NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » JEDINI ČOVEKOLJUBAC

JEDINI ČOVEKOLJUBAC

 

JEDINI ČOVEKOLJUBAC
 
ISPUNI SE PISANIJE
 
Sveto pismo Božje Starog zaveta obiluje velikim brojem ispunjenih proročanstava, mimo onih koja se odnose neposredno na Hrista Spasitelja. Time Stari Zavet prevazilazi sve takozvane svete knjige svih religija i svih vremena do Hrista.
Tako, kada Noje proreče ljudima Potop, ljudi mu ne poverovaše. Ali Potop dođe, i proročanstvo se ispuni (I Moj. 6).
Kada bi od Boga prorečeno Avramu u njegovoj stotoj godini, da će dobiti sina, Avram posumnja, ali mu se sin rodi i proročanstvo se ispuni (Moj. 17, 17).
Još bi prorečeno Avramu, da će njegovo daleko potomstvo robovati „u zemlji tuđoj“ 400 godina. I to se ispuni (I Moj. 15, 13).
Josif u Misiru proreče Faraonu, da će doći sedam sitih godina, a potom sedam gladnih godina. I to se ispunilo (I Moj. 41, 17-24).
Natan proreče Davidu, da će mu, zbog njegovih greha, umreti sin. I proročanstvo se ispunilo (II San. 12, 14).
Solomonu – da će mu se carstvo pocepati zbog njegovog neverstva prema jedinome Bogu. I to se ispunilo (I Car. 11, 11).
Ilija proreče, da će zbog bezakonja cara Ahava, nebo biti zatvoreno, te neće biti kiše tri godine i šest meseci. I to se ispunilo (I Car. 17, 1).
Isaija proreče propast cara Senaherima i njegove vojske oko Jerusalima. I to se zbilo u jednu noć, bez mača čovečijeg (Isa. 37, 8).
Jeremija proreče, da će Vavilonski car Navuhodonosor doći i pokoriti Judeju, i cara odvesti u ropstvo. I još, da će njegov narod robovati u Vavilonu sedamdeset godina. I to se ispunilo (Jer. 29-21).
Danilo proreče nedosmislive događaje caru Navuhodonosoru, njegovo ludilo, i iznenadnu pogibiju sina mu cara Valtazara. I to se zbilo (Dan. 2, 31-45; 5, 22-28).
Ovo nije sve, nego samo nešto od mnogih, premnogih proročanstava, koja su se ispunila.
„A kad se zbude riječ proročka, onda se poznaje taj prorok da ga je zaista poslao Bog“ (Jer. 28, 9), veli prorok Jeremija. A po reči apostola, nikad istinito proroštvo “ ne bi od čovečije volje, nego naučeni od Svetoga Duha govoriše sveti Božji ljudi“ (II Pet. 1, 21). Ispunjena proročanstva jesu pečati Božji za svedočanstvo istine.
Proročanstva pak o Hristu Spasitelju, daleko su mnogobrojnija od svih ostalih proročanstava u Svetom pismu Starog zaveta. Na neka od njih pozivali su se anđeli, apostoli i svetitelji, a na neka i sam Hristos.
Tako kada dođe u svoj grad Nazaret, pa po običaju uđe u dan subotni u zbornicu, tada on pročita narodu iz proroka Isaije ovo proročanstvo o sebi:
„Duh je Gospodnji na meni.
Zato me pomaza da javljam radosnu vest siromasima;
Posla me da isceljujem skrušene u srcu; da propovedam zarobljenim oslobođenje, i slijepim prozrenje;
Da otpustim sužnje u slobodu;
Da propovedam blagoprijatnu godinu Gospodnju“ (Isa. 61, 1-2).
Pročitavši ovoliko Isus sede, i oči sviju behu upravljene na NJ. Tada On reče:
„Danas se ispuni ovo Pisanije u ušima vašim“ (Luka 4, 16, 20; 4, 21). I ode ih učiti tako da se mnogi divljahu mudrosti i sili blagodati, što se izlivaše iz usta Njegovih. A drugi se opet sablažnjavahu o Njega pitajući: Otkuda njemu sve ovo? I ko je on da nas tako uči? Nije li ovo drvodelja, sin Marijin? I nasta prepirka o njemu. Jedni govorahu: Nije li to Isus koji je rastao i odrastao među nama? Drugi: Nije li u toj i toj ulici njegova radionica, u koju smo mi toliko puta ulazili? Treći: Zar nismo viđali njegovu majku Mariju kako kao i druge žene ide s krčagom na izvor po vodu? Otkuda sad da on na sebe primenjuje proročanstvo velikog Isaije, koje se može odnositi samo na Mesiju, kojega svi očekujemo? Valjda neće on proglasiti sam sebe za Mesiju!
Isus ih slušaše spokojno, prozirući u mrak njihovog neznanja, i u zlobu, koja druguje sa neznanjem. Onda On progovori:
– Zaista vam kažem, nigde nije prorok bez časti do na postojbini svojoj i u rodu i u domu svome (Mar. 6, 4).
Ovim rečima Hristos je i potvrdio mnoga istorijska fakta i prorekao druga. A istorijska su fakta, da su mnogi veliki ljudi (Aristid, Temistokle, Solon i dr.) kao izgnanici u tuđim zemljama bili više poštovani nego u svojoj; isto tako i proroci, kao Jeremija, Jezekilj i Danilo. U isto vreme prorekao je fakta o budućnosti svojoj i svoga dela: kada Ga njegova zemlja odbaci, druga će Ga zemlja prihvatiti; i kada Ga narod Njegov namuči, drugi će Ga narodi proslaviti; i kada Ga i Njegova braća ne budu verovala, tuđinci će Ga verovati. I to neznabožne zemlje, neznabožni narodi i neznabožni tuđinci. K svojima je došao, i svoji Ga ne primiše, kao što ni proroka Iliju u vreme gladnih godina ne primi nijedna od mnogih udovica u Izrailj, a primi Ga neznabožna udovica u Sarepti Sidonskoj. Svojima se prvo ponudio za lekara, ali svoji mu ne pokazaše svoje rane da ih On izleči, kao što u vreme proroka Jeliseja beše mnogo gubavih u Izrailju, ali nijedan se ne izleči od gube osim Neheman Sirijanin neznabožac (Luka 4, 25-27).
Čuvši ovo svi se u zbornici ispuniše gneva, pa grdeći Ga i vičući isteraše Ga iz grada i htedoše Ga sa jedne visoke stene gurnuti dole u propast i smrt. Ali On učini sebe nevidljivim, pa prođe između njih i otide od njih. To čudo učini Isus u svome gradu, i drugoga čuda ne učini – zbog njihova neverovanja. No njihovo neverovanje ne mogaše sprečiti, da se ispuni Pisanije. (Luka, 4, 28-30).

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *