NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » JEDINI ČOVEKOLJUBAC

JEDINI ČOVEKOLJUBAC

 

JEDINI ČOVEKOLJUBAC
 
NOVA NAUKA
 
Đavo ne bi imao šta da radi kad ga ljudi ne bi zaposlili. Kao Bogomrzac on nema moći da se sveti Bogu što je svrgnut s nebesa u Ad. Niti sme kao Angelomrzac da udara na angele nebesne, jer ga angeli nebesni pale i zaslepljuju svojom svetlošću, nepodnošljivom za njega. Ostali su mu samo ljudi, koje je Bog sa osobitom ljubavlju stvorio i održavao kao najmlađi i nemoćniji red stvorenih inteligencija. I baš zbog te prevelike Božje ljubavi prema čoveku, đavo je i postao Čovekomrzac, te se hteo osvetiti Bogu udarom na čoveka. I on je lovio ljude, ali ne kao apostoli Hristovi radi spasenja ljudi, nego radi propasti ljudi. Kao što obični lovci love divljač pomoću slatkih mamaca, pa kad ih uhvate, onda ih biju i ubijaju, tako je i đavo lovio ljude. Svoju lažnu i otrovnu nauku on je kroz mnoge vekove sipao u dušu i telo ljudi tako „da su sve misli srca njihova svagda samo na zlo“ (I Moj. 6, 5) tj. sve su im misli na suprot nebesnoj logici, sve primese lažne i svi zaključci smrtonosni. Tako je vrag roda ljudskog uspeo sagraditi u svetu drugu, Boguprkosnu kulu Vavilonsku, ne od kamena i cigalja nego od lažnih učenja. No kada se vreme ispuni, javi se Čovekoljubac, Bog – Logos „da raskopa djela đavolja“ (I Jov. 3, 8) ne da nešto prezida i popravi, nego da sve novo stvori. Ne da nešto okrpi, niti udari novu zakrpu na staru haljinu, nego da obuče ljude u sasvim novu haljinu. Da potpuno obrne sve vrednosti.
To je bilo jednoga dana, kada mnogo naroda iđaše za Isusom, od obe strane jezera, i od obe strane reke Jordana, i sve od visina Judejskih do cvetnih polja Galilejskih. Videvši tako mnogi narod, pope se Isus na jedno brdo iznad sela Magdale, a to je brdo posle prozvano „Gora Blaženstva“, zbog nove nauke, koju je On na tom brdu toga dana svojim ustima izgovorio pred narodom i učenicima svojim.
„Blago siromašnima duhom, jer je njihovo carstvo nebesno“ Jednim zamahom udara Isus sekirom u koren sviju zala – gordost. A gordost je prvorodni greh Satanin, kojim je ovaj „otac laži“ zaražavao ljude od početka (Jovan 8, 44); naduvao ih zlim vetrom kao mehure, da bi ih ubrzo splasnuo i zgazio. Gordeljiv čovek kad puže po zemlji, misli da leti. U svojoj samodovoljnosti On prezire i ljude i Boga. A siromašan duhom je smeran, stalno je nezadovoljan samim sobom; stidi se sebe pred drugima i boji se Boga. Zato se on usavršava i raste kao živo seme ispod zemlje, pa sve do u visine carstva nebesnoga, koje je takvima i namenjeno. Na mesto lude gordeljivosti, koju je Satana postavio za temelj svoje kule Vavilonske, Isus stavlja smernost (smirenije) u temelj svoje palate, koja je Njegova crkva.
„Blago onima koji plaču, jer će se utješiti“ Suze gase gnev, utoljavaju osvetu, sprečavaju ubistvo, leče gordost, oživljavaju srce. Smerni je pun suza pokajanja, sažalenja i milosrđa; mio je Bogu, i Bog mu daje utehu i u vremenu ovde i u večnosti onamo. Satana je učio ljude, da se smeju suhim smehom sada, da bi posle smrti pali u njegovu mračnu obitelj gde je neutešni plač i škrgut zuba.
„Blago krotkima, jer će naslijediti zemlju“ Gordi i oholi ljudi, učenici satane, drsko otimaju tuđe, grabe i šire svoju imovinu ili državu i vladavinu, ali na kraju gube sve i odlaze kao prosjaci na Sud Božji. A krotki su dragi i Bogu i ljudima. Njime se daje i netraženo. Oni nasleđuju zemaljsku imovinu gordih i dobijaju „novu zemlju“, a to je carstvo Božje.
„Blago gladnima i žednima pravde, jer će se nasititi“. Pravda je u Boga kao i istina; nepravda je od đavola kao i laž. Biti gladan i žedan pravde znači biti gladan i žedan Boga. Otuda narod koji je na Gori Blaženstva gledao u lice Isusa Hrista, gledao je u svetlost vaploćene pravde i istine, i sitio je gladnu i žednu dušu svoju. A u onome svetu gledanje lica Njegovog biće vrhovna večna naslada.
„Blago milostivima, jer će biti pomilovani“. Milost je raj a nemilost pakao u duši. Načelnik pakla plašio je ljude strahom, da nemaju dovoljno za sebe, da uzimaju a ne daju, da samoživo brinu za sebe. Tako je mnoge pripremio za građane pakla, gde je plač i škrgut zuba. A milostiv daje, a i Bog ga miluje i pridaje mu, a na Sudu biće zbog milostivih dela svojih pomilovan od sviju greha svojih.
„Blago onima koji su čistoga srca, jer će Boga vidjeti“. Srce čovečije, dragoceni organ života i ogledalo Boga, Satana je učinio đubrištem svake požude, greha i poroka. Uzalud su demonske kulture kupale i čistile čoveka samo spolja, smrad od nečistote u srcima ugušio ih je i svukao u pakao. Nebesna logika traži, da se prvo srce očisti, da bi se izlečilo od slepila i videlo Boga. A gledanje Boga i jeste život večni i carovanje i sladost i radost što prevazilazi svaku maštu ljudsku.
„Blago mirotvorcima, jer će se sinovi Božiji nazvati“. Bog je Bog mira, a ne razdora, i koji mir prave među braćom, slični su Bogu mira, i nazvaće se sinovi Božji. No pravi mir je unutra u nepodeljnoj duši. Svi spoljašnji razdori, svađe i ratovi dolaze iznutra, iz podeljenosti duše čovečije, iz unutarnjeg rata s Bogom i samim sobom. To je hteo Satana. To je i učinio sa prvim čovekom, i produžio živeti kroz svu istoriju čovečanstva, buneći ljude protiv nebesne logike, protiv Boga – Logosa. Hristos je došao da povrati mir među Bogom i čovekom, i među čovekom i čovekom. On je doneo mir „koji prevazilazi svaki razum“. I ljudi su gledali u lice Njegovo, i osećali mir u dušama svojim.
„Blago progonjenim pravde radi, jer je njihovo carstvo nebesno“. Ovaj svet je postao bojište pravde i nepravde. Gonitelji pravednika prividni su pobedioci u ovom svetu. Pobediocima ih naziva Satana. U samoj stvari pravi su pobednici oni koji su progonjeni pravde radi. To će se obelodaniti posle Suda Božjega, kada će nepravednici biti prokleti i rinuti u pakao, gde je plač i škrgut zuba, a pravednici uvenčani večnom slavom i životom u carstvu nebesnom.
„Blago vama, ako vas uzasramote i usprogone i reku na vas svaku zlu riječ lažući mene radi“. Sramotiće vas Satana, nosioc svake sramote; progoniće vas on, prognani s nebesa; zle reči reći će za vas onaj, koji nema dobre reči uopšte; lagaće na vas „otac svake laži“. Sve će on to vama činiti zbog mene preko svojih demona ili odemonjenih ljudi. Jer njegova je mržnja prema meni ravna strahu od mene. Ali vi se ne bojte, nego pokorite se Bogu, a protivite se đavolu, i on će pobjeći od vas (Jakov. 4,7).
„Radujte se i veselite se, jer je mnoga plata vaša na nebesima“. Tako je dragocen pred Bogom svaki uzdah i svaka suza i svaka kap krvi pravednika (Mat. 5, 112), da to zemlja ne može nikakvim svojim blagom platiti. To samo nebo može platiti ne jednom platom nego „mnogom“ platom, mnogostrukom i raznoobraznom, a to su radost i veselje i život večni.
Tako Isus izlagaše svoju novu nauku, kojom potrese zemlju i pakao i srca ljudska. Dade prvenstvo nebu nad zemljom i carstvu nebesnom nad carstvom zemaljskim. Napuni život ljudski smislom i silom i radošću. Uzvisi do nedoglednih visina sve ono što beše poniženo i prezreno. Povrati na snagu zaboravljenu nebesnu logiku, da bi ljudi umovali umom Božjim.
I dokle On govoriše na otvorenom zelenom polju, hiljade duša gledahu Ga netremice i slušahu bez predaha. „I divljaše se narod nauci Njegovoj“, jer osećaše da to govori Čovekoljubac i Narodoljubac. A ne kao književnici (Mat. 7,27).

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *