NASLOVNA » Brak, deca, porodični odnosi, PITANJE PASTIRU » Javiti promisao od Boga da sebe sakati

Javiti promisao od Boga da sebe sakati

Pitanje:
Pomaže Bog, Pročitao sam priču o Avramu i Isaku pa bih vas zamolio da mi objasnite suštinu, da li je ona predskazanje Hristovog žrtvovanja, tenutno mi deluje strašno, u smislu šta ako se nekome javi u snu promisao da to učini sa svojim detetom, očigledno da ne shvatam. Da li je istina da se nekome može javiti promisao od Boga da sebe sakati (oduzme udove, vid…) kako bi time pokazao svoju veru i spremnost za žrtvu, kao što se Avramu javilo za sina, ili je to, kako mi se čini, veliki demonizam? Pozdrav.
Igor


Odgovor:
Dragi brate, Kažeš, pročitao si priču o Avramu i Isaku. No izgleda da si tu priču pročitao isto, kao na primer priču o Baš-čeliku, pesmu Hasanaginica i neku priču iz naše istorije. Biblijska istorija je sasvim nešto drugo. To je istorija Božjeg naroda i da bi se ta istorija shvatila, mora se živeti sa i u narodu Božjem. Istorija o Avramu je jedan od najbitnijih događaja Staroga veka. Ako si čitao događaje koje opisuju Knjige Mojsijeve, da napomenem samo kazivanje o sveopštem potopu, o zidanju Vavilonske kule, mora da Ti je postalo jasno u kom pravcu se razvijalo čovečanstvo toga vremena. Neznaboštvo i idolopoklonstvo je bilo u svim narodima. A Bog je hteo da bar jedan narod sačuva veru u jednoga, istinitoga Boga. Taj narod će postati nosioc jedinstvene religiozne vrednosti i vaseljenskog poziva. On neće nastati kao drugi narodi, koji su izrasli u prirodnim uslovima, pokoravajući se zakonima postojanja i razvoja, temperamentu, klimi, istorijskim uslovima. To će biti jedinstven narod i on će ponići po naročitom Božjem odobrenju. U Uru Haldejskom, u bogatoj plodnoj zemlji između biblijskih reka Tigra i Eufrata, u vreme procvata civilizacije, živeo je čovek po imenu Avram. On je čuo poziv Božji: „Ostavi sve… i idi da živiš u zemlji koju ću ti ja pokazati“. Bog se javlja u svetskoj istoriji. Sve se odjednom menja. Avram je došao u kontakt sa istinitim Bogom. On mu se otkiro kao živa ličnost, kao jedini Bog, koji želi da živi sa čovekom kao sa srodnikom, koji se brine za čovekovu sudbinu. Bog Avramu obećava potomstvo (Avram do tada nije imao dece) , obećava mu zemlju, u kojoj će se osećati kao u otadžbini. Avram, dakle, dobija od Boga zadatak da oformi narod, narod Božji, sa kojim će Bog sklopiti poseban savez, zavet između Boga i Njegovog naroda, koji će se nazvati Stari zavet. I zato Avram treba da bude pouzdan, čvrst u veri, da bez pogovora sleduje Božja naređenja. On napušta svoju postojbinu i ide u nepoznatu zemlju, koju mu Bog pokazuje. I kad konačno Bog ispuni svoje obećanje, kad Sara rodi sina Isaka, koji treba da nastavi razmonožavanje naroda Božjeg, Bog je Avrama podvrgao teškom iskušenju, da svoga jedinca sina žrtvuje Bogu, koji mu ga je i podario. Iako Avram veruje i u druga Božja obećanja, da će od njega nastati veliki narod, možda i ne ispitujući na koji način, ipak u njega nema pogovora: on ide na planinu Moriju i spreman je da žrtvuje svog sina Isaka. On čvrsto veruje u Boga i zna da Bog ima plan, koji njemu za sada nije poznat. Kada se Avram sam uverio u čvrstinu i nepokolebljivost svoje vere u Boga, Bog je sprečio žrtvovanje Isaka, a sa Avraamom sklopio prvi savez ili zavet. Jasno Ti je sada, dragi brate, da Bogu nije bila potrebna žrtva Avramovog sina, ali je bilo neophodno da rodonačalnik znamenitog naroda, iz koga će izaći i Spasitelj sveta, pokaže, prvenstveno pred samim sobom, da je neophodno imati neograničeno poverenje u Boga, a Bog će uvek učiniti sve na dobro. Sigurno, dragi brate, da Bog ni od jednog čoveka neće tražiti da žrtvuje svoje udove ili svoju decu, da bi udovoljio Bogu. Bog od nas traži veru i neograničenu ljubav prema sebi, jer i On nas neograničeno voli. Voli nas više nego li i sami sebe. Voli nas i kad mi u Njega sumnjamo, kad ne verujemo u Njega, kad Ga psujemo, kad Ga se odričemo, kad Ga raspinjemo. I kad Hristos kaže: Koji voli oca svoga ili mater svoju većma nego mene, nije mene dostojan, On nam pokazuje kolika treba da bude naša ljubav prema Bogu. Žrtva Isaka (koja se nije dogodila, jer je Bog poštedeo sina Avramovog) jeste praslika i simvol Hristove žrtve (tu Bog nije poštedeo svoga Sina, već Ga je žrtvovao za spasenje sveta) i Hristos je kroz svoju žrtvu sklopio sa celim čovečanstvom novi savez, poslednji i savršeni, novi zavet kroz Krv svoju. Zato se u pravoslavnim oltarima, na severnoj strani gde se nalazi žrtvenik i priprema beskrvna žrtva (proskomidija) slika freska Avramove žrtve (Isak je vezan na pripremljenom žrtveniku, a Avramovu podignutu ruku sa nožem, zaustavlja anđeo Božji) , kao praslika Hristove krsne žrtve. Nadam se, dragi brate, da si kroz ovih nekoliko redova shvatio priču o Avramu i Isaku, kao i nastanku Starog i Novog saveza, zaveta. Blagosloven početak i tok Božićnjeg posta želi Ti o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *