulagati dva puta više snage. A mnogi posle divne zelene livade nimalo ne žele da se uprežu u kola.
Prvo smo razmatrali drugu od dve protivrečne tvrdnje, koje su napisane na tabli. Pokušao sam da objasnim zbog čega je teško upoznati čoveka pre braka, zbog čega prilikom stupanja u brak uvek postoji rizik da će čovek pogrešiti u pogledu drugog čoveka. Sad porazgovarajmo o tome kako da smanjimo ovaj rizik. Kako se ipak može više saznati o budućem bračnom drugu?
Dakle, u svakom čoveku sede tri potpuno različita čoveka: momak, muž i otac. I devojci nije nimalo lako da prepozna kakav otac će biti njen mladoženja. Međutim, upravo ovde se može videti prvi recept, koji pomaže da se pravilno stupi u brak. Ovaj recept sam čuo od jedne poznanice. Imala je 19 godina, spremala se za brak s 46-godišnjim muškarcem, koji je iza sebe imao već dva neuspešna braka. Dugo je razmišljala pre nego što se odlučila na ovaj korak. Na kraju je postavila sebi pitanje i odgovor na njega je sve konačno rešio. Upitala je sebe: „A da li ja želim da ovaj čovek bude otac moje dece?“ Odgovorila je: „Da!“ – i bez sumnje stupila u brak uprko protivljenju rođaka. Pitanje zaista treba postaviti samo ovako: „Ne tražim muža za sebe, već oca za svoju decu!“ Za sebe se obično traži onaj s kim je zanimljivo otići u diskoteku, s kim se može prošetati ulicom da drugarice pozavide. A za svoju decu nađimo ipak nekog boljeg, možda ne najbogatijeg i najlepšeg, ali najpouzdanijeg.
Zato, birajući sebi muža treba da se potrudite da zastanete i da se upitate: „A da li ja želim da ovaj čovek bude otac mog deteta? Da li želim da on vaspitava mog sina? Da li želim da moj sin liči na njega?“
Drugi recept je vrlo prost. U Trojice-Sergijevoj Lavri ima mnogo iskusnih duhovnika, odnosno sveštenika kod kojih ljudi dolaze za savet u duhovnom životu. I ovi duhovnici obično daju blagoslov da se postupi na sledeći način: od poznanstva do braka neka prođe najmanje godinu dana. Zašto tako mnogo? Supruga i ja već posle pola godine nismo imali nikakvih sumnji, prosto smo čekali sledećih pola godine da možemo napokon da se venčamo.
Pokušaću da objasnim zašto je potreban prilično dug period radi međusobnog proveravanja i kako ovo vreme treba provesti. Sad se obraćam ženskoj polovini razreda. Navedite mi osobine koje mora da poseduje vaš budući muž. Diktirajte, a ja ću pisati na tabli.
 
Dobar
Jak
Pametan (po mišljenju većine devojaka
Lep (ovo nije obavezna osobina)
Veran
 
Hajde da analiziramo makar ove osnovne crte karaktera. Počeću od vernosti. Zamislimo sledeću situaciju. Devojka dolazi kući i kaže mami oduševljenim glasom: „Mama, juče sam se upoznala s jednim mladićem! On je tako veran! Sutra ću se udati za njega!“ Smešno, zar ne? Vernost se proverava godinama. Ovde možda neće biti dovoljna samo godina dana. Neko od prisutnih kaže: „Kod drugih ljudi se možemo raspitati o njegovoj vernosti, na primer, kod njegovih drugova.“ Teško! Kao prvo, o svom drugu niko neće reći ništa loše, a ako neko i kaže, verovatno prosto hoće da vas preotme drugu. A i ispada da ćete nekom drugu verovati više nego svom momku. Nije logično!
Sve karakterne osobine kao što je vernost, se ili proveravaju, ispituju godinama, ili mogu da postoje podmetanja, koja naizgled poprimaju obličje dobrih osobina. Pogledajmo ostale osobine koje su napisane na tabli.
Dobar. Ovde čovek treba da se nauči da razlikuje istinski dobrog čoveka od „dobričine“. Šta mislite da li je dobra majka, koja detetu na svako njegovo cičanje da bombonu? Ne! To je loša majka, zato što ona daje bombonu samo da bi dete zaćutalo, da je ne bi uznemiravalo svojom vikom. Umesto truda na vaspitanju deteta – u pitanju je „dobar“ postupak kojim se ona izbavlja deteta čineći ga razmaženim i nanoseći štetu njegovoj duši. Zaista dobra majka će reći strogo: „Sedi, prvo pojedi supu, a onda ćeš dobiti bombonu!“ Potrebno je vreme da bi se dobar razlikovao od „dobričine“.
Jak. Divno je ako je muž jak. Ali koliko često se pod maskom snage ne krije samo snaga, već još i drskost i bezobrazluk. Naravno, devojci je prijatno da se prošeta s mladićem čije se ruke stežu u pesnice čim vidi nekog mangupa da bi zaštitio svoju dragu. Ali ako ona ne pogleda pažljivo kako se, na primer, predmet njene ljubavi odnosi prema svojim roditeljima šanse da će pogrešiti su vrlo velike. Ako je njen momak bezobrazan prema svojim „matorcima“, to nije snaga, to je već bezobrazluk. I jednog lepog dana u njihovom porodičnom životu posle jednog u nizu skandala, pesnice se neće stegnuti kad vidi mangupe, već kad vidi svoju ljutu i neposlušnu ženu. Da li će momak poštovati ženu ako ne poštuje oca i majku? Za to postoji mala verovatnoća. Stoga ne trošite godinu dana poznanstva u prazno provodeći je bilo gde, izbegavajući roditelje koji vam navodno smetaju da se naslađujete time što ste zajedno. Češće odlazite u porodicu vašeg izabranika i pažljivo gledajte ne samo na to kako vam se on udvara, već i kako se ponaša prema bliskim ljudima, jer se njih više ne stidi. Upravo ovde se i može videti slika vaše buduće porodice.
Pametan. Pametan muž je takođe odlična stvar. Međutim, postoji prava i lažna mudrost. Kao prvo, ne treba mešati mudrost i obrazovanost. Nepismen čovek može biti mnogo mudriji od učenog. U porodici se traži posebna mudrost. Ni iz daleka ne mogu svi da znaju i da razumeju gde u konfliktu treba popustiti, a gde insistirati. Uočiti ovakvu mudrost u čoveku je podjednako teško kao uočiti vernost. Ona se može zapaziti tek kad čoveka znaš dugo godina.
Obrazovan muž takođe nije loša stvar. Ali samo onda kad je znanje bez primesa odvratne osobine duše kao što je nadmenost. Znanja često nadimaju čoveka. I ispašće da je devojka htela da se uda za pametnog, a udala se za nadmenog. A kad muž shvati da žena ne može da razlikuje Štrausa od Hajdna ili Delakroa od Kloda Monea možda će se odnositi prema njoj s nadmenom snishodljivošću.
Uzgred rečeno, treba dodati da nadmenost i sama po sebi stavlja masku pameti, čak i ako pameti nema. Vrlo dobro se sećam jednog mladića koji je na prvim susretima zapanjivao svojom sposobnošću da sve analizira s izrazom pravog znalca. Ovo je odmah izazivalo poštovanje prema njemu. Međutim, kasnije se ispostavljalo da nema pojma o predmetima o kojima tako važno diskutuje. I posle nekoliko meseci poštovanje skoro svih poznanika prema njemu, koje se rodilo na početku zamenjeno je razdražljivošću, pa čak i prezirom. Bolje će biti ako se devojka dobro prouči mladoženju pre stupanja u brak nego da se posle muči živeći s nadmenim neznalicom.
I, za danas poslednja osobina budućeg muža – lepota. Krajnje sam solidaran s onima koji smatraju da ova osobina za muža nije obavezna. Lep muž je opasna stvar. Lep mladić (isto kao i devojka) je po pravilu razmažen pažnjom suprotnog pola. Zato je velika opasnost kad se u porodici rodi dete i supruga svu svoju pažnju prenese na njega, suprug će zbog nedostatka pažnje na koju je navikao i nehotice početi da je traži sa strane. Izlaz je jedan – uveriti se u njegovu vernost. A ovo se, kao što smo na početku već govorili, proverava godinama. Lep i veran muž – šta može biti bolje? Međutim, nažalost, to je vrlo retka kombinacija.
Sve o čemu sam ranije govorio o stupanju u brak podrazumeva da stupate u brak iz zaljubljenosti. Međutim, to nije jedini način da se stupi u brak. Ispostavlja se da čovek može da se oženi ili da se uda prekočivši ovaj stadijum. Nekada se slično dešavalo vrlo često kad je na primer, devojka videla svog mladoženju prvi put tek u hramu za vreme venčanja. Nije slučajno da ne postoji ne samo izraz „udavati se“, odnosno udavati se sama, već i izraz „udavati“, kad devojku udaju i niko je naročito ne pita.
Navešću priču mitropolita Venijamina (Fedčenkova), koja je navedena u njegovim memoarima, o tome kako je pradeda oženio njegovog dedu.
 
„Mama mi je pričala da se njenom mamom, bakom, naš deda nije oženio po svom izboru, već po volji roditelja – kao što se to obično činilo u stara vremena u prostim seoskim porodicama i kliru. Stvar je stajala ovako. Jedne zimske večeri dedin otac đakon Vasilije (Orševski) dolazi kući; a deda Nikolaj, tada još mladić (koji zbog nečega nije završio bogosloviju) leži na peći.
„Nikola, hej, Nikola!“ kaže otac našem dedi.
„Šta je bilo, oče?“ interesuje se momak.
„Evo, od oca Vasilija (u ovom selu, Orševki, bio je drugi đakon, koji se takođe zvao Vasilije) hoću da ti uzmem Nadeždu za ženu.“
„Oče! Onu rošavu?“ protivi se nezadovoljni i neslobodni mladoženja. A baka je u detinjstvu preležala boginje i na njenom licu je ostalo nekoliko krupnih ožiljaka, koji uopšte nisu kvarili njeno lice.
„Šta?!“ prognevio se pradeda. „Šta kažeš? Zar sam ti ja neprijatelj, a ne otac? Znam koga ti biram! More, silazi s peći!“
Deda je sišao, a otac je uzeo rogač (kojim su u peći kod nas stavljali čanke i livene lončiće i „očitao mu lekciju.“
„Oprosti, oče,“ zamoli deda. „Neka je i rošava, neka je i kriva, neka bude kako kažeš!“
I uzeli su se. I kako je mudar bio izbor: deda je bio nemirnog karaktera; kasnije je pio jako mnogo vina. I eto, tako nemirnom momku Gospod je poslao izuzetno smirenu ženu Nadeždu. I ona se nikad nije žalila, nikad nije roptala na dedu: uvek je bila tiha-pretiha, ćutljiva i krotka.“
 
Ovo se može nazati brakom iz računa, ne iz materijalnog, već iz duhovnog računa. Dešava se da je čovek već spreman da stupi u brak, ali ne može da nađe sebi nevestu. Verujući mladi ljudi se ponekad u takvim slučajevima obraćaju iskusnim duhovnicima i mole za pomoć. Sveštenik može da posavetuje: „Evo, vidiš devojku, idi, upoznaj se.“ Duhovnik znajući ovu devojku ne samo spolja, već poznajući njeno unutrašnje stanje zahvaljujući ispovesti pomaže mladiću da načini dobar izbor. Znam nekoliko ljudi koji su upravo tako stupili u brak, oni su sad sveštenici i njihovi brakovi su jako dobri. Ovi parovi su praktično ne znajući jedno drugo, preskačući fazu momka i devojke bez ikakvih dugih udvaranja postajali su muž i žena.
Još jedna, sad već poslednja priča na datu temu, čuo sam je od jednog moskovskog sveštenika o njegovom drugu iz razreda iz bogoslovije. Da bi postao sveštenik, za šta se sprema svaki bogoslov, on treba da bude ili monah ili oženjen. A dok čovek ne načini ovaj izbor neće biti rukopoložen za sveštenika. Zato se često dešava da se školovanje u bogosloviji završava, mladić je već na poslednjoj godini i treba da razmišlja o sveštenstvu, a nema odgovarajući par za stupanje u brak. Jedan bogoslov je postupio na sledeći način. Pomolivši se i zamolivši Boga za pomoć odlučio je: „Idem u Trojicku crkvu (glavni hram Trojice-Sergijeve Lavre u kojoj se nalazi Moskovski bogoslovski fakultet) i upoznaću se s prvom devojkom koja iz nje izađe.“ Tako je i uradio. I Gospod mu je zaista poslao vrlo dobru popadiju. Brak je bio vrlo srećan, rodilo im se osmoro dece. Međutim, naravno, da bi se čovek odlučio na ovakav korak treba da ima veliku veru u pomoć Božiju. I ne može se reći da je postupio nerazumno. U njegovom postupku je takođe postojala duhovna računica. Jer nije išao da bira nevestu na vratima restorana, već na vratima hrama, i zato nije našao neku vetropirku, već duboko verujuću ženu.
Dakle, to je još jedan recept. Može se stupiti u brak i iz duhovne računice, bez zaljubljenosti i udvaranja. Duhovna računica se sastoji u tome što čovek računa na iskustvo starijih (na primer, roditelja), duhovnika ili neposredno na pomoć Božiju. Međutim, ovaj recept može da se primeni samo na verujućeg čoveka.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *