NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » JEDINI ČOVEKOLJUBAC

JEDINI ČOVEKOLJUBAC

 

JEDINI ČOVEKOLJUBAC
 
NEOBIČNA PROSLAVA PRVOG ROĐENDANA ČOVEKOLJUPCA
 
Ima ljudi koji osećaju plemenitu žalost zbog toga što je veliki Gospod i Spas naš bio primoran roditi se u onako ubogim okolnostima: izvan grada, u podzemlju, u ovčijem stanu, bez ikakve udobnosti građanskog života. Bez sveće, bez vode, bez stola i stolice, bez postelje i posuđa, bez suseda da dovičeš i poišteš. Ništa osim sure masivne stene odasvuda, sa poniskim grubim jaslima i nešto slame u jaslama. Teskoban stan, a prostrana grobnica. Zaista, ova plemenita žalost dobrih ljudi bila bi opravdana, kad se ne bi znalo ono što je ubrzo sledovalo Njegovom rođenju te iste noći. A ono što je sledovalo potpuno opravdava ono što je prethodilo, kao što uvek biva u delovanju Božjem.
Šta je sledovalo? Sledovalo je proslavljanje Hristovog rođenja, kakvo ni jedan čovek od postanja sveta nije imao. Javio se najpre angel Božji, uputio pastire da idu u onu njihovu pećinu i vide ko im se rodio. Potom javila se vojska od angela sa čudesnom pesmom. Onda je nastalo veselje pastira. I celo to slavlje završeno je tek pojavom neobične zvezde nad pećinom i dolaskom mudraca sa Istoka na poklonjenje „novom caru“ (Mat. 2, 1-2).
Promislite, da li bi se sve ovo moglo dogoditi, da se On rodio u gradu. Da se, recimo, našlo mesta u Vitlejemu za svetu porodicu u nekoj gostionici ili hanu ili privatnoj kući, gde oni nikako ne bi mogli biti sami u celoj zgradi, nego sa mnogim drugim licima, odraslim i decom, u gunguli stešnjeni u jednom uglu jedne sobe. Kako bi pastiri ušli u grad, kad su gradske kapije u ono vreme bile noću zatvorene, i na kapijama straža? Kako bi masa naroda tumačila, na koga se odnosi pesma angelska? I kad bi neobična zvezda stala nad gostionicom, gde se smestilo pedeset ili sto lica, kako bi istočni mudraci saznali koje je novorođeni car? Zar se ne bi u to umešala i rimska policija? I zar ne bi nastala gužva i nered? I mesto da se odigra božanstvena drama, odigrao bi se farsa ili burleska.
Ne, ne, nema ni malo mesta žalosti. Sve je bilo kako je najbolje moglo biti, ne po ljudskom saobraženju nego po Božjem. Gospod se morao roditi u zasebnom domu; morao je biti On sam u tom domu. A taj dom morao je biti neograđen zidovima i bez ikakve straže, bez katanca na vratima i bez komšiluka, u polju blizu prostih i nezlobnih, a izvan grada i gradske sofistike. Tako se samo moglo pouzdano znati, da sve što se neobično događa, događa se zbog Njega. Zaista „veliki si Bože, i čudna su djela Tvoja“ (Psal. 92, 5).
Pastiri čuvahu stražu kod stada svojega. U ono vreme behu velike šume oko Vitlejema, sa proplancima i pašnjacima za stoku. I beše divljih zverova, kao nekad u vreme Davida. Sam David je pričao caru Saulu, kako su mu lavovi i medvedi rastrzali ovce, i kako ih je on odbijao i ubijao (I Sam. 17, 34). Zbog toga su pastiri morali noću držati stražu kod stada svojega. Naslonjeni na svoje kukaste štapove, kakvi se i danas vide kod čobana Grka i Crnovunaca, oni su s vremena na vreme dovikivali drug druga, da ne bi zaspali i da bi zverove plašili. Ni slutili nisu, da će te noći oni prvi videti ono „što su mnogi proroci i carevi želeli vidjeti (Luka 10, 24).
Najednom jaka svetlost javi se „i slava Gospodnja obasja ih“ (Luka 2,9). Usred te svetlosti, belje od sunčane, videše pastiri angela Božjega i vrlo se uplašiše. To beše onaj isti arhangel Gavril, koji je devet meseci ranije javio Mariji u Nazaretu, da će roditi sina. Njegova se reč ispunila te noći, i on bi poslat od Boga pastirima, da njih učini prvim svedocima na zemlji toga čudesnog događaja. I ohrabri angel uplašene pastire. Ne bojte se, nego radujte se. Jer vam javljam veliku radost, koja neće biti samo vaša nego vascelog Božjeg naroda. Eno rodio se očekivani Mesija, Spasitelj, Hristos Gospod (Luka 2, 10-12). Idite i vidite u pećini dete povito gde leži u jaslima. I opet vam kažem, radujte se, jer se raduju i nebesa i sve angelske sile zajedno s vama. Evo pogledajte i čujte!
U tom trenutku javi se mnoštvo nebeske vojske, i ta vojska angelska proslavljaše rođenje Boga Čovekoljupca slatkoglasnim nezemaljskim pojanjem. I kakva neobična pesma:
„Slava na visini Bogu
I na zemlji mir,
Među ljudima dobra volja“ (Luka 2, 14).
Samo je bezgrešni Adam u Raju mogao čuti slično nebesno pojanje, ali od onda niko do pastira vitlejemskih. Videli su nebeske vojske Isaija i Jezekilj i Mihej, ali u daljini, oko prestola Svevišnjega na nebesima (Car. 22, 19; Isa. 6, 1-3). No ovde se nebesna vojska spustila na zemlju, sa svojim carem, i otpevala pesmu u Njegovu počast, ne pred nekom odabranom publikom nego pred najprostijim od prostih. Pre te tihe noći nigde se na crnoj zemlji nije video tako veličanstven hor niti se čula takva pesma. A ta pesma je u isto vreme i programatična za novorođenog Mesiju:
Prvo treba slaviti istinitog Boga, koji je na visini, a ne zemaljske idole. Od istinskog slavljenja istinitog Boga zavisi mir na zemlji i dobra volja među ljudima. Sam sobom On je vaploćena slava Božja; On je Knjaz mira i mir naš; On je dobra volja i ljubav među ljudima. Sa ovim logičnim programom Bog – Logos raskopaće antilogična dela đavolska. Zato je On dostojan slave i pohvale od neba i od zemlje.
Kada su angeli završili svoj deo proslave, udaljiše se u svoje nebesne obitelji. Tada pastiri potekoše kao na krilima ka pećini. I nađoše sve kako im je angel rekao. I mali pastiri ovaca pokloniše se velikom Pastiru ljudi. Pa puni veselja vratiše se svome stadu pevajući i slaveći Boga (Luka 2, 15-20).
Tako je na jedinstven način proslavljeno rođenje Jedinstvenoga. Ne u žderanju i pijančenju, i ne u smehu i kikotu, nego u duhovnoj radosti i uzvišenom duhovnom slavopoju.
A Marija kad ču od pastira o svemu šta se dogodilo „čuvaše sve ove riječi i slagaše ih u srcu svome“ (Luka 2, 19).
Znala je ona mnogo više od pastira. No sve je držala u sebi pod zlatnim ključem devičanskog ćutanja.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *