IZABRANA DELA I ČLANCI

 

IZABRANA DELA I ČLANCI
 

 
O ISPOVESTI
 
DUHOVNO LEČENJE.
 
DUHOVNA SUMNJIČAVOST
 
Postoje i drugi predmeti vere, koje neki hrišćani teško prihvataju, nije moguće nabrojati sve, ali se nadamo da će se usrdni duhovnik i na ova četiri primera naučiti kako da se bori protiv svih sličnih sumnji hrišćana.
Za njega je još potrebnije da razlikuje neverje ili istinsku sumnju od uobraženog ili prividnog neverja ili sumnje, koji ponekad teško pritiskaju neiskusne hrišćane i dovode ih u bespomoćan položaj. Poneki vernik i hrišćanin koji se moli tuži sebe ponekad pred duhovnikom: povremeno verujem u Pričešće, povremeno verujem u Boga, povremeno kao da uopšte ne verujem. Odgovore na ovakvu žalbu naveo sam u poslednjem ili pretposlednjem broju „Parohijskog listića“, koji se izdavao pri Svetom Sinodu u februaru 1917. godine, a zatim u IV dopunskom tomu svojih dela (Kijev, 1918.) u „Pismu svešteniku o učenju molitve“. Ovakve pomisli neverja rađaju se u dušama ljudi sumnjičavih, koji vole da prebiraju po svim svojim osećanjima i koji su puni stalne isprazne bojazni da u nečemu ne budu ispravni. Čas im se čini da su bolesni ili oni sami ili da njihovo dete počinje da se razboljeva ili tek što se nije razbolelo i t.sl. Često padaju u još veću nevolju, u takozvane „hulne pomisli“, kad se u njihovoj glavi, potpuno protiv njihove volje, s mišlju o imenu Hrista ili Bogorodice spajaju ove ili one ružne reči, i naravno, što se oni više bore protiv ovih besmislenih reči, one se upornije roje i žele da uđu u njihovu glavu. Neiskusni ljudi s užasom počinju da smatraju sebe bogohulnicima, a neiskusni duhovnici počinju da im govore o teškom grehu bogohulstva, o huli na Svetog Duha, kao najvećem od svih grehova. Posle toga ovi sirotani odmah počinju da osećaju plimu ružnih reči protiv Svetog Duha, muče se, mršave i čak razmišljaju o samoubistvu, misleći da su svejedno zauvek propali. I duhovnik neće pomoći ljudima koje muče pomisli dok ne sretne čoveka upućenijeg u duhovni život, koji će mu objasniti da se najbolji lek nalazi u svakoj duhovnoj knjižari i da ne košta mnogo; nalazi se u brošuri istog onog svt. Dimitrija „O hulnim pomislima“, gde se uz korišćenje reči velikih otaca objašnjava šta su pomisli, da to nisu plodovi mržnje protiv Boga i svetaca, već prosto spojevi ružnih reči ili zvukova u glavi sumnjičavog čoveka, da svakako nisu greh i da na njih uopšte ne treba obraćati pažnju, već se treba mirno moliti i pričešćivati ma kakve glupe reči ili slike da se vrzmaju po glavi. Sličan značaj ima prividno neverje u Pričešće, čak i u samog Boga. Vera je vrlo tanano, duhovno osećanje. Ma kako da nam je svojstvena, ako je budemo opipavali u sebi, kao da želimo da postanemo svesni svih tananosti našeg osećanja prema Bogu ili prema Majci Božijoj i t.sl. ovo osećanje kao da isparava povremeno iz oblasti našeg neposrednog opažaja, ali, naravno, ne iz naše duše i srca. Postupajte tako i s najgrubljim osećanjima, uštinite bolno svoju ruku i počnite da razmišljate u tom trenutku po čemu se ovaj bol razlikuje od zubobolje, od glavobolje – i prestaćete čak i da osećate svoju bol. Jedan nemački filosof, koji je patio od mučnih napada zubobolje, prestajao je da je oseća upravo na ovaj način. Zato i hrišćanin, ako u njegovim ubeđenjima nema nekih određenih opovrgavanja istina vere ne treba da misli da u njemu nema vere, čak i ako bi mu se tako ponekad činilo, već treba mirno da se moli i da pristupa Svetim Tajnama, ne pridajući nikakav značaj svojoj sumnjičavosti, koja se samo pojačava prilikom pojačane borbe protiv nje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *