NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » JEDINI ČOVEKOLJUBAC

JEDINI ČOVEKOLJUBAC

 

JEDINI ČOVEKOLJUBAC
 
DA BUDETE SINOVI BOŽJI
 
U produženju svoje Nagorne Besede Isus upoređuje staru zakonsku pravdu sa pravdom koju On objavljuje.
„Rečeno je starima, – a ja vam kažem“. Ko je rekao kome? Rekao je On isti Bog – Logos u staro vreme, a rekao je jednoj izabranoj ali malenoj grupi ljudskog roda, koju je On kroz milenijume vaspitavao, da kao sveća svetli u tami beslovesnog sveta, dokle se On sunce pravde ne javi i osvetli ga novom i silnom nebesnom svetlošću.
Stari zakon nije bio pogrešan, ali je bio mlečna hrana za detinji uzrast, a ne tvrda hrana za odrasle. Pa kako će uvek biti ljudi koji ostaju pri detinjem uzrastu, to će i taj stari zakon ostati u važnosti „dokle nebo i zemlja stoji“ (Mat. 5, 18). On je uglavnom negativan i preteći, kako i priliči za decu. Ne smeš činiti ovo; ne smeš činiti to i ono, govori se deci. Ne smeš imati mnoge bogove, niti klanjati se idolima, niti ubiti, niti preljubiti, niti ukrasti, niti poželeti tuđu imovinu, govori stari zakon. U celom Dekalogu samo je jedna zapovest pozitivna, a to’ je četvrta: „Poštuj oca tvojega i mater tvoju“ (II Moj. 20, 12). A i za ovu jednu pozitivnu zapovest obećano je kao nagrada zemaljsko dobro i dug život na zemlji. Mnogo dece, mnogo imovine, stoke, srebra i zlata, spokojstvo, uvaženje i dug život do sitosti. To je sve.
Nije bilo pomena o nagradi nebesnoj, „o velikoj plati vašoj na nebesima“, niti o carstvu nebesnom uopšte ne samo u Desetozakonju nego u celom Starom Zavetu. Samo se velikim prorocima i retkim pravednicima javljalo, da pored Boga na nebu, žive i mnoge vojske od angela, no ne i od ljudi. Bog i angeli Božji – to je bio sav onaj drugi svet. Ulazak u taj svet bio je zatvoren za ljude, što i odgovara o izgnanju Adama i o heruvimu sa plamenim mačem na ulazu u raj. I pravedni i grešni primali su za dela svoju nagradu ili kaznu ovde na zemlji, naravno ne slučajno ili po predodređenju nego od Boga pravde, stroge zakonske pravde. Ljudi su živeli dugo na zemlji i umirali „siti života“. Neki, ne svi, naslućivali su da duše ne umiru sa telom, ali se ne vraćaju Bogu, nego se spuštaju u Šeol, ili „spavaju u prahu zemaljskom“ (Dan. 12, 2). Ali su svi živeli i umirali u očekivanju Nekoga s neba, „kojemu su izlasci od početka, od vječnijeh vremena“ (Mihej. 5, 2). Što god se svet većma kvario, i izabrani narod većma ujednačavao sa neizbranim, to su gromovitije proroci objavljivali dolazak od Boga obećanog Spasitelja, Mesije. I pravednici iz pokoljenja u pokolenje iščekivahu bodro i sa uzdisanjem obećanog Spasitelja. Ali u tom iščekivanju „u vjeri pomriješe svi oni ne primivši obećanje (Obećanog), nego ga vidješe iz daleka i pokloniše mu se“ (Jovan 11, 13). Ovo potvrdi sam Isus kada reče svojim učenicima: „Blago očima koje vide što vi vidite. Jer vam kažem, da su mnogi proroci i carevi željeli vidjeti što vi vidite, i ne vidješe; i čuti što vi čujete, i ne čuše“ (I Pet. 1, 10-11; Luka 10, 23-24).
Od Cara nad carevima i Proroka nad prorocima pravednici su i očekivali nešto novo, ali nikad niko to što je došlo i kako je došlo. Niko nije očekivao, da će On staviti sebe iznad Starog Zakona, koji je čuvan u svetinji nad svetinjama; još manje, da će on preneti nagrade pravednicima sa zemlje na nebo; da će javljati carstvo nebesno kao pravu stvarnost, u kome će i dostojni ljudi, zajedno s angelima, večno živeti i „sijati kao sunce“, i da će najzad ljudi biti sinovi Božji, kroz čežnju i trud da budu savršeni, “ kao što je savršen Otac vaš nebesni“ (Matej 5, 48). Rečeno je – a ja vam kažem.
Rečeno je: ne ubi. A ja vam kažem, ko se gnevi na brata svojega nizašto, kriv je sudu, kriv je skupštini, kriv je paklu ognjenom. Jer je gnev preteča ubistva, upravo ubistvo u začetku (Mat. 6, 21-22).
Rečeno je: ne čini preljube. A ja vam kažem: svak ko pogleda na ženu sa željom već je učinio preljubu u srcu svojemu. (Mat. 5, 27-28) U srcu je kolevka bludne požude. Ne daj joj ni da se začne, jer je ona čudovište, koje čim se rodi ne možeš ga savladati.
Rečeno je: ne kuni se krivo. A ja vam kažem: ne kunite se nikako (Mat. 5, 34-37). Među sinovima Božjim zakletva je izlišna. Kod njih vlada istina i poverenje, i njihova je reč dovoljna: da, da ili ne, ne.
Rečeno je oko za oko, zub za zub. A ja vam kažem: ko te udari po jednom obrazu, obrni mu i drugi; i ko hoće da ti uzme košulju, podaj mu i haljinu; i ko te potera jedan sahat, idi s njim dva (Mat. 5, 38-42). Bog će videti i naknadiće ti stostruko. Tako čine sinovi Božji, svesni da je njihov Otac nebesni bogat, i da neće oskudevati. Samo ćete tako pobediti zlu volju zlobnih i pomoći da se izleče od zlobe i postanu moralno zdrava braća. Drugog leka njima nema, niti veće naslade vama. Niti drugog puta ka miru u selu i u svetu.
Rečeno je: ljubi bližnjega svojega, i mrzi neprijatelja svojega. A ja vam kažem: ljubite neprijatelje svoje (Mat. 5, 43-47). Prvo moli se Bogu za neprijatelja svoga. Svojom molitvom ti ga mučiš, kolebaš ga i dvojiš sve dok ti ne postane prijatelj. Samo tako ćete od neprijatelja učiniti prijatelje sebi, i obradovaćete Boga, i zadiviti angele i postideti đavola, koji razgoreva neprijateljstvo meću ljudima. Ako li ljubite samo one koji vas ljube činite ono što čine i neznabošci, pa i životinje, ali ništa što je dostojno sinova Oca nebesnog koji obasjavajući svojim suncem i zle i dobre, daje vam primer savršenstva. Činite dakle i vi tako, i carstvo Božje ući će u vas i vi u carstvo Božje.
Ljubav ne potrebuje nikakav pisani zakon. Zato Isus nije ni napisao nikakav zakon, slično zemaljskim mudracima. Sve što je On svojom rukom napisao, napisao je jednom po prašini pred hramom jerusalimskim, i odmah izbrisao. Ljubav je, sama po sebi, vrhovni zakon na nebu i na zemlji. Angeli nemaju drugog zakona izvan ljubavi. Što će ljubavi zakoni kad ljubav ne greši nego ratuje protiv greha, a zakoni se po nuždi pišu za one koji greše. I šta će ljubavi zapovesti, kad ih ona izvršuje i pre nego što ih čuje? Ljubavi se dodaje mudrost, i njoj se otvaraju sve dveri tajne. Ljubavi se dodaje i sila, te ona pokorava sebi sve i grešnike i zverove i demone i svu prirodu. Sinovi Božji sinovi su ljubavi, i carstvo nebesno carstvo je ljubavi.
Ovo su dve nečuvene novosti, o kojima Isus govoraše narodu dugo i dugo: ljubav kao sveobuhvatni i samodovoljni zakon nad zakonima, i carstvo nebesno kao večna otadžbina života i slave svih pravednika. Ljubav i carstvo nebesno.
A narod netremice gledaše u lice Isusovo i u mrtvoj tišini slušaše životvorne reči Njegove. Blaženi ste vi, slušaoci Isusovi,. i onda i sada! Zaista „mnogi proroci i carevi željeli su vidjeti što vi vidite, i ne vidješe; i čuti što vi čujete, i ne čuše“ (Luka 10, 14).

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *