IZABRANA DELA I ČLANCI

 

IZABRANA DELA I ČLANCI
 

 
O PASTIRU I PASTIRSTVU
 
ZNAČAJ MOLITVE ZA PASTIRA
 
Praktični saveti za sticanje molitvenog dara: smireno gledanje na sebe
 
Šta treba da čini mlad pastir kako ne bi ostao bez dara istinski hrišćanske molitve? Pre svega, imajući u vidu navedenu prilično visoku ocenu našeg klira sa strane ove osobine duhovnog života, pastir početnik ne sme da gleda na stariju sabraću i na narod sa visine, kao što je to svojstveno samouverenoj mladosti, i ne sme da smatra da je religiozni reformator naroda; pre treba da učvrsti u sebi misao da je na polju molitve neuk i da radi uspešnog obavljanja pastirskog služenja treba da smatra sebe gorim i neiskusnijim od svih – ne da uzvisi život do sebe, već sebe do nivoa religioznog života sabraće i najboljih parohijana. Na ovo ukazujemo zato što se danas kod kandidata za sveštenike zapaža potpuna neupućenost u zakone duhovnog života s učenjem o molitvi i unutrašnjoj borbi koja je hrišćaninu propisana. Predavanja pastirskog bogoslovlja uopšte ne razmatraju ove predmete, a u moralnom bogoslovlju ih se dotiču samo uzgred, tako da ne ostavljaju nikakav utisak na slušaoce. Zato je prirodno da se od studenata bogoslovske srednje škole i fakulteta mogu čuti najbesmislenija razmišljanja o molitvi, kao na primer, reči: „Zašto čovek da se moli kad nema odgovarajuće unutrašnje raspoloženje?“
Očigledno je da ljudi ne znaju čak ni to da je čuvanje i rasplamsavanje molitvenog raspoloženja plod borbe: bez borbe sa sobom hrišćanin nikad neće steći dar molitve, a ako ga je nekada i imao, izgubiće ga. Potpuno neshvatanje molitvenog podviga od strane pastira opisano je u Potapenkovoj pripoveci „Na pravoj službi“, gde nedavno rukopoloženi pastir-idealeista, stojeći pred prestolom, „prožet samopoštovanjem i uvažavanjem prema svom društvenom podvigu“, s nedoumicom čita reči molitve, potpuno tuđe njegovom srcu: „nikto že dostoin ot svjazavšihsja plotskimi pohotjami ili strastjami približatisja…“ („niko nije dostojan od onih koji su vezani telesnim pohotama i slastima da priđe“) Ova tako duboka ispovest hrišćanskog srca je učenom akademiku izgledala kao neshvatljiva, zastarela formula. U ovakvu zabludu junak pripovetke je zapao zato što pripremajući se za služenje narodu, nikad nije primoravao sebe na glavni uslov za ovo služenje – na sticanje dara molitve.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *