NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » JEDINI ČOVEKOLJUBAC

JEDINI ČOVEKOLJUBAC

 

JEDINI ČOVEKOLJUBAC
 
MOĆ DODIRA SA HRISTOM
 
Od uvek i svuda ljudi su verovali u moć dodira, u lekovitosti ili pogubnost dodira. U Mojsejevom zakonu napisana je ona stroga odredba: „Ko se dotakne čega nečistoga, bilo nečista čovjeka ili nečiste životinje ili kojega mu dragog gada nečistoga, pa jede mesa od žrtve zaklane Gospodu, taj da se istrijebi iz naroda svojega“ (III Moj. 7, 21). S druge strane, dodirom se davao i primao blagoslov. Tako, dodirom svojih ruku blagoslovi Isak Jakova, a Jakov blagoslovi sinove Josifove položivši ruke na glave njihove (I Mojs. 48). U Novom Zavetu blagosiljan je dodirom, lečen je dodirom, davanje blagodati rukopolaganjem, nije se smanjilo nego se vrlo povećalo. Kroz svu istoriju Crkve Hristove do danas održala se ta praksa, po ugledu na Hrista i apostole, a u najpunijoj meri u crkvi pravoslavnoj.
Lekovita moć dodira sa Isusom prosto je zadivljujuća. Dok se lekari ovoga sveta trude i muče danima i godinama da izleče jednog bolesnika, Isus je lečio trenutno svakoga samo dodirom svojih ruku. Kao da je telo Njegovo bila apoteka lekova od svih bolesti.
Tašta Petrova imaše veliku groznicu treskavicu i ležaše u postelji, „I moliše Ga za nju“ (Mat. 8, 15). A Isus bez reči „prihvati je za ruku, i ona ustade i služaše mu“ (Luka 4, 38).
Sva tri prva jevanđelista saopštavaju o pojedinačnom i masovnom isceljenju ljudi dodirom ruku Isusovih ili Njegovih haljina. Tako Marko priča: „Navaljivahu na njega koji god bijahu nakaženi bolestima da ga se dotaknu“ (Marko 3, 10). A Matej: „Donesoše k njemu sve bolesnike, i moljahu da se samo dotaknu skuta od njegove haljine, i koji se dotakoše ozdraviše“ (Mat. 14, 35-36). I opet Marko: „I kuda god iđaše u sela ili gradove ili palanke, na raskršćima metahu bolesnike i moljahu Ga da se barem skuta od haljine Njegove dotaknu; i ozdravljahu svi koji ga se doticahu“ (Marko, 6, 56). A Luka: „A kad sunce zahođaše, svi koji imadijahu bolesnike od raznijeh bolesti dovođahu ih k njemu, a On na svakoga od njih stavljaše ruke i isceljivaše ih“ (Luka 4, 40). Sve bez reči. Samo dodirom. Još Luka govoreći o događaju u Getsimaniji, kada sluge poglavara svešteničkih dođoše da uhvate Isusa. Jedan od učenika potrže nož te otseče uho jednom od slugu. O tom govore svi jevanđelisti. A Luka kaže: „A Isus dohvativši se do uha njegova iscjeli ga“ (Luka 23, 51). Dodirom, bez reči.
Slučaj isceljenja žene krvotočive sva tri jevanđelista opisuju opširno. Žena neka guraše se kroz gustu gomilu ljudi što se tiskahu oko Isusa, da bi se tako dotakla, nečujno i nevidno, Njegove haljine. Iako ona beše na nogama i hođaše bez podrške, njena bolest bila je i teška i ružna i dugotrajna. Dvanaest godina bolovala je ona od tečenja krvi iz donjega tela svoga. „I veliku je muku podnijela od mnogijeh ljekara, i potrošila sve što je imala, i ništa joj nisu pomogli, nego još gore načinili“ (Marko 5, 26). Savesni ili nesavesni lekari godinama davali su joj lek za lekom, činili što su znali i naplaćivali koliko su hteli. Na kraju dvanaest godina lekari su je napustili kao još težu bolesnicu i krajnju siroticu. U mraku njenog očajanja zasvetlila se samo jedna sunčana zraka, i to je bila vera u Isusa. Čula je ona o Njegovim čudesnim delima, a verovatno i videla je i nekog isceljenog bolesnika. Govorila je u sebi: „Ako se samo dotaknem haljina njegovijeh, ozdraviću“ (Marko, 5, 28). Zato se ona tiskala kroz narod. A i da mu je mogla nesmetano prići, stidela bi se, kao i svaka žena sa Istoka, da mu pred narodom kaže od kakve teške bolesti boluje. Zato je govorila da ju niko ne čuje, samo da mi je da se dotaknem Njegove haljine, samo toliko, koliko da ne zna ni On, ni narod. I dotače Ga se i ozdravi. „I odmah presahnu izvor krvi njezine, i osjeti u tijelu da ozdravi“ (Marko 5, 2), Bez lekova i troškova i mučenja dvanaest godina, posta bolesnica zdrava. A sad samo da pobegne.
Da ni On niti ko dozna. Ali uzalud, kćeri čovečija, od Sveznajućeg se ne pobeže.
– Ko se to dotače mojih haljina? upita Isus učenike svoje. A oni mu kao sa ironijom odgovoriše: „Učitelju, narod te opkolio i gurka te, a ti pitaš: ko je to što se dotače mene“ (Marko 5, 30-31)?
– Ja osetih silu koja izađe iz mene, ko se to dotače mene? nastojavaše Isus.
Žena videvši da se ne može sakriti što joj se dogodi, uplaši se veoma, pa sva drhteći pade na kolena pred Isusa i kaza mu svu istinu.
– Kćeri, reče joj Isus, vjera tvoja pomaže ti; idi s mirom, i budi zdrava od bolesti tvoje (Mark. 5, 32-34; Mat. 9, 20-22; Luka 8, 43-48).
Zašto joj reče: Budi zdrava od bolesti tvoje, kad je ona već postala zdrava? Hoće da kaže: budi zdrava za uvek od te bolesti tvoje; ne boj se da će se povratiti, samo drži tu veru.
Navodimo opširnije ovaj primer kao karakterističan za mnoge, ili za sve bolesnike koji se dotakoše Isusa i ozdraviše. Prvo, njihovo nepouzdanje u pomoć ljudi; drugo, njihova vera u Isusa, i treće: sila, celebna sila, koja izlažaše iz Isusa pri dodiru sa njegovim telom ili haljinama.
I danas. Ne traže li i danas isceljenje milioni hrišćana širom sveta kroz dodir Hristovog duha dušom svojom, ili Hristovih haljina rukama i usnama svojim? Da, i danas se tiskaju k Njemu svi, kojima zemlja i sinovi zemlje ne mogu da pruže leka. Dodiruju i celivaju stene crkvene, ikone, krstove i odežde svešteničke kao haljine Hristove, i dobijaju zdravlje po veri svojoj.
 
Svako svoje delo, Vladika Nikolaj je završavao rečima: KRAJ I BOGU SLAVA. Na žalost, ova knjiga – JEDINI ČOVEKOLJUBAC ostala je bez uobičajenog završetka.
Gospod je iz ovog sveta i života pozvao Vladiku i delo je ostalo nedovršeno. Napisao je 19 glava. a knjiga je trebalo da sadrži preko 50 glava.
Umesto Vladike, na kraju ove knjige i na kraju ove edicije IZABRANIH DELA VLADIKE NIKOLAJA, prinosimo Bogu slavoslavlje vozglasom:
SLAVA BOGU NA SVEMU I ZA SVE!

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *