IZABRANA DELA I ČLANCI

 

IZABRANA DELA I ČLANCI
 

 
O PASTIRU I PASTIRSTVU
 
ZNAČAJ MOLITVE ZA PASTIRA
 
Samoprinuđivanje
 
Samoprinuda je drugo sredstvo za sticanje ovog dara. Na to neko može reći da se mladi sveštenici, iako nisu pripremljeni za molitvu, do starosti uglavnom naviknu na nju sami po sebi, bez vidljivog napora. Zaista, ko ne zna za primere kad su jereji ravnodušni u mladim godinama kasnije stekli dar molitve putem nevoljne svakodnevne navike, naučivši se od svoje pastve. Na ovakvo međusobno učenje između pastira i pastve u Ruskoj Crkvi ukazao je još pokojni Moskovski mitropolit Inokentije koji je govorio da je učeći pastvu i on učio od nje. Zadržaćemo se malo podrobnije na ovom svojstvu ruskog crkvenog života. Međusobno učenje pastira i pastve samo po sebi nije pojava za osudu, već je i radosno kad za uzrok ima svesno ubeđenje, a ne imovinsku zavisnost sveštenika od parohije, koja ga primorava da se prilagođava potrebama i ukusima iste. Međutim, u učenju molitve upravo ovakva zavisnost obično i jeste nesvesna prvobitna pobeda za sticanje ovog svetog dara; mladi sveštenik u Velikorusiji, čak i ako to ne želi, trudi se da bude bogomoljan, jer će inače ostati siromašan – zatim postepeno ulazi u duh molitve i često dostiže visoke darove u ostvarenju ovog podviga. Ali, da li se čovek može zadovoljiti ovakvim stanjem stvari i da li može da ne ulaže pripremni trud za to da dostojan pastir bogomoljne parohije ne bude na kraju svojih dana, već na početku? Osim toga, da li mnogi imaju tako tankoćutnu, meku dušu da nehotice usvajaju religioznu stihiju narodnog života? Pritom treba imati na umu da se slično usvajanje molitve češće sreće u Velikorusiji gde sveštenik zavisi od parohije, a u Malorusiji, a posebno u zapadnoj Rusiji, gde imućno sveštenstvo može nekažnjeno po svoj imetak da se drži daleko od naroda pastiri često ne nauče da se mole i zanemaruju bogosluženje. Odavde proističu razne vrste odstupništva, štunda i druge sekte. Dakle, potreba za najaktivnijim usvajanjem dara molitve ostaje u punoj snazi i ko ne želi da postane svestan čisto moralnog duga da nauči da se moli, barem treba da se složi s mišlju o društvenoj potrebi da ima takav dar i da shvati da će ga pre ili kasnije sam život, a posebno razne nesreće, primorati da požali zbog svoje lenjosti i da se kasno prihvati onoga od čega je trebalo započeti. Iz ovoga u nauci pastirskog bogoslovlja i potiče posebno govorenje o molitvi.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *