NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Pravoslavna književnost » IZVORI – ROMAN O NEMANJI I SVETOM SAVI

IZVORI – ROMAN O NEMANJI I SVETOM SAVI

 

IZVORI
Roman o Nemanji i Svetom Savi

 

 
PREDGOVOR PRVOM IZDANJU
 
Ispunila nas je pravim hrišćanstvom velika ličnost svetoga Save. Mi, Srbi, vekovima istražujemo i o njemu pišemo mnogo više studija no ma o kom drugom velikanu duha, ali se bezmalo niko nije usudio da o tome svetitelju napiše klasičan roman, kao da bi taj prilaz bio zabranjen, ili cilj predalek za krhka ljudska pera.
Ono što su uradili duhovnici, velikani Teodosije i Domentijan, nešto je sasvim drugo i mnogo lepše od romana.
Godine 1980. Srbska Pravoslavna Cerkva je objavila moju zbirku pripovedaka „Brojanice svetoga Save“ koju su blagoslovili otac Justin Popović i patrijarh German, a i druge ugledne vladike. List „Pravoslavlje“ je sve te pripovetke tokom tri godine objavljivao, a čitaoci su ih rado primali. Ubrzo, poslednji neprodati primerak kupio sam upravo ja, i to u Americi. Međutim, osećao sam da je sa literarnog stanovišta ta tema tek zahvaćena, jer oblik priče, bajke i mita, nije dovoljan da se obuhvati problem ljudskih vekova sažet u vremenu i događajima ovoga divnog svetitelja. Umesto scenarija koji su mi izvesni mladi film-majstori tražili, tokom desetak godina rada sačinio sam roman kojim sam još dublje ušao u tu temu. Moja nova viđenja njenih pojedinih delova priznajem – bila su potresnija. Ja slutim da će se mnogi iznenaditi ovim delom, jer su i mene svojim značajem iznenađivala dešavanja i ličnosti koje sam otkrivao i dovodile do uzbuđenja koja se u meni ni do ovog časa nisu stišala.
Uz sve poštovanje za ogromnu ozbiljnost radova uvaženih istoriča.ra, otkrio sam da su o našem najvećem svetitelju mnogi pozvani zauzeli vrlo oprečne stavove koji i dalje opstaju, mada bismo kao zajednica, narod, Cerkva mnogo dobili ako bismo neke nedoumice jednom zauvek otklonili. To je, na primer, slučaj sa toliko oprečnim tvrdnjama nekih velikana pera o svetiteljevom odnosu prema latinstvu – za jedne je on bio latinofil, za druge pak latinofob. Nezdrava je takva nedoumica. Oko izvesnih stvari ne bi smele nicati alternative, jer to logika i ozbiljnost poduhvata ne sme i ne može dopustiti. Tako krupne nesuglasice, a i neka manje značajna suprotstavljena stanovišta, morao sam, dakle, u romanu da razmotrim i razrešim, sa dužnom pažnjom i odlučnošću.
Drugi nedostatak koji sam zapazio kod mnogih autora, ali i u našem ukupnom duhovnom životu, jeste nedopustivo nepoznavanje Vizantije. To nepoznavanje takoreći šeta ulicom i uvlači se u škole i u aule univerziteta, čkilji iz očiju gotovo svakog našeg intelektualca i kao prazna posuda zvoni iz mudrih rečenica izvesnih Golijata naše – ili evropskonaše – sredine. Neznanje o Vizantiji jeste greška Zapada, ali ne samo greška nego i greh Istoka. To je zaboravljanje našeg prezimena, to je ogromna nedozrelost, infantilizam koji se oduševljava vašarskim opsenama Zapada, i koji za bezvredne tuđe tričarije razdaje biserje vlastitih vrednosti. No, ako sam takvo stanje i otkrio, ako sam rečene nedostatke i uočio, ne znači da sam bio kadar – niti da je to uopšte u moći jednog čoveka ili čak celog naraštaja – da ih nadoknadim, posebno ne u okvirima tek jednog skromnog romana. Ipak, moje pero je izlilo iz sebe trud da čitaocu prinese makar delić od dragocenosti i blistavosti vizantijske kulture, pa ako je bar u tome uspelo, sav ovaj trud neće biti uzaludan.
Još jedan podsticaj za oblikovanje celovite zamisli ovog romana dali su mi svojim nedovoljnim uviđanjem merodavni tumači srbske istorije. Reč je o propustu – bar se meni on takvim prikazao – da se u dovoljnoj i pravoj meri osvetli ljudska i vladarska veličina Stefana Nemanje, a naročito neizmernost njegove odluke da zbaci sa sebe obeležja vladarske moći, te obuče otšelničku rizu i jastuk zameni kamenom, čime se uvrstio među srbske svetitelje kao sveti Simeon. On je svojim dubokim instinktom izabrao pravoslavnu veru i, napustivši rimokatoličku, pošao ka Istoku sa takvom snagom da je sve Srbe povukao za sobom i svome sinu Savi predao u amanet da svim budućim naraštajima Srba prokrči svetli put pravoslavlja. Ako su moje skromne mogućnosti bile granica predočavanju sve gorostasnosti ove, doduše slavljene, ali nedovoljno sagledane ličnosti, nadam se bar da će moj pokušaj biti podsticajan za nekog sadašnjeg ili budućeg tragaoca za duhovnom istinom.
Uzbudivo je za mene bilo i zapažanje da je doba svetih Simeona i Save bilo samo početak nastupanja epohe koja i danas traje, njihovo i ovo doba jedno je te isto. Papska politika Rimokatoličke cerkve obrazovala se upravo u vreme kada je sveti Sava, kao arhimandrit, neprimetan pravoslavni monah, tokom deset godina boravka u Srbiji zasadio i omeđio besmrtni voćnjak koji i danas daje obilje istočnih plodova. Danas se vidi da je sveti Sava u svome vrtu sadio svetlost koja i dalje niče utoliko snažnije, ukoliko čovečanstvo dublje zapada u mrak bogootpadništva.
Ta svetosavska, a ne propustimo da kažemo i svetosimeonska, svetlost i sada, lepše no ikad, blista i otkriva našu nepodnosivu stvarnost iz koje ne vidim da u spas vodi drugi put do jedan Jedini – put Pravoslavlja.
Ima i drugih velikih pobuda koje su me nagnale da napišem ovaj roman. Najvažnija među njima je uviđanje da nedostatak pouzdanih činjenica iziskuje i dodatno tkanje od logičkih pretpostavki izvučenih iz opšte slike onog vremena, čije posledice traju sve do našeg doba.
Najveću pomoć, podršku i uslove za rad na ovom delu pružala mi je supruga Zagorka. Kako da joj zahvalim?
Posebnu zahvalnost dugujem episkopu budimskom, njegovom preosveštenstvu vladici Danilu Krstiću, na dragocenim ispravkama i dopunama, kao i na istančanim savetima teološke i jezičke prirode.
Zahvaljujem i književniku i izdavaču dr Milanu Mladenoviću na stručnim savetima i trudu neophodnim u ovom izdavačkom poduhvatu.
Osećam potrebu da se od srca zahvalim i svim drugim prijateljima koji su mi u ovom nastojanju pomogli.
 
Ali za sve, neka je najpre i pre svega Bogu hvala!
5. XlI 1998.g.
 

Pisac

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Divna knjiga!

  2. molila bih vas za preporuku slične knjige.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *