IZABRANA DELA I ČLANCI

 

IZABRANA DELA I ČLANCI
 

 
O PASTIRU I PASTIRSTVU
 
ZNAČAJ MOLITVE ZA PASTIRA
 
Razlikovanje prelesti od blagodatnog dara
 
Stanje prelesti koje je plod i drugih vrsta odstupanja od pravilnog obavljanja podviga molitve i duhovnog života uopšte, poznaje se po svojim sledećim ispoljavanjma.
1) Podvižnik koji se nalazi u prelesti posle usrdne molitve ili oduševljenog čitanja reči Božije, ili propovedi, ili posle dobrog dela, umesto očekivanog spokoja i unutrašnjeg mira oseća neshvatljiv nemir i nejasne sumnje ili razdražljivost, ili osuđivanje drugih, uopšte – unutrašnje rastrojstvo, koje ipak nije praćeno duhom samoprekorevanja i pokajanja.
2) Čovek ne sme da se oslanja na takve molitvene ili druge podvige, lične i društvene (na primer, bogoslužbene), koji zadovoljavajući ukus podvižnika nanose samo žalost njegovim bližnjima i bude u njima, a zatim i u njemu samom, zlobu i svađe. Takvo je na primer, slepo pridržavanje Ustava u potpuno nepripremljenoj parohiji, oštro razobličavanje u propovedi već u prvim koracima pastirstva, neumereni post, koji izaziva razdražljivost, porodične svađe i t.sl.
3) Molitva nije spasonosna ako se podvižnik ne naslađuje njenim sadržajem, već samo dužinom, videći u njoj dokaz snage svoje volje i gledajući na molitvu kao na zaslugu pred Bogom uprkos Hristovim rečima.
4) Ona nije spasonosna ni u slučaju kad onaj ko se moli, a posebno pastir, odvajajući se od društva uprkos rečima apostola (Jevr. 10, 25) i smatrajući da je iznad crkvene norme, gordo izmišlja sopstvena pravila za kelejnu, pa čak i crkvenu molitvu. Poznato je da lukavi neprijatelj, kad vara revnosne poslušnike, to čini upravo tako što im sugeriše veća, samovoljna molitvena pravila umesto onih koja im je odredio starac. Dešava se da takve podvige posebno prati izuzetna usrdnost, ali nju ne podržava čista savest, već tanana pomisao gordosti.
Ako se izbegnu opisana iskušenja prilikom usrdnog i pažljivog obavljanja molitvenog podviga u hramu i kod svoje kuće pastir će uskoro biti nagrađen od Boga ovim darom trećeg, najvišeg oblika molitve. Istina, Gospod će ponekad ispitivati njegovo smirenje i lišavaće ga osećanja molitvenog umilenja kako bi shvatio da se ono daje zbog blagodati Božije, a ne zbog čovekovih vrlina.
Ipak, Gospod u takvim iskušenjima neće zadugo ostaviti pastira, već će olakšati njegov podvig više nego podvig pustinožitelja, sažaljevajući ne samo dušu samog pastira, već i svu njegovu decu čije molitve i uzdahe on prinosi prestolu Gospodnjem. Ko poželi da se uveri u to koliko mnoge smirene jereje i jerarhe pravoslavnog sveta Gospod bogati blagom molitve, neka upita verni narod za takva svetila i sledeći njegova uputstva, videće da u svakom gradu, u svakom okrugu, ima pastira koji se uvek mole sa suzama, s oduševljenim umilenjem; njihov duh za vreme molitve kao da izlazi iz tela i poput ognja nestaje u nebeskim visinama po rečima psalmopojca (Ps. 118). I mi dobro znamo da se sila naše Crkve, koja poseduje mnoge milione umova i srca, temelji upravo na ovim smirenim molitvenicima, da su upravo oni kočije Izrailjeve i konji njegovi.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *