ИЗАБРАНА ДЕЛА И ЧЛАНЦИ

 

ИЗАБРАНА ДЕЛА И ЧЛАНЦИ
 

 
О ПАСТИРУ И ПАСТИРСТВУ
 
ЗНАЧАЈ МОЛИТВЕ ЗА ПАСТИРА
 
Одступање од тачности
 
Лако је уверити се у то колико се олак однос према молитви уопште и посебно додворавање посветовњаченим укусима савремених хришћана лоше одражавају на богослужење. Уђите на храмовну славу у градски храм и тамо ћете уместо дубоко садржајног склада православног бденија, које речима из Библије опева сву историју нашег искупљења чути само неколико концерата и понављање ђаконских громогласних јектенија, и које рачуна на занимање публике за личност свештенослужитеља. Све ово што је рђаво неки покушавају да оправдају каприциозним укусом грађана, исто као и увођење на уштрб стихира и псалама многобројних неписмених акатиста, који сведоче о очигледном паду богослужбеног стваралаштва и укуса. Познато је да се само два акатиста – Христу и Богородици, преведена с грчког језика, одликују узвишеношћу; још се могу поднети преведени акатисти Успењу и св.Николају и они које је из унијатских прерадио архиепископ Инокентије (а акатисти свецима и иконама Богомајци представљају понављање бесадржајних похвала, често се тичу потреба светског овоземаљског карактера и осим тога, скоро дословно и често се неосмишљено понављају). Истина, они одговарају савременим хришћанима, али мало служе њиховој духовној користи, а више одговарају религиозном утилитаризму. Свештеник не сме у потпуности да их избацује из употребе ако ће народ због тога бити јако ожалошћен, већ треба постепено да усавршава његов укус обављањем богослуженог чина по уставу и напевима свакодневне службе: тада ће они сами дати предност бољем. У свако случају, свештеник не сме са сматра да је угађање укусима, не само личним, већ ни целе парохије главно правило којим треба да се руководи доносећи одлуке у вези с црквеним службама, посебно у случајевима кад се ови укуси косе с црквеним предањем, већ последње, односно устав, треба да сматра богослужбеном нормом и да је по могућству подржава.
Таква су главна својства вољне молитве – појединачне и друштвене. Њена својства су трпљење, самопринуда и црквеност.

Comments are closed.