NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Pravoslavna književnost » IZVORI – ROMAN O NEMANJI I SVETOM SAVI

IZVORI – ROMAN O NEMANJI I SVETOM SAVI

 

IZVORI
Roman o Nemanji i Svetom Savi

 

 
PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU
 
Lepa je odluka Hilandara da pomogne pojavi drugog i dopunjenog izdanja ovog istorijskog romana i pre nego je čitalaštvo upilo prvo. To nam je pružilo priliku da izvršimo neke ispravke i doterivanja. Stekli smo utisak da svaka obimna knjigaima „skrivene mane“, greške, propuste tehničke prirode. Ali meni su se pri tom poslu otvorila vrata za neke dublje intervencije koje iziskuju prethodno obaveštenje.
Već dugo vremena narastaju vidne potrebe da se uspostave razgovori i dogovori o nekim drevnim pitanjima koja se mogu rešiti na nov način, a vrlo su duboke prirode. Zašto ne bismo neke od ideja te vrste pustili u eter, to jest na papir, i dali im razloge koji bi ozakonili nova rešenja. Odmah bih naveo dva upadiva slučaja nad koja bismo se mogli nagnuti i videti da li su prihvativa ta nova rešenja koja nude istančani poznavaoci našeg drevnog jezika i naših modernih potreba..
Naime, iz naše bitne reči Srbija niču razne imenice i pridevi, među kojima se suglasnik B pretvara zbog poznatih načela u glas i slovo P, pa se tako pridev srpski pojavljuje kao da potiče iz reči srp. Postoji veoma ozbiljan zahtev da se ta promena suglasnika dogovorom zaustavi, da reči izvedene od Srbija zadrže glas i slovo B u svim rečima koje potiču od reči SRBIJA.
Druga reč, po značaju od iste kapitalne važnosti, jeste reč CRKV A, koja je tokom vremena izgubila meki samoglasnik E, te je ostala na grubim i tvrdim suglasnicima, dodirujući sadašnjim tretmanom neke druge reči koje ovoj po značaju nisu dorasle. Ne umem stručnije da objasnim taj jezički doživaljaj, ali mi se čini da je to najbolje opisao vrlo osetljivi znalac našeg jezika, teolog dr Danilo Krstić, budimski vladika. Njegova misao jeste:
…Treba da se vrati iz crkvenoslovenskoga CERKOV, CERKVA, ono nežno E, jer CERKAVA je nešto nežno i ono ni u jednom padežu ne sme da crkava. Reči kao smrt, tvrd, krv treba da čuvaju muški samoglasnik R kao u sanskritu. Ali CERKVA, CERKVEN treba da zvuče materinski osećajno.
Moja osećanja snažno prihvataju oba predloga, pa sam se usudio da ih primenim u ovom drugom izdanju.
Ali, potrebama, bogatstvu mogućnosti i pozornosti nikad kraja.
Evo još nekih misli budimskog vladike Danila koji traži od nas da ih preispitamo: „Ja sam negde popravljao Vuka da je naš balkanski govor Srbstva Vuk morao da nazove srbinskim, – jer ja nisam lužički Srb čiji je jezik srbski, nego sam ja Srbin, a moj jezik je SRBINSKI, a posle svetoga Save sa dobijanjem autokefalije, plemensko ime Srb dobija zvuk slave – ia. Ako Italija govori italijanski, onda Srbija govori SRBIJANSKI. We are Serbians, not Serbs.“ No, on dodaje i ovo:
Već odavna su eufonični gramatičari očistili suvišno slovo LJ iz rodovskog imena SRBI… Ne treba da se na svakom koraku pljuje, bljuje, takvom se grehu – suprotstavljamo. Čovek ISKUPUJE svoje grehe, ne iskuPLJUJE. Ja produBUJEM svoju misao, a ne produBLJUJEM.
Takvi kozmetički zahvati skidaju sa lepoga lica srbijanskog jezika kao suvišne „mladeže lepote“.
Ali, svakako treba ispitivati vrtove mogućnosti oko imena: Srbi, Srbijanac, Srbadija…
 
Juni, 2001.
 

Pisac

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Divna knjiga!

  2. molila bih vas za preporuku slične knjige.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *