IZABRANA DELA I ČLANCI

 

IZABRANA DELA I ČLANCI
 

 
O ISPOVESTI
 
SPOLJAŠNJI USLOVI ZA RAZUMNU ISPOVEST
 
Teško je urediti ispovest da to bude bolje nego kako se to sada čini u većini pravoslavnih parohija, kad se u toku jednog dana mora ispovediti po 400 i 600 ljudi i kad se ispovest obavlja samo u toku pet ili osam dana u toku cele godine.
„I teško je,“ potvrdiće mi duhovnici, „i nije moguće promeniti ovaj poredak; pokušavao sam da umnožim broj dana za ispovest već prve godine svog jerejskog služenja, a parohijani me nisu poslušali.“ Spreman sam da ti verujem, ljubljeni sabrate: običaji seoskog života se čvrsto drže, a seljak je u svom svakodnevnom životu vezan mnoštvom uslova privrednog i porodičnog života, koje on i njegova porodica neće izmeniti ako se novi sveštenik ograniči izjavom o početku pripreme za Pričešće, i da oni koji žele da se pričeste mogu da dođu na ispovest i u utorak i u sredu. Ne treba na četiri dana uoči same ispovesti savetovati parohijane da se ne ispovedaju samo u toku četiri ili sedam petaka Velikog posta i uoči Blagovesti. Ne, još od Božića počni da im govoriš o tome kakav značaj za duše imaju ispovedanje svojih grehova bez žurbe i beseda s duhovnim ocem, koja će trajati makar deset minuta, pa čak i pet. Unapred objasni da nema nikakve potrebe da se ljudi ispovedaju obavezno uoči Pričešća i da se obavezno pričešćuju u subotu. Pročitaj po Posnom Triodu da se „oni koji su se potrudili“ pričešćuju i na svakoj liturgiji pređeosvećenih Darova i u svaku nedelju Četrdesetnice. Ako u prvom postu malobrojni poslušaju tvoj savet, zato će oni koji na ispovest ne dođu u petak, već ranije, ispričati drugima kako im je umilno bilo da otkriju pred duhovnim ocem svoju dušu, kako sveštenik „kao da je tešku bundu skinuo s mojih ramena i kako me je uputio kako da se izborim s grehom.“ Sledeće godine ili čak već u sledećem postu, tj. za vreme Petrovskog ili Uspenskog, ovi hrišćani će imati mnoge podražavaoce, a ti ćeš, dobivši od ljudi priznanje kao iskusan i razborit duhovnik, steći potpuno pravo da raspoređuješ zakazivanje dana i sati za ispovest po svom sopstvenom nahođenju, samo da to blagovremeno kažeš ljudima i da se zatim sam uredno pojavljuješ u zakazanim danima i satima radi ispovesti.
Ispovesti svakog puta treba da prethodi temeljna i nadahnuta propoved, i to čak ne jedna. U prvoj savetuj ljude da se iskreno kaju pred Bogom i da iskreno priznaju svoje grehove pred duhovnikom. U drugoj, koju ćeš održati prilikom čitanja molitava za ispovest, podseti koje epitimije je Crkva odredila na Vaseljenskim saborima i pročitaj nekoliko njih po Trebniku (za blud sledi 7 godina odlučivanja od Pričešća, za preljubu 15 godina, za nepoštovanje posta 2 godine); zatim pročitaj reči iz Nomokanona uz Trebnik, kojima se dozvoljava da se epitimije skrate zbog pokajanja sa suzama, zbog posta, zbog milostinje, zbog primanja monaškog postriga, i objasni da bi bez teške skrušenosti srca i podviga, grehovi možda većine prisutnog naroda bili prepreka da se udostoje Pričešća, i da ako se savremeni pastiri usuđuju da preuzimaju na sebe odgovornost pred Bogom dozvoljavajući im da se pričeste, to čine samo zbog sveopšteg razvraćanja hrišćanskog svakodnevnog života, kad je borba protiv greha postala neuporedivo teža za sinove Crkve nego ranije, dok je postojala sveopšta revnost za spasenje, kad su se ljudi međusobno podsticali na podvige i kad su se stideli greha jedni pred drugima; a sad je odnos društva prema grehovima i vrlinama potpuno suprotan, i već zbog toga treba malo ublažiti zahteve epitimijnika, ali samo do izvesnih granica, kako sveštenik ne bi izgoreo u istoj vatri s grešnikom kojem je nezakonito dozvolio da se pričesti, kao što je rečeno u 183. pravilu Nomokanona Uopšte, obavezno u ovoj pouci pastvi pročitaj reči koje se pod naslovom: „Kaže mu“; „Pazi i na ovo“ (tri paragrafa), prilažu uz glavu „Saveti duhovnog oca duhovnom čedu“, pri čemu obavezno pročitaj i završno podsećanje pod naslovom: „Kako duhovnom ocu dolikuje da upućuje one koji mu se obraćaju“, koje se zasniva na pravilima Prvog i Drugog Vaseljenskgo Sabora i na 75. glavi Mateja Vlastara. Zatim, da bi se izbegli nesporazmi, podseti prisutni narod na očiglednu istinu da ako duhovnik ima i veliku smelost da dozvoli teškim grešnicima koji su prineli iskreno pokajanje da se pričeste, ipak je potpuno lišen prava da ovo čini u odnosu na one hrišćane koji grehovnim ne priznaju neki svoj očigledan greh ili čak priznajući ga za takav, ne izražavaju odlučnost da ga ostave, već žele da nastave svoje grehovno stanje, na primer, bludni život. Razrešenje od grehova i pričešćivanje Svetim Tajnama imaju smisla samo pod uslovom da postoji odlučnost da se izađe iz svog prestupnog, grehovnog stanja i da se popravi sopstveni život. Bez ovakvog uslova pričešćivanje će biti samo novi i težak greh i za grešnika koji ne želi da se popravi i za duhovnika koji mu je dozvolio da se pričesti. Zato onima koji žive u bludu ili takozvanom nevenčanom braku ne treba dozvoljavati da pristupe svetom Pričešću dok se ne rastanu sa svojim ljubavnicama kao takvima.
Trudi se da ne pričešćuješ hrišćane samo u Velikom postu, već i u drugim postovima, ne samo subotom, već i sredom i petkom, i nedeljom, i na Blagovesti, i na Veliki Četvrtak i u dane polijeleja, kad treba da se služi liturgija pređeosvećenih Darova. Ili čini tako ili ih ubedi da se ne ispovedaju samo uoči Pričešća, već i u prethodne dane. Tada na ispovesti tvoje srce neće biti obuzeto nemirnim osećanjem: kako ću do uveče otpustiti svih 400 ljudi koji su došli da se ispovede?
Potrudi se i za to da onaj ko dođe na ispovest obavezno čuje molitve pred ispovest i savet objavljen u Trebniku: „Se, čado, Hristos nevidimo stojit“ („Evo, čedo, Hristos nevidljivo stoji“). Naravno, sve bi ovo trebalo čitati ponovo za svakoga ko dođe, ali pošto nije moguće to činiti, ove molitve treba pročitati posle službe svima onima koji se spremaju za Pričešće, a pošto u ovo vreme nisu svi oni koji dolaze na ispovest u crkvi, ove molitve treba ponavljati svaki put kad u hram dođu nove grupe naroda u toku celog dana. Dalje, ako u toku nekoliko sati u crkvi ili pored crkve čeka u redu čitava gomila ljudi korisno je da neki poštovani parohijanin ili student bogoslovije ili školarac naizmenično čitaju ili otačke savete iz Prologa ili žitija, blagovremeno naročito izabrane ili, što je posebno korisno, „Besedu svetitelja Kirila Aleksandrijskog o smrti, Strašnom Sudu“, koja se nalazi u Sledovanom Psaltiru. Kad se ova „Beseda“ čita za vreme blagosiljanja mnoštva naroda posle večernje na dan opraštanja (što traje oko dva sata), veći deo ljudi koji je već dobio blagoslov, ipak ne odlazi iz crkve, već sa suzama pažljivo sluša strašne reči sveca. S istim takvim umilenjem hrišćani uoči četvrtka pete sedmice slušaju žitije prepodobne Marije Egipatske. Ove stvari obavezno treba čitati na slovenskom i pomalo otežući da bi slušaoci razumeli reči.
Zbog velikog broja ljudi koji se ispovedaju nije moguće čitati molitve koje prethode ispovesti za svakog pojedinačno, ali obavezno svakom pročitaj glavnu molitvu: „Gospodi, Bože, spasenija rabom Tvojim“ („Gospode, Bože, spasenje slugama Tvojim“) i dr. i prestani da misliš da je tajnosavršiteljna molitva, koju skoro da većina duhovnika jedino i čita, sledeća: „Gospod i Bog Isus Hristos“, jer je ova moltiva u naš čin uvedena nedavno, pre manje od 300 godina, a nema je ni kod Grka ni kod jedinoveraca, već smo je primili od katolika. Naravno, sad i nju treba čitati, ali tim pre treba nad svakim da ponovimo molitvu koju je utvrdila Vaseljenska Hristova Crkva od svetootačkih ili čak apostolskih vremena.
Osim toga, svakog dana kad obavljaš ispovest objašnjavaj da obavezno treba pročitati ili sa sveštenim strahom saslušati celo Pravilo pred Sveto Pričešće, a posle pričešćivanja – zahvalne molitve, bez čega će ono biti na sud i na osudu, kao Judi. Ove misli nemoj izlagati u svoje ime, već čitaj po Poučnom delu iz Sledovanog Psaltira i sv.Simeona Novog Bogoslova o suzama za vreme Pričešća.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *