Питање:
Оче, молим Ваш да ми објасните следеће, што ме је јако оптеретило. Наиме, супруг и ја смо пошли на поклоничко путовање у манастир Острог. Све је било савршено, као када идеш са милошћу Божјом. Међутим, нешто ме је узнемирило и потресло моју душу. Супруг и ја немамо деце. Замолили смо свештеника да нам прочита молитву у манастиру Острог. По препоруци младића који служи у Манастиру, отишли смо на крају, када се гужва скоро разишла, да не бисмо сметали. Свештеник нас је питао јесмо ли у црквеном браку и колико смо у браку. Наравно да смо у црквеном браку и рекли смо колико смо година у браку. Међутим, свештеник је почео да виче на нас да се покајемо, да варамо једно друго, да је само однос између мушкарца и жене дозвољен у црквеном браку, и извикао се на нас као да смо највећи блудници и молио се да се покајемо, па да добијемо онда децу. Чак је рекао како да имате децу када варате једно друго, свашта радите итд. Што наравно није тачно. Ја сам једино била у контакту и односима са мојим мужем, а знајући њега, верујем му када каже да сам и ја њему била и јесам једина. Нити лажемо, нити крадемо, нити смо промискуитетни. Напротив, живимо врло скромно и врло смо тихи и ненаметљиви, па нас је ово јако узрујало. Молим Ваш, објасните ми шта је у ствари свештеник хтео да каже овим. Што рече мој муж, ми смо дошли ради утехе и наде, јер смо прошли тежак пут у борби за потомство, а дочекани смо овако. Тужни смо и мене је посебно ово узрујало, јер идем на литургије, постим редовно и идем на исповест и Причешће… Нисам хтела свештенику, у ствари монаху ништа да кажем, ни ја, ни муж. Ћутали смо, јер нисмо хтели пред Светим моштима Светог Василија Острошког реч љутње да изговоримо, али било нам је јако тешко. Као да смо највећи блудници. Посебно ми је жао због мужа, јер он није превише тврд у вери и једва сам успела са њим да се више приближи, а онда наиђе на горке речи. Али Господу хвала, од данас пости Петровски пост и ићи ће, ако Бог да и на причест. Хвала и извините на конфузном и дугом писму.
Slavica
Одговор:
Драга сестро Славице, верујем да си се непријатно изненадила на крају ходочашћа, од кога си много очекивала. Не могу да претпоставим који би то монах био, јер би то приличило само једном монаху (да му не помињем име) , али он, како сам чуо, више није у Манастиру Острог. Но, није битно који је монах био, свакако да није било педагошки, духовнички, па чак ни људски, да вас тако испровоцира. Да сте се ви њему исповедили и да сте му појединачно испричали оно за шта вас је окривљивао, ни тада не би смео да пред обадвома говори о појединачним исповестима. Видела си да у Манастир Острог долази много народа из свих крајева, свако са својим проблемима и својим очекивањима. Неки се врате утешени, охрабрени, исцељени. Неки пак оду разочарани, јер нису добили оно што су очекивали. А мислили су, можда, да је то као у продавници: дадеш новац и добијеш робу. Благодат Божја се не прима на такав начин. Она је неограничена, али је ми примамо по мери вере наше, као што из океана можемо црпсти воду готово у неограниченим количинама, али не више од онога што може стати у наше судове. Сети се шта је рекао Господ Исус Христос, кад је дошао у Назарет, у град у коме је одрастао, кад су у синагоги очекивали да учини неко чудо, како је то чинио у другим местима: Многе удовице беху у Израиљу у време (пророка) Илије кад се небо затвори за три године и шест месеци и би велика глад по свој земљи. И ниједној од њих не би послан Илија, до у Сарепту Сидонску (многобожачки град) , жени удовици. И многи беху губави у Израиљу у време пророка Јелисеја и неједан се од њих не очисти, до Нееман Сирјаних /странац/ (Лука 4, 25-27) . Можда је тај монах од многих ходочасника слушао разне животне приче, можда сличне вашима, па је, за сваки случај, и вас покарао као неке пре вас. Ви сте Христа ради примили погрде и тамо где их нисте очекивала. Али и на вас се односе Христове речи из беседе на гори, о блаженствима: Блажени сте кад вас срамоте и прогоне, и лажући говоре против вас свакојаке рђаве речи, због мене (Матеј 5, 11) .Но, како било да било, ви сте се искрено помолили пред ћивотом Свеца, ви нисте ништа учинили да би се огрешили о светињу и о циљ вашег доласка у Манастир. И ваша је молитва услишана. Твој муж, који није био, како Ти кажеш, “тврд у вери”, није се саблазнио, није му вера ослабила већ, напротив, постио је Петровски пост и причестио се. И још нешто, оне неистините речи прекора, које сте били принуђени да слушате, сигурно да су имале и један позитиван одјек: ви ћете се тих грехова, за које сте неправедно оптужени, клонити у даљњем животу као од живе ватре. Јер, не дај Боже, да је оно што је монах говорио за вас било тачно, како би се вас двоје осећали једно пред другим. Овако, ви позитивно знате, а и верујете једно другом, да тих огрешења у вашим животима и пре и у току брака није било, па тај случај покушајте да разумете по оној народној: Боље је спречити, него лечити. То значи да вам се унапред згаде та огрешења једно према другом и да у свом браку следујете идеји правог хришћанског брака, а то је заједнички живот у коме се постиже потпуна телесна и духовна заједница, ради рађања и васпитања деце. Значи, чак и ако не дође до испуњења последњег задатка брака, рађања деце, брак је испунио свој најважнији циљ, постигао је потпуну телесну и духовну заједницу, а по речима Светог апостола Павла, муж и жена су постали једно тело: Тога ради оставиће човек оца свога и матер своју и прилепиће се жени својој, и биће двоје једно тело (Ефесцима 5, 31) . Молите се усрдно и непрестано и Бог ће услишити вашу молитво, као што је услишио молитву Аврама и Саре, Захарија и Јелисавете, Јоакима и Ане и многих бездетних родитеља и обрадовати вас жељеним породом. Ако будете пожелели и лозу Светог Симеона Мироточивог из Манастира Хиландар, радо ћу вам у томе помоћи. “Господи, услиши желанија наша” и да благослов Божји сиђе на вас двоје, молитвама Пресвете Богородице и свих светих Божјих угодника, о. Душан
