NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » JEDINI ČOVEKOLJUBAC

JEDINI ČOVEKOLJUBAC

 

JEDINI ČOVEKOLJUBAC
 
JOVAN KRSTITELJ
 
Dobro je bilo uređeno kod starih, da pre trideset godina starosti niko ne može učiti narod božanskoj mudrosti. Kad je tako bilo na Istoku tim pre treba da je na Zapadu gde se ljudi sporije razvijaju do pune zrelosti. Nevolja je naših dana što mnogi hitaju da uče druge ne naučivši sami sebe. Samo napunjen i prepunjen izvor može pojiti žedne, i zreo plod hraniti gladne, Jovan Preteča bio je i zreo i pun, zreo telesno i duhovno, a pun vrline, mudrosti i gneva. U pustinji on je gazio po zmijama, aspidama i skorpijama, ali se na njih nije ljutio. Njegov gnev je goreo kao oganj protiv ljudi, koji su pokvarili „obraz Božji“ u sebi i postali kao oni otrovni crvi. I već ga je gušilo što je morao još i da ćuti. Bog ga je zadržavao do vremena. A kada dođe vreme, „reče Bog Jovanu sinu Zaharijinu“ (Luka 3, 2) da izađe iz pustinje te da govori i krštava. I skoči Jovan, lakonogo kao jelen, i poče krštavati na Jordanu i propovedati po svoj okolini Jordanskoj. Bujica ukora i pretnji izlivaše se iz njegovih usta. Brzo se proču o njemu po svoj Judeji i Jerusalimu, i narod povrvi da vidi neobičnog čoveka i čuje neobične reči. Možda je on Mesija ili Ilija prorok?
Kad mu dođoše starešine narodne, fariseji i sadukeji, on ih nazva „porodom aspidinim“ (Luka 3, 7), kako ih niko nije smeo nazvati. Ali u sluge Božjega nema straha od ljudi.
– Porodi aspidini, vikaše Jovan, ko vama kaza da bježite od gneva koji dolazi? Mislite, da je dovoljno nazivati se decom Avramovom? I mrtav Avram okreće glavu od vas, jer ne podnosi odvratni miris duša vaših. Miris vaš miris je Sodoma, a ne Siona. Pitaćete me jesam li ja Mesija? Nisam, niti će vam ikada doći Mesija, kakvog vi očekujete. Vi očekujete Mesiju, osvetnika i buntovnika, koji bi vas oslobodio oružjem od Rimljana, pa se zacario i vas posadio pored sebe na stolice velikaške. O bezumni! Zaista vam kažem ide pravi Mesija, i blizu je. On drži sekiru blizu korena vašega, i lopatu u ruci, da vas saseče do korena i oveje na svom guvnu i kao plevu baci u oganj. Nego pokajte se i krstite se, i posvedočite svoje pokajanje dobrim delima (Mat. 3, 5-12). Setite se Davida kojim se gordite, i njegovih reči: „Priznajem krivicu moju i dugujem zbog grijeha mojega“ (Psal. 38, 18).
– Šta mi da činimo, učitelju? Pitahu carinici, omrznute globadžije narodne.
– Ne globite narod. Ne uzimajte više nego što je propisano. Pokajte se.
– A mi šta ćemo činiti? Pitahu ga vojnici. (Ne rimski vojnici nego Jevreji na nekoj policijskoj dužnosti, ovlašćeni od Rimljana).
– Vi činite nasilje nad narodom, opadate ih kod vlasti i otimate (Luka 3, 3-17). Odustanite od takvih nedela. Budite zadovoljni svojom platom. Pokajte se i krstite se. (Mat.3, 1-12).
Tako Jovan ukori i pouči tri glavna staleža što behu vrlo teški narodu Božjem: starešine, carinike i vojnike.
Tako je on ukorevao, strašio i poučavao i sve ostale staleže i pojedince. Znao ih je on sve i svakoga. I sve ih je pozivao na pokajanje i krštenje. „Ja vas krstim vodom za pokajanje, govorio je on, ali ide za mnom Jači, koji će vas krstiti Duhom Svetijem i ognjem“ (Mat. 3, 11). Ja sam malen prema Njemu, i nisam „dostojan odriješiti remena na obući Njegovoj“ (Jovan, 1, 36). On je blizu, sasvim blizu. Zato mene Bog posla, da mu budem vapijući glas u pustinji vašeg besplodnog života; da mu pripravim put i poravnjam staze: da snizim brda gordosti gordih i da uzvisim plačevne doline ugnjetenih. Probudite se dakle od sna i operite se od gada grehovnoga. Ispovedite grehe svoje i pokajte se, pa pođite da vas ja krstim vodom. Tako će vas On naći pripravne, da vas krsti Svetim Duhom i da vam grehe oprosti. Ja vas ne mogu krstiti Duhom Svetim ni Njegovim ognjem što sagoreva svaku rđu na duši, niti vam ja mogu oprostiti grehe vaše. To pripada Njegovoj vlasti. On dolazi, da vas oslobodi od nevidljivog Golijata, koji je zahvatio duše vaše kao svoje njive, te po njima seje greh i hrani se s nasladom gresima ljudskim. Spremite se da čisti i radosni dočekate jedinog Čovekoljubca. Blizu je On sasvim blizu.
Tako govoraše Jovan Krstitelj narodu. No jednog dana opazi on Isusa, pa sav zatreperi od radosti, pruži ruku i viknu:
– Gle, jagnje Božje! (Jovan 1,36).

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *