ИЗНАД ИСТОКА И ЗАПАДА

 

ИЗНАД ИСТОКА И ЗАПАДА
 
Расуђивање друго
БАЛКАНСКИ ХРИСТОС
 
Балкански Христос је исто што и јерусалимски, што и синајски, и што некада и европски. Јер је Он један.
Балкански Христос то је Христос на Балкану, у балканској драми живота, у балканском оделу, у балканској песми и симболици, у балканским уздасима и сузама у крвавим гробовима, у балканском васкрсењу.
Он је оличен у свим светим балканским:
у благочестивим царевима, благоверним царицама и богоносним патријарсима и свештеницима;
у светогорским преподобним и плачним монасима, испосницима, молчалницима, пештерницима, духовницима и чудотворцима;
у византијским царевима и војводама који бранише Цариград и Јерусалим од муслимана;
у српским жупанима, краљевима, кнежевима и деспотима, који бранише крст часни, тј. веру праву, веру православну и од муслимана и од Монгола и од Латина јеретика;
у мученицима под круном, у мученицима сељацима и занатлијама, у мученицима под омофором архијерејским и под епитрахиљом јерејским, у мученицима под доламом војводском и под ризом монашком;
у мученици Злати и многим мученицама девојкама кроз векове и векове,
у мученику Ђорђу Кратовцу, кујунџији, и многим мученицима занатлијама кроз векове и векове;
у мученику патријарху Гаврилу пећком, у мученику ђакону Авакуму, игуману Пајсију трновском и игуману Атанасију светоникољском, на колац набијеним на Калемегдану, и у преподобно-мученицима Агие Лавре на Пелопонезу, и осталим безбројним кроз векове и векове;
у преподобно-мученицима светогорским, које блажени Акакије благосиља на подвиг мучеништва, и у преподобно-мученицима светогорским, који бише побијени и живи стрељани од латина јеретика, и у мученицима старозагорским, и осталим многим кроз векове и векове;
у преподобним оцима и матерама нашим: светој Параскеви, Евгенији царици, Ефимији и другим, и у светом Прохору, Гаврилу, Јовану, Јоакиму, Клименту, Науму, Нектарију, Јоасафу, Василију Острошком, Петру Коришком, Јанићију Девичком, и осталим безбројним кроз векове и векове;
у самомученицима пештерницима балканским у пештерама Пећким, Црногорским, Охридским, Албанским, Пелопонеским, Трнавским, Студеничким, Моравским, кроз векове и векове;
у свештеномученику равноапостолском Козми Албанском и у безбројним мученицима приморским, далматинским и босанским који пострадаше од латинских јеретика, у тамницама дубровачким иструнуше или отровани бише Христа ради, кроз векове и векове. Треба ли да станемо? Тек смо започели набрајање. Ко ће све именовати? Ко ли све избројати? То су војске од мученика и мученица од иза Солуна до преко Дунава и од мора Сињега до Црнога. Многомилионе војске светих душа православних, који не може сместити никакав земаљски календар и које су бележене само у календар небески, у Књигу живота вечнога.
Сви су они поругани и попљувани и бијени од непријатеља часног Крста, као Христос од Јевреја. Сви су са својим крстом на своју Голготу пошли, са трновим венцем на глави и са мржњом одасвуда, као у трње одевени, одгурнути од света кроз капију смрти као последњи, а прихваћени с оне стране благом руком Христовом као први.
Ваистину, последњи с ове стране капије смрти а први с оне стране.
За Христово име пострадали су од Истока до Запада, у Христово име победили су и Исток и Запад. – Исток у лицу турског Ислама и монголског многобоштва, Запад у лицу јеретичког папизма.
На губилишту они су се осећали виши од својих џелата: пред источним џелатима изнад Истока а пред западним џелатима изнад Запада. Нико од њих није пружио своје мисли према земљопису, да би рекао: ми смо између Истока и Запада. Него су сви уздизали своје мисли и своја срца усправно к небесима, ка вечној истини, за коју су страдали. И целим духом својим и свом душом својом стајали су изнад – изнад Истока и Запада.

Comments are closed.