NASLOVNA » Duhovni život, snovi, borba sa iskušenjima, PITANJE PASTIRU » Iznenadna lenjost za rad i molitvu

Iznenadna lenjost za rad i molitvu

Pitanje:
Poštovani oče, završila sam fakultet, počela da radim i jako uznapredovala na poslu. Non-stop sam radila i više od svega volela da radim. Odjednom se nešto desilo sa mnom. Preko noći sam postala lenja i više nisam mogla da zamislim da bilo šta radim, čak ni posao koji radim. Uopšte nisam mogla ni da mislim. Mučim se da saberem dva jednocifrena broja. Kada pročitam molitve, počne nešto grozno da se skuplja u mom telu, počne da mi se povraća i kao da želi da se odvoji iz glave. Kao da ne daj Bože isterujem samog đavola. Molim vas za pomoć i savet. Kao što mi je mrsko da radim, mrsko mi je i da se molim. Uvek sam težila uspehu, molila Boga za pomoć. Zahvaljivala mu se. Bila ponizna. Nisam se uzdizala uspehom, nego sam se molila da održim uspeh. Preko noći sve se promenilo i postaje samo gore. Stalno osećam kao da mi nešto grize obraz i uvo, težinu da mi nešto sedi na glavi. Ne mogu da se ne uplašim. Posle službe u crkvi meni bude mnogo bolje, ali ja ubrzo nastavim sa strahom i negativnim razmišljanjem, zatim mi se ponovo sloši.

Ana

 


 

Odgovor:

Pomoz Bog.

Draga u Hristu Ana,

Ovo je teško pitanje. Izgleda da je depresija i nju morate ozbiljno da shvatite da ne dođe nešto još gore. Ona je u bogoslovskom rečniku poznata kao uninije. To je duhovno stanje koje može da se hemijski ostvari u našem telu kada nastaju ogromni problemi.

Ne preporučujem nego izričito tražim da obavezno pročitate sv. Jovana Lestvičnika i njegovu Lestvicu. Od početka do kraja. Ona je naša pravoslavna psihologija i vrlo uspešno rešava probleme koji ponekad nastaju izmeću „some“ i „psihi“. Dakle između duhovnog i fizičkog čoveka što je ovaj naš čovek u celom. Lestvicu imamo i na našem sajtu. Ako to ne uradite, kao pastir slabo šta Vam mogu pomoći. Molim vas učinite mi to. I posle ćemo da razgovaramo. Hvala.

Iskreno Vaš,

o. Ljuba

Jedan komentar

  1. Postovani oce,
    Nadam se da cete mi odgovoriti i pomoci da resim ono sto me muci.Imam 33 godine,fakultetski sam obrazovana.Imam dvoje dece,6 i po godina i 6 meseci.Zivim sa muzem u crkvenom braku jer je nas gradjanski brak razveden(na moju inicijativu).Drugo dete smo dobili tek posle razvoda.On nije bio za razvod,ali ja jesam.Moj muz u meni izaziva pravu buru suprotstavljenih osecanja.U isto vreme mi se cini da je dobar i veran i kune se u sve najmilije da je tako.Nikad nisam pronasla dokaz za nesto drugacije,ali ipak ne mogu da se opustim.
    Cesto se preispitujem zasto sam nesigurna i ljubomorna.Naime,on je vitak,a ja sam debela.Ceo zivot se mucim sa kilogramima i prejedanjem,ali ne mogu da pobedim.Gadim se sebe i mrzim;ocajna sam i depresivna,nemam volju ni za sta i najbolje se osecam kad jedem.Pokusala sam sa molitvama,cesto citam duhovnu literaturu vezanu za strasti,ali nema pomoci.Trudim se da se krecem,da radim,ali ne mogu previse jer sam angazovana oko bebe.Moram da napomenem da cesto cinim jos jedan veliki greh-kazem da nije trebalo nijedno da rodim.Puna sam gneva i besa i cesto starije dete ispasta.Svesna sam da svima komplikujem zivot,ali ne mogu da se izborim.Pila sam i antidepresive jedno vreme,ali sam preatala jer me jos vise goje.
    Pitala sam se i zasto toliko jedem.Najcesce,zato sto uzivam u hrani,lepo mi je i srecna sam.Moram da napomenem da je za moj zivot vezana jos jedna cudna okolnost.Tri meseca posle mog rodjenja,usvojio me ocev brat.Odrasla sam kao jedinica i bilo je lepih stvari,ali i tuznih.I tada sam konzumirala vise hrane nego sto mi je potrebno.Uvek sam se osecala odbaceno i neprihvaceno.Da ne pominjem koliko sm puta bila ismevana zbog svog izgleda i da sam zbog toga razvila sociofobiju i anksioznost.Posle udaje,ostala sam u drugom stanju i stigla mi je ponuda za posao i to u mestu odakle poticem.Videla sam da ne mogu opstati u kuci gde sam se udala.Molila sam se Gospodu da me izbavi i taj posao je bio Njegov odgovor.Otisla sam da radim jer druge ponude nije bilo.Vratila sam se korenima,ali ni tu nisam bila dobrodosla.
    Znam da sam opsirna,ali ovo je ono sto me najvise muci.Molim Vas,posavetujte me i pomozite mi.Verujte,jedino me strah od Bozije kazne i pakla sprecava da ne unistim svoj zivot.Sta da radim da pobedim prejedanje i strahove,da konacno imam normalnu porodicu,da muz bude sa nama ili da nastavim zivot bez njega.U braku smo od 2012. On vise nije bio sa mnom nego sto jeste.Udala sam se da bih imala porodicu i popunila prazninu,a dobila sam jos jedan teret i jos vecu prazninu i samocu.
    Oprostite i hvala Vam
    Snezana

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *