ИЗАБРАНА ДЕЛА И ЧЛАНЦИ

 

ИЗАБРАНА ДЕЛА И ЧЛАНЦИ
 

 
О ПАСТИРУ И ПАСТИРСТВУ
 
ЗНАЧАЈ МОЛИТВЕ ЗА ПАСТИРА
 
Тачност
 
У првим корацима моралног усавршавања подвижник има само жељу да се моли, што и чини вољну молитву. На овом нивоу се почетник, немајући у свом срцу молитвено расположење, чак ни богатство духовних помисли и религиозних представа у уму, труди да се вежба и у спољашњем исправном обављању молитвеног правила. У овом случају треба да почне од дужности која важи за сваког хришћанина уопште, дужности да прочита одређене молитве ујутру и увече, да обавезно присуствује црквеном богослужењу, без обзира на досаду и умор; управо овде се појављује потреба за самопринудом о којој смо говорили. Свештеника црквени устав обавезује да уочи сваке литургије коју служи ишчита још посебне каноне и акатист, а ујутру – правило пред Причешће. Ево ове обавезе пастир нипошто не сме да умањује, већ пре треба да их прошири додавањем канона, акатиста и молитава које нису обавезне, али се нуде у правилнику за оне који то желе.
Нека се свештеник не правда да нема времена – молитва је његов најважнији посао – ни унутрашњом хладноћом или расејаношћу: тачност у обављању правила је најбоље и неизбежно средство против њих; нека не слуша помисли лењости и самосажаљења. Што више пастир буде себи попуштао скраћујући одређена правила, тим више ће га оптерећивати њихово обављање. Познато је да богослужење, тим више оптерећује свештенике што га они брже обављају и да их приморава да се сматрају мученицима. Да би се пастири избавили од ове тежине треба једном и заувек да усвоје гледање на парохијску праксу не као на предмете који се могу мењати и усклађивати са сопственим расположењем, већ насупрот томе, као на норму којој човек треба да потчињава своје расположење, не попуштајући ни пред лењошћу, ни пред неразумевањем, ни пред гордим помислима о свом наводном превасходству. У томе се састоји први степен молитвеног подвига – вољне молитве. Али, против њега су могући противаргументи.

Comments are closed.