NASLOVNA » Duhovni život, snovi, borba sa iskušenjima, PITANJE PASTIRU » Izbor društva

Izbor društva

Pitanje:
Pomaže Bog! Da li verujući čovek treba među iskrenim pravoslavnim Hrišćanima da bira sebi društvo po nekim sopstvenim afinitetima? Ili je činjenica da su Hrišćani dovoljna da bih ih imao za prijatelje ili recimo devojku, provodio svoje vreme sa njima? Nije li izbor u tom smislu besmislen? Ukoliko približavanjem Bogu osetimo, pronađemo ljubav u sebi, ljubav prema drugima, jer mi smo pozvani da volimo sve, koliko je uopšte bitno ko su mi, recimo, majka i otac, sestra, žena, deca u odnosu na nekog koga prvi put u životu vidim jer ljubav u meni je podjednaka za sve? Koliko je bitno čime se bavim, koje mi je zanimanje sve dok ljubav ispoljavam? Kako odabrati devojku za ženu? Da li čovek u neku ruku prestaje da ima afinitete, sklonosti koje je imao dok je bio „u svetu“ jer shvata da su mu oni nepotrebni, nije vezan više za njih? Oslobođen je. Ima ljubav. Ne znam koliko sam jasan. Naprosto bih voleo da, ako možete, malo objasnite odnos Boga, odnosno približavanja Bogu, ispoljavanja ljubavi i slobodne volje? Unapred zahvalan.
Srđan


Odgovor:
Dragi brate Srđane, Jedino međusobno raspoznavanje hrišćana je nesumnjivo ljubav. To je GIHristos jasno rekao: Po tome će svi poznati da ste moji učenici, ako budete imali ljubav među sobom. I hrišćani zaista ne bi trebali da prave razliku među svojim bližnjim. Prema svima bi trebali da gaje nesebičnu ljubav, kao što i Gospod naš daje kišu dobrima i zlima i Njegovo sunce obasjava i grešne i pravedne. No, nisu svi oni koji su kršteni u ime Presvete Trojice, koji se po tome nazivaju hrišćanima, automatski i pravedni, nisu savršeni hrišćani. Mi ne znamo šta je u čoveku, to samo Bog zna i mi najčešće o ljudima sudimo prema onome što mi kod njih vidimo, kako ih mi doživljavamo. Prepodobni Justin Ćelijski kaže da je pravi hrišćanin onaj koji živi radi bližnjih i u bližnjima. I u pravu si kad kažeš da su ljudi bliži jedni drugima ukoliko su bliže Bogu. Znači, Bog je savršena ljubav i dok se mi upodobljavamo Bogu u ljubavi, mi prilazimo bliže Njemu, ali i jedni drugima, onima koji takođe streme ka toj savršenij ljubavi. Ti se sada osećaš blizu Boga, vidiš sve ljude kao lepe i dobre, ali seti se, to nije bilo uvek tako. Bio si Ti sigurno i malo udaljen od Boga i tada si gledao one bliske i ravne sebi, još uvek nesavršene u ljubavi i prema Bogu i prema bližnjima. Hvala Bogu da si sada sebe usavršio, razume se uz pomoć Božju, ali nisu svi oni koji su Ti činili društvo pre izvesnog broja godina napredovali u veri i ljubavi kao Ti. Ti to svakako i primećuješ, i sigurno bi želeo da svi budu kao i Ti, savršeni u ljubavi. I tada zaista ne bi bilo razloga za bilo kakav odabir, svi bi bili jedno u Gospodu. To Hristos priziva i u svojoj «Prvosvešteničkoj molitvi» kad kaže: Oče sveti, sačuvaj ih u ime tvoje, one koje si mi dao, da budu jedno kao i mi (Jovan 17, 11) , dakle da budu u međusobnoj ljubavi, kakva je u Svetoj Trojici. «Čovek je tek onda čovek kada je ljubav. Jer šta je čovek? Čovek je slika Božija i ako je Bog ljubav, onda i čovek, slika Božija, treba da bude ljubav», kaže Prepodobni Justin. Seti se kako Sveti apostol i jevanđelist Luka opisuje stanje apostola posle vaznesenja Hristovog: Ovi svi bijahu istrajno i jednodušno na molitvi i moljenju… (Dela. Ap. 1, 14) . Takvo stanje jednodušnosti i Hristos očekuje od svojih sledbenika, u Crkvi svojoj. A sve dotle, dok se vežbamo u vrlinama i nastojimo na svom ličnom usavršavanju, dok smo na putu ka Carstvu Božjem, moramo shvatati realnost života, kao i životne obaveze. Gospod Ti kaže da poštuješ oca svoga i mater svoju, što znači da prema njima, kao svojim roditeljima, koji su Te rodili, odnegovali, vaspitali, učinili Te hrišćaninom, pored hišćanske ljubavi, imaš i posebne obaveze, koje se ipak razlikuju od obaveza i odnosa sa drugim ljudima. Ti si odabrao devojku sa kojom ćeš živeti, rađati i vaspitavati decu, znači da i prema njoj imaš drukčije obaveze i bračnu ljubav. Prema svojoj deci, koju Ti Bog daruje, imaš pored hrišćanske i roditeljske ljubavi i obavezu negovanja i vaspitavanja, jer će Bog iz Tvojih ruku tražiti duše njihove. I kao što je odavno rečeno: Druga je slava sunca, a druga slava meseci, i druga zvezda, jer se zvezda od zvezde razlikuje u slavi (1.Kor.15, 41) , tako postoji i čovekovom životu. To je realnost ovoga sveta. A o budućem svetu i životu Hristos govori: Jer o vaskrsenju niti se žene niti udaju, nego su kao anđeli Božji na nebu (Matej 22, 30) .
Bog je čoveka stvorio slobodnim. Nije se Bog uplašio čovekove slobode, iako je u svom proviđenju znao da će je čovek zloupotrebiti. Bezgranična je tajna naše slobode i naše ličnosti, jer je bezgraničan Bog, koji nam je dao i ličnost i slobodu. Uz slobodu obdario nas je i ljubavlju, što znači da čovek svoju slobodu može koristiti ne samo na svoje dobro, već iz nesebične ljubavi i na dobro svojih bližnjih. Jer niti ljubav ograničava slobodu, niti slobodi smeta ljubav. Da ovaj odgovor završim poukom novoprosijavšeg na srpskom nebu Prepodobnog oca Justina: «Jer je cilj bogočovečanske ljubavi: da se ljubeći izjednači sa ljubljenim; da se sjedini sa ljubljenim; da se ovaploti u ljubljenom, i tako večno živi sa njim i u njemu. Obrazac večni i najsavršeniji te ljubavi imamo u Bogočoveku. On je toliko zavoleo čoveka, da se ovaplotio zanavek u njega. To saovaploćavanje u ljubljenom, to ovaploćavanje u ljubljenom biva praktikovanjem jevanđelskih vrlina, držanjem ‘zapovesti’ Hristovih». Iz Tvoga pisma, brate Srđane, vidljivo je Tvoje uzrastanje u hrišćanskim vrlinama. Nastavi tako, ali podeli svoju radost, iz ljubavi, i sa svojim bližnjima.
Tvoj o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *